УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ КРИЗЕ У КАЗАХСТАНУ: Сиромаштво маса довело до експлозије насиља

ПРОТЕСТИ у Казахстану су показали да тамошњи систем има доста мана, које доводе до гомилања незадовољства међу милионима грађана, али је овај модел толико чврсто укорењен у структури привреде и политичког живота, да је мало вероватно да ће нови лидер моћи да га промени.

FOTO: AP/Tanjug

Од добијања независности Казахстан се сматрао напредном аутократијом, али све се променило у првих неколико дана нове 2022. године. Владајући режим се суочио са најјачим немирима до сада, и био је приморан да се за помоћ обрати ОДКБ-у, односно Русији.

FOTO: AP/Tanjug

У хаосу догађаја тешко је разазнати најважније детаље, али главна ствар је очигледна: ера Нурсултана Назарбајева у Казахстану је завршена, наводе аналитичари московског Карнеги центра Александар Габуев и Темур Умаров.

Експлозија цене гаса

Протести су почели захтевима који су били далеко од политике. Тражене су мање цене гаса, које су порасле два пута за неколико дана због реформи које су спровеле власти - цене је почело да регулише слободно тржиште, а не држава.

Гас је осетљива тема у западним регионима Казахстана, где више од 90% возила ради на течни гас, а 70% домаћинстава га користи за кување.

Убрзо су уследили и политички захтеви, па су се немири због гаса у традиционално проблематичној области Мангистау постали само изговор за експлозију незадовољства широм земље.

Основни узрок протеста је тај што се у последње две године финансијска ситуација значајног дела казахстанског друштва приметно погоршала, док је пандемија короне погодила тржиште рада. Број званично регистрованих незапослених у 2021. години порастао је за 12%.

FOTO: AP/Tanjug

Најтеже је за унутрашње мигранте – углавном младе мушкарце (просечна старост становништва у Казахстану је мање од 32 године ), који су дошли из провинције да раде у великим градовима.

Многи од њих су изгубили значајан део прихода док је пад цена нафте у првој половини 2020. године умањио буџетске приходе власти и ограничио њену способност да тињајуће незадовољство затрпа новцем.

Главна дестинација за унутрашње мигранте у Казахстану, поред главног града Нур-Султана, је Алма-Ата, а овај град је и раније имао протестну репутацију – има много либерално настројених студената и много мање грађана лојалних режиму него у Нур-Султану, граду чиновника, безбедносних службеника и запослених у државним компанијама.

Поред тога, како је прилив придошлица у град растао, расла је и стопа криминала, а током десет година (2007-2017) број злочина регистрованих у Алматију се учетворостручио.

Брзу радикализацију протеста и насиље вероватно објашњава велики број љутих младића који мало шта могу да изгубе. Радикали простали лице протеста, иако је већина демонстраната покушавала да спречи нереде. Председник Токајев је изјавио да су радикали финансирани из иностранства, иако није окривио конкретне земље.

Тандем који се распао

Ситуација у Казахстану је можда и даље несигурна, али за сада се чини да је председник Токајев највише добио од актуелне кризе. Он је до пре неколико дана био тек млађи члан тандема који је владао Казахстаном, где је неприкосновени лидер и даље био први председник земље, 81-годишњи Нурсултан Назарбајев.

Фото: Yevgeny Biyatov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File/AP Photo/Yan Blagov/Википедија

Токајев (68) се 2019. нашао на врху формалне пирамиде моћи као резултат операције наслеђивања власти, коју је Назарбајев покренуо убрзо након смрти председника суседног Узбекистана Ислама Каримова 2016. године и хаоса који је тамо настао.

Назарбајев је тада почео да припрема контролисани пренос власти а први корак је био именовање Карима Масимова, најповерљивијег члана председничког тима, на место шефа Комитета за националну безбедност (КНБ).

После много оклевања, Назарбајев је затим изабрао Токајева за наследика. Потпуно лојалан и интелигентан, Токајев је провео много година далеко од Казахстана, па стога није имао свој тим који би могао да представља претњу за Назарбајева.

Након што је шокирао нацију својим одласком са председничке функције 2019. године, Назарбајев је задржао бројне формалне и неформалне полуге власти. Закон о статусу првог председника дао му је гаранције личне безбедности, а место председник Савета безбедности му је дао огромна овлашћења – заправо, Назарбајев је могао не само да одреди стратешки курс, већ и да стави вето на многе одлуке свог наследника. Систем је употпуњен фигуром Масимова на челу КНБ-а и групе других људи Назарбајева који су остали на кључним позицијама на власти.

Тренутни протести су радикално променили овај став, и за само неколико дана председник Токајев је сломио носеће стубове двојне власти. Многи кључни функционери лојални Назарбајеву су смењени. Специјалне службе Казахстана су чак ухапсиле председника Карима Масимова, због сумње на велеиздају.

Фото: Printskrin

То што се на крају може испоставити да је Токајев највише искористио кризу, не значи да ју је он организовао. Уместо тога, он је искористио изненадну прилику да консолидује власт у својим рукама и да се ослободи људи из ере Назарбајева, који су и владајући режим и државу могли да повуку на дно. Једна од потврда да је актуелна криза изненадила власти јесте одлука Токајева да позове савезнике из ОДКБ-а.

Нови Казахстан

Казахстанске власти нису биле у стању да саме зауставе немире у великим градовима, па су за догађаје окривиле терористе и радикале, које су наводно обучавале „спољне силе“. То је омогућило Токајеву да се обрати ОДКБ-у за помоћ.

Тражење спољне помоћи за решавање унутрашњег сукоба је испуњено значајним ризицима. Националистичка осећања у казахстанском друштву расту из године у годину. Противници сада могу да оптуже Токајева да настоји да опстане на власти на бајонетима освајача. Слични коментари се већ чују у Казахстану и у казахстанској дијаспори у Русији.

FOTO: AP/Tanjug

Може се само претпоставити шта је тачно Токајева нагнало на тако ризичан корак. Можда је гледајући снимке са деморалисаном војском и полицијом, посумњао да има довољно лојалних људи способних да доведу ствари у ред, посебно приликом промене руководства специјалних служби. У том контексту, тражење помоћи од ОДКБ-а изгледало је као мањи ризик од претње губитка контроле над Алма-Атом и другим великим градовима.

Сада се чини да се казахстанске снаге безбедности саме носе са протестима и уколико локалне снаге безбедности врате владину контролу над земљом уз минималну помоћ колега из ОДКБ-а, нема сумње да ће се руска и друга војска брзо вратити кући – како је најављено пре почетак операције.

У овој ситуацији и председник Токајев и Москва ће имати користи. Казахстански лидер ће показати становништву, елити, суседима и свету да може да изгради прагматичне односе са Кремљом.

Москва ће решити неколико проблема одједном. Прво, очуваће пријатељски режим у Казахстану, што је један од фундаменталних интереса руске спољне политике. Друго, то ће подићи ауторитет ОДКБ-а, који је пољуљан после недавних догађаја у Киргистану и Карабаху. Треће, ефикасна савезничка помоћ и брзо повлачење трупа ојачаће позицију Русије међу новом генерацијом казахстанске бирократије, на коју ће се председник Токајев све више ослањати.

FOTO: AP/Tanjug

Коначно, успешна операција ће показати да само Русија може да игра улогу спољног гаранта безбедности у Централној Азији – ни посете америчких генерала региону, ни кинеске испоставе у забаченим крајевима Таџикистана неће моћи то да промене.

Што се тиче самог Казахстана, главни резултат садашњих догађаја, ма како се завршили, јесте крај дуге ере Назарбајева.

Историчари тек треба да процене контроверзно наслеђе лидера који је водио земљу од совјетских времена и изградио садашњи модел током више од 30 година. А за данас и сутра два елемента су важна у овом наслеђу.

Пре свега, систем који је изградио Назарбајев омогућио је одржавање опште монолитности елите – пред неизбежном борбом за власт и новац. Друго, протести су показали да актуелни модел у Казахстану има доста мана које доводе до гомилања незадовољства међу милионима људи. Али овај систем је толико уграђен у структуру економије и политичког живота да је мало вероватно да ће нови лидер моћи да га промени, чак и ако је то изненада пожелео.

FOTO: AP/Tanjug

Штавише, мало је вероватно да ће ново руководство Казахстана имати такву жељу: централизована снажна моћ се доживљава као кичма земље, чије би одбацивање довело до колапса.

Како показује искуство постсовјетског простора, протести попут Казахстана не воде реформама, већ заоштравању режима , а  Токајев је већ обећао да ће позвати на одговорност не само терористе, већ и „подстрекаче“ нереда из редова либералних активиста и још увек слободних медија.

БОНУС ВИДЕО: 

РАТНЕ ИГРЕ ВЕЛИКИХ РАЗМЕРА: Хиљаду руских, узбекистанских и таџихистанских војника у акцији

Препоручујемо

Свет

0 1

НАЗАРБАЈЕВ ИЗАШАО У ЈАВНОСТ: Отац нације преко свог прес секретара поручио Казахстанцима да подрже председника Токајева

08. 01. 2022. у 09:20 >> 09:21

Свет

0 0

УХАПШЕНО ЈЕ ОКО 3.000 ЉУДИ: Казахстан се враћа у нормалу, полиција одржава ред и мир

08. 01. 2022. у 00:06

Свет

0 0

УЧЕСТВОВАЛО 20.000 ТЕРОРИСТА: Председник Казахстана тврди да је било најмање шест таласа напада

07. 01. 2022. у 21:30

Свет

0 2

БЛОКИРАН АЕРОДРОМ У АЛМА АТИ: Путнике са авио-картама шаљу назад, ликвидирано 26 особа

07. 01. 2022. у 18:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације