ЈОВАНКА, НЕУСТРАШИВИ СИМБОЛ ПАТРИОТИЗМА: На данашњи дан у Ремсу почело суђење чувеној Француској хероини, жени којој се и даље диве
ОШИШАЛА се и скратила косу на мушко, по каваљерским узусима за оно доба, умотала је груди, обукла ратничку одежду и кренула да брани отаџбину.

СПОМЕНИК Обележје на Сени, Фото Архива
Јованки Орлеанки, баш на данашњи дан, у Ремсу је 1431. године почело суђење после кога је свирепо погубљена. Имала је само деветнаест година.
Сама пред двојицом испитивача, бискупом из Бовеа и инквизитором, пет месеци је одговарала на питања, док су је из позадине проматрале десетине сумњичавих поротника. Пресуда је била неумољива. Осуђена је за јерес и спаљена, као лажни пророк, чаробница и вештица.
Сурова егзекуција јунакиње из малог места у Лорени извршена је у три чина. Кардинал из Винчестера се постарао да ништа не остане од њеног тела. Горећи на ломачи, најпре се угушила угљен-моноксидом. Онда су скинули тело, раскомадали га и докрајчили ватром, укључујући и срце које у првом чину није хтело да изгори. У трећем акту, полили су остатке уљем и спалили кости, а прах расули по Сени. Да не остане ништа, што би после неко могао да слави као реликвију.
Својим судијама је, пред смрт, испричала да је са тринаест година, у врту свога оца, први пут чула небеске гласове, а затим, касније, видела Свете Екатарину и Марину и архангела Михаила, који су од ње затражили да ослободи француско краљевство. Била је из сиромашне сељачке породице.
Имала је само 17 година када се придружила некрунисаном краљу Шарлу Седмом, пренела му своја привиђења, увукла се у оклоп, повела војску, и неустрашиво кренула у успешно ослобађање Орлеана. Било је то оно време када жене нису војевале. Одвела је, после, као витез, вођена божјим гласом, и Шарла Седмог на крунисање у Ремс, после чега је настављена прекинута традиција довођења на трон француских наследника круне. Није стигла да ослободи Париз, где је, у биткама, за овај град, рањена, али је битно утицала на ток Стогодишњег рата Француза с Енглезима.
Ухватили су је Бургињонци у Компјењу и продали је Британцима за десет хиљада фунти.
Очекивала је да ће јој краљ Шарл Седми притећи у помоћ, али то се није догодило, јер је против његове воље кренула у нова ратовања, на Париз и Компјењ. Даљи ток њене судбине је већ испричан. Рехабилитована је већ 1456. године уз сагласност Свете столице.
Наполеон је прогласио француским националним симболом. Беатификована је 1909, а светица постала 1920.
Француски суверенисти се и данас куну у Јованку Орлеанку, а пред њеним спомеником у Паризу одају јој почаст сваког маја. Ова хероина постала је оличење патриотизма, храбрости и опстанка француске нације. Подигнути су јој многобројни споменици у Француској, међу којима је и онај у Паризу, висок близу четири метра, на обали Сене, израђен од позлаћене бронзе, на којем је представљена као коњаник, с барјаком у руци.
КАО МИЛУНКА
ИМАЛА је и Србија своју Јованку Орлеанку, храбру Милунку Савић која је одабрала сличан пут, жену са највише одликовања у историји ратовања, која је такође ошишала косу и обукла мушку униформу. Храбру одважну ратницу управо су тако и звали, српском Јованком Орлеанком, због јунаштва и борбе за отаџбину.

Фото Архива
Препоручујемо

"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Након Литваније, још једна држава забранила прелет српског авиона до Москве
НАКОН Литваније, и летонске власти забраниле су прелет српског авиона до Москве у коме је требало да буде председник Србије Александар Вучић, сазнају "Новости".
06. 05. 2025. у 18:27

НЕБЕНЗЈА ОДУВАО ЛАЖНОГ ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА ШМИТА, ПА ИЗАШАО ИЗ САЛЕ: Нећу да те слушам, немаш право да говориш!
У САВЕТУ безбедности Уједињених нација је у току редовна полугодишња седница о ситуацији у БиХ на којој је руски амбасадор Василиј Небензја изјавио је да Кристијан Шмит нема право да говори у име међународне заједнице у Савету безбедност, а онда изашао из сале не желевши да га слуша.
06. 05. 2025. у 17:03

МНОГИ НЕ ЗНАЈУ И други Оливерин муж био је познати ГЛУМАЦ и највећа љубав њене колегинице: "Знала је да ме волео"
ОВА недеља посвећена је легенди домаћег глумишта, Оливери Марковић. Чувена уметница рођена је 3. маја 1925. године, а и данас носи титулу једна од најзначајнијих глумица српске позоришне и филмске сцене. Током дуге и плодне каријере, оставила је неизбрисив траг у домаћој уметности, али и у емотивним причама које су је пратиле изван рефлектора.
07. 05. 2025. у 09:38
Коментари (0)