ГЛАВНО ПИТАЊЕ СВЕТСКЕ ПОЛИТИКЕ Руска аналитичарка Елена Караева: Желе ли Руси у рат због Украјине?
Ово питање неће бити на дневном реду предстојећег телефонског разговора Путина и Макрона, али је очигледно да је оно сада најважније, с обзиром на неколико месеци агресивне медијске хистерије, пише за РИА новости руска аналитичарска Елена Караева.
Фото АП
Садашња дипломатска активност Европљана објашњава да земље чланице ЕУ не желе да западну између чекића и наковња, али треба правити разлику између проукрајинског лобија,коју чине на пример Урсула Фон дер Лајен, њен заменика Жозеп Борела и „брегзитера“ Борис Џонсона и већине других.
Став друге групације, став већине, изнео је немачки канцелар Шолц, који је јасно ставио до знања – ми ћемо подржати Украјину, али се нећемо мешати у војни сукоб.И у Немачкој тачно знају шта може да се деси ако Руси – као одговор и само због претње нападом на њихову земљу – одлуче да разговарају са Немцима оружјем.
Фото Танјуг/АП
Да не говоримо о томе да ће моћи да кажу довиђења руском гасу и другим енергентима. Макронова ситуација је слична, а он као врховни командант не може да против Руса његове оружане снаге неће издржати ни дан.
Немачка је локомотива економије ЕУ, Француска је један од главних донатора паневропске касе, а ако је таква ситуација у ове две богате државе, шта онда рећи о војсци Португала? Или о грчким оружаним снагама? Или о борбеној способности јединица италијанске војске?
Ако њихов старији партнер Вашингтон одједном пожели да игра војничке игре, да ли ће Берлин, Париз, Лисабон, Атина или Рим моћи да га подрже и, најважније, чиме?
Једна је ствар бацати бомбе на беспомоћне Србе или Либијце, а сасвим друга ствар када изазивате нуклеарну силу чији је војни одговор увек био толико убедљив да су се и најврелије главе хладиле за следећих неколико деценијама.
Игра „одбране Украјине од руске агресије“ Вашингтон и Брисел су почели неколико недеља после срамотног бега из Авганистана, где су оставили све, од локалног особља и опреме до војног арсенала. Срамота и неуспех захтевали су надокнаду, али не само психолошку, већ и финансијску: одсуство велике војне операције ван Сједињених Држава, и далеко од граница НАТО-а значи и огромне финансијске губитке, како директно за војно-индустријски комплекс, тако и за његове подизвођаче.
„Неком рат, неком брат“. И у САД је позната ова једноставна пословица. Ако било који сектор привреде није подложан кризи, упркос разноликости епоха од хладног рата до детанта, онда је то је војна и паравојна сфера.
У том погледу, Украјина је чак боља од Авганистана: има бројнију компрадорску елиту, корупција је иста, али у принципу нема опасности.
Владимир Путин, Фото АП
И не треба се ни борити, довољно је само бити тамо, и с времена на време прошетати и правити имиџ бранилаца „демократије и слободе“. у телевизијским извештајима.
У овом плану је све савршено, и, генерално, водило се рачуна о интересима свих учесника нове забаве на озлоглашеној „великој шаховској табли“.
Осим Русије. Која је и овога пута успела – по цену колосалних дипломатских напора, стрпљења и доследне одбране хуманизма – да сачува, додуше крхке, мир и безбедност на континенту.
И то је на делу одговор на питање да ли Руси желе рат.
БОНУС ВИДЕО:
ТАКО СЕ ТО РАДИ НА МИНУС 20: Владимир Путин на богојављенском купању
Препоручујемо
АМЕРИКА ПРЕТИ ПЛАНЕТИ: Ко неће санкције – нека не купује руско оружје! Да ли се Руси враћају на Кубу? (ВИДЕО)
28. 01. 2022. у 00:48 >> 02:49
"СВЕОПШТИ РАТ" Стигло велико упозорење Америци
ВИСОКИ ирански званичник упозорио је да ће сваки напад на његову земљу бити сматран „свеопштим ратом“ док се америчка ударна група носача авиона приближава региону.
24. 01. 2026. у 09:31
У ФЕБРУАРУ ПОТПУНИ КОЛАПС ПОЛАРНОГ ВРТЛОГА? Хладна маса заледиће Европу, ево шта нас очекује
НАКОН стратосферског загревања почетком фебруара, најновије прогнозе показују потенцијални потпуни колапс поларног вртлога, што ће на крају довести хладан ваздух и у Европу, пише Severe Weather Europe.
23. 01. 2026. у 14:21
НАЈСТАРИЈИ ЈУГОСЛОВЕН: Доживео 132, израсли му трећи зуби
У АКЦИЈИ некдашње ревије Yуго папир “Тражимо најстаријег Југословена“ 1978. године новинари су се запутили у село Ораш Плање удаљено од Тешња десетак километара, где је живео Мехо Хаџић.
23. 01. 2026. у 16:47
Коментари (4)