ЏЕФРИ САКС: Од 1992. само Америка води ратове за промену режима - пут ка миру је неутрална Украјина, то Русији НАТО није понудио

ЗАПАДНИ пријатељи Украјине тврде да штите ову земљу инсистирањем на њеном праву на улазак у НАТО. Истина је супротна, тиме само угрожавају њену безбедност, навео је у ауторском чланку познати економиста и професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс.

Фото: ЕПА

Сакс у свом чланку наводи да би се независност те земље могла далеко ефикасније бранити постизањем дипломатског споразума са Русијом који гарантује суверенитет Украјине као земље која није чланица НАТО-а, слично Аустрији, Финској и Шведској (све су чланице Европске уније, али не и НАТО-а).

- Конкретно, Русија би требало да пристане да повуче своје трупе из источне Украјине и демобилише трупе у близини украјинске границе; НАТО би се одрекао проширења на Украјину, под условом да Русија поштује суверенитет Украјине и да Украјина поштује руске безбедносне интересе. Такав договор је могућ јер је у интересу обе стране - наводи Сакс.

Фото: Printscreen

Џефри Сакс је једини светски економиста који је у Србији био познат пре више од 20 година и који је актуелан и сада - 1989. као саветник председника југословенске владе Анте Марковића и заговорник шок-терапије - брзопотезног смањења инфлације немилосрдним средствима, а сада као аналитичар који се бави изазовима глобалног развоја на Универзитету Колумбија. Он у свом чланку даље пише:

"Наравно, они који се залажу за чланство Украјине у НАТО-у сматрају такав договор наивним. Они тврде да је Русија извршила инвазију на Украјину и припојила Крим 2014. године, а да је актуелна криза настала зато што је Русија окупила више од 100.000 војника на граници Украјине, претећи новом инвазијом. По њима, Кремљ је тако прекршио услове Будимпештанског меморандума из 1994. године, у којем је Русија обећала да ће поштовати независност и суверенитет Украјине (укључујући и Крим) у замену за украјинску предају огромних залиха нуклеарног оружја које је наследила након распада Совјетског Савеза.

Ипак, могуће је да би Русија прихватила и поштовала неутралну Украјину. Понуда у којој Украјина има тај статус никада није била на столу. Сједињене Државе су 2008. године предложиле да се Украјина (и Грузија) позову у НАТО. Гледајући на потез САД као на провокацију Русији, владе Француске, Немачке и многих других европских земаља спречиле су Алијансу да одмах упути позив Украјини; али су у заједничкој изјави са Украјином лидери НАТО-а јасно ставили до знања да ће Украјина „постати чланица НАТО-а“.

Из перспективе Кремља, присуство НАТО-а у Украјини представљало би директну претњу по безбедност Русије. Да, Путиново резоновање одражава наставак хладноратовског начина размишљања; али тај начин размишљања остаје активан на обе стране.

Хладни рат је обележен низом локалних и регионалних ратова да би се утврдило да ли ће САД или Совјетски Савез инсталирати режиме наклоњене њиховој страни. Док се бојно поље померало широм света – од југоисточне и централне Азије до Африке, западне хемисфере и Блиског истока – увек је било крваво.

Фото Архива

Али од 1992. године, већину ратова ради промене режима водиле су или подржавале САД, које су себе виделе као једину суперсилу након распада Совјетског Савеза. НАТО снаге су бомбардовале Босну 1995. и Београд 1999. године, извршиле инвазију на Авганистан 2001. и бомбардовале Либију 2011. САД су напале Ирак 2003. године; а 2014. САД су отворено подржале протесте у Украјини којима је свргнут проруски председник земље Виктор Јанукович.

Али обострани анимозитет и неповерење између Русије и Запада има веома стар педигре. Током своје историје, Русија се плашила и, заиста, трпела поновљене инвазије са Запада, док су се Европљани плашили и трпели поновљене експанзионистичке напоре Русије са Истока. Била је то дуга, тужна и крвава сага.

Уз државнички дух на обе стране, овај историјски анимозитет је могао и да се смањи након распада Совјетског Савеза. То је било могуће у првој половини 1990-их, али је прилика пропуштена. Почетак проширења НАТО је одиграо улогу. Године 1998. Џорџ Ф. Кенан, дугогодишњи дипломата и историчар америчко-совјетских односа, био је проницљив и песимиста. „Мислим да је [ширење НАТО-а] почетак новог хладног рата“, рекао је он . „Мислим да ће Руси постепено реаговати прилично негативно и да ће то утицати на њихову политику. Мислим да је то трагична грешка.” 

Вилијам Пери, амерички министар одбране од 1994. до 1997. године, сложио се, па чак и размишљао о томе да поднесе оставку из администрације председника Била Клинтона због тог питања.

Фото Shutterstock

Ниједна страна не може тврдити да је невина у овом тренутку. Уместо да покушавају да се претварају да је једна страна светац, а друга грешник, сви би требало да буду фокусирани на оно што је потребно да се постигне безбедност за обе стране и за читав свет. Историја сугерише да је најбоље држати руске и НАТО снаге географски одвојене, уместо да се сукобљавају директно. Европска и глобална несигурност била је највећа када су се америчке и совјетске снаге суочиле једна против друге на малом простору – у Берлину 1961. и на Куби 1962. Под тим мучним, светом опасним околностима, изградња Берлинског зида послужила је као стабилизатор, иако дубоко трагичан.

Данас би наша највећа брига требало да буду суверенитет и мир Украјине у Европи и свету, а не присуство НАТО-а у Украјини, а свакако не нови зид. Сама Украјина би била много безбеднија када би НАТО зауставио своје ширење на исток у замену за повлачење Русије из источне Украјине и демобилизацију снага дуж украјинске границе. Дипломатија у том правцу, уз подршку укључивања ЕУ и Уједињених нација, хитно је потребна", навео је Сакс.

БОНУС ВИДЕО: 

КРИЗА КОЈА БРИНЕ ЦЕО СВЕТ: Да ли ће нарасле тензије око Украјине експлодирати у рат?

Препоручујемо

Свет

12 5

ДОШЛА У МОСКВУ ДА ПРЕТИ Британска министарка спољних послова поручила: Рат у Украјини биће погубан за Русију

10. 02. 2022. у 09:04

Свет

0 3

РУСИЈА И БЕЛОРУСИЈА ПОЧИЊУ ВЕЛИКЕ ВОЈНЕ ВЕЖБЕ: Суочавају се са претњама без преседана, главни циљ одбијање агресора

10. 02. 2022. у 07:42

Свет

1 0

"УКРАЈИНЦИМА ТРЕБА ТЕРИТОРИЈА ДОНБАСА, НЕ СТАНОВНИЦИ": Захарова упозорава на могућу опасност

09. 02. 2022. у 19:13

Свет

0 3

САД ПОДСТИЧУ РЕВИЗИЈУ МИНСКИХ СПОРАЗУМА: "Деескалација ће се постићи престанком наоружавања украјинских снага"

09. 02. 2022. у 15:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације