ЕВРОПСКЕ телевизије ћуте о убиствима цивила у Донбасу, рекла је за РИА Новости Кристел Неан, новинарка Донбас Инсајдера.

Коментари (4)

Šator

25.02.2022. 17:51

@Zoran - Ниикад није касно. Имамо и ми неких рачуна да Њемцима и нашим конвертитма који су им били и сада су слуге, па доћи ће у то на ред. Свака фактура је жива док има неког да је потражује. А постоји и камата.

buki

25.02.2022. 16:43

Za Zapad ubistva Srba i Rusa ne podležu kaznenom zakonu, čak te ubice dobijaju pohvale i nagrade. Svi Srbi koji su organizovali odbranu srpskog naroda od ustaša, glavoseča i raznih drugih terorista, završili su Hagu na hiljadugodišnjim robijama, dok za srpske žrtve, kojih je u ovom građanskom ratu bilo najviše, u Hagu do ssda niko nije odgovarao. Nadam se da će braća Rusi proći bolje od nas i da će istina ugledati svetlost dana, a monstrumi koji su činili takve zločine odgovarati pred sudom. Ipak poučeni onim što Zapad radi Srbima, nemojte očekivati od njih da kazne zločince, nego ih procesuirajte pred ruskim sudom.

vladimir

26.02.2022. 16:01

Godine 1989. Masa koja je prisustvovala govoru Čaušeskua, optužujući fašiste, čuli su informaciju (zapada) da se dogodio masakr koji je navodno izvršio Čaušesku, zbog čega su izbile pobune i Čaušesku porodica uz pomoć Amerike bivaju ubijeni. Preko noći lokalni TV kanal iz Atlante CNN postao je prva televizija koja je uživo prenosila lažni masakr. Sve je bilo iscenirano od strane propagandne jedinice vojske SAD, koji su bili stacionirani pored redakcije CNN-a koji se zbog ove laži uzdigao u rang " međunarodne" televizije. Masakra nije bilo niti je i jedan građanin ubije. Leševe su Amerikanci sa domaćim plaćenicima izneli iz mrtvačnica. Ta manipulacija je uspela isključivo što je prenošeno uživo pa nije bilo vremena za demanti. Ceo svet je prevaren. Međutim ni jedan zapadni profesionalni novinar nije se usudio da izvuče potrebne zaključke. Primer br 2. Piše Therri Meissan, pisac i gornjeg teksta. Tokom rata na Kosovu i Metohiji pisao sam dnevni bilten gde sam sumirao informacije koje su stizale iz NATO-a i i izveštaja regionalnih i lokalnih medija. Uglavnom su to bili mediji iz Austrije,Rumunije, Grčke, Albanije....kojima sam se pretplatio. Od prvog dana bilo je očigledno da ono što je NATO "izveštavao" nije potvrđeno od regionalnih i lokalnih agencija. Kao odgovor na ovu situaciju NATO je predao adresu svoje komunikacije u ruke Džejmija Šija. Potonji je pričao svaki dan po neku anegdotu sa ratišta. Ubrzo je " međunarodna" štampa prestala da piše objave regionalnih i domaćih novinara i počela je da objavljuje NATO verziju koja je bila lažna. Kad se rat završio, "humanitarci" , UN, diplomate i vojska pohrlili smo na KiM. Na iznenađenje svih- a takođe i moje, otkrili smo da su " pouzdani" izvori Džimija Šeja bilo samo ratna propaganda.Zapadni novinari su takođe došli na KiM i mogli su da potvrde svojim redakcijama da ih je NATO prevaario. U stvari da je nametnuo lažnu istinu. Koja će ipak ostati u knjgama bez obzira na realnost činjenica. Ima još mnogo važnih primera pa ne mogu stati u komentar, vezano za bliznakinje, Al Kaidu, Avganistan, Kuvajt, Irak,Sadama Huseina, Kolin Pauela,....Na kraju ovaj Francuski novinar, pisac i publicista postavlja pitanje. Zašto prihvatamo da budemo prevareni?.