ЗЕЛЕНСКИ ЗАКАСНИО СА РЕФЕРЕНДУМОМ: Руси и Украјинци су почели са разменом заробљеника и када се стеже обруч око Кијева

Бранко Влаховић дописник из Москве

23. 03. 2022. у 06:21

РУСИЈА и Украјина су направиле прву размену заробљеника.Градоначелник Мелитопоља Иван Фјодоров замењен је за девет руских војника, саопштила је Татјана Москаљкова опуномоћена за људска права Русије.

ЗЕЛЕНСКИ ЗАКАСНИО СА РЕФЕРЕНДУМОМ: Руси и Украјинци су почели са разменом заробљеника и када се стеже обруч око Кијева

Кијев, Фото АП

Јединице руске војске заузеле су Мелитопољ 26. фебруара, а у Кијеву су саопштили да је Фјодоров отет 11. марта. У Луганској народној републици су га оптужили за помагање терористичкој организацији "Десни сектор".

Москаљкова тврди да је Русија спремна да преко Црвеног крста, чији је шеф међународног комитета Петер Мауер јуче био на путу ка Москви из Кијева, преда Украјини још 500 њихових заробљених војника. Она је казала и да је број заробљеника знатно већи.

Украјински медији су саопштили да је у рукама Руса и украјински градоначелник Херсона Берислав Шаповалов.

Фото АП

Војска Украјине је изгубила у последњих 24 сата контролу над десет места у Донбасу. Јуче су украјинске власти кроз три хуманитарна коридора ка Запорожју превозиле грађане Маријупоља који су хтели да иду на страну која је под контролом Кијева.

На другој страни, Руси су евакуисали укупно 62.000 становника Маријупоља који су пребачени у Донбас, а затим у Русију.

Представници Доњецке народне републике тврде да је пола Маријупоља, другог по величини града те новопроглашене државе, ослобођено. Председник Чеченије Рамзан Кадиров је изјавио да су добровољци из Чеченије, након што су заузели металуршки комбинат "Азовстаљ" почели да заузимају део по део Маријупоља.

Губитак Маријупоља би за украјинске националисте био јак морални ударац. Многи из "Азова" се плаше да их чека суђење за злодела која су направили. Најфанатичнији украјински војници из добровољачких националистистичких батаљона "Азов" који су у мају и јуну 2014. направили крваву чистку свих оних који су се противили државном удару на Мајдану када је смењен легално изабрани председник Виктор Јанукович, сада не желе да напусте Маријупољ. За њих је Маријупољ култно место јер су после рата осам година играли улогу тајне полиције и прогонили све оне за које су сумњали да нису довољно лојални властима у Кијеву.

Последице бомбардовања у Кијеву, Фото АП

Маријупољ је важан стратешки град јер има највећу и најдубљу луку у Азовском мору.

Захваљујући таквој луци, тамо су пристајали велики трговачки бродови. Освајањем Маријупоља отвориће се директан пут за Крим који је престао да ради још 2014. године.

"Новости" су већ писале да је металуршки комбинат у Маријупољу један од највећих у Европи. Власник тог металуршког комбината је најбогатији човек Украјине Ринат Ахметов, кога многи знају по томе што је власник фудбалског клуба Шахтјор из Доњецка. Маријупољ је један од бивших совјетских градова где је после приватизације судбина целог региона зависила од олигарха који се био умрежио са породицом бившег председника Виктора Јануковича.

Обруч се стеже и око главног града Кијева. Владимир Борисенко, градоначелник Бориспоља где се налази највећи аеродром у Украјини, саветовао је житељима да напусте град јер се тамо очекују велике борбе. Бориспољ је удаљен 37 километара од Кијева.

Команда украјинских ваздушних снага саопштила је да су Руси интензивирали нападе користећи своје бомбардере и другу авијацију као и беспилотне летелице. Осим авиона све се више користе високопрецизне ракете. У Кијеву тврде да су успели да оборе један руски авион и два хеликоптера као и шест беспилотних летелица.

Фото Printskrin

Министар одбране Украјине Алексеј Резник је рекао да су успели да у току 25 дана рата униште око 1.500 руских оклопних возила и око 500 тенкова.

Због тога што су планирали напад на Доњецку и Луганску народну републику почетком марта украјинско војно руководство је сконцентрисало више од 50.000 својих најприпремљенијих снага на границе Донбаса и истока земље. То је разлог што су се руске снаге споро кретале јер би иначе био веома велики број погинулих и рањених са обе стране. Руске снаге су заобилазиле велике градове и опкољавале их. Циљ је био да се украјинске једнице ставе у "котао", а онда би раније или касније биле присиљене на капитулацију или би биле уништене. У том очајном стању у којем се налазе опкољене украјинске снаге сада ракетама "точка-у" и артиљеријом гађају оне цивилне објекте који се већ налазе под контролом руске војске.

Председник Украјине Владимир Зеленски поновио је у понедељак увече жељу да се сретне са Путином. Пред камерама Украјинске ТВ Зеленски је рекао да се о питању припадности Крима и Донбаса треба организовати референдум у његовој земљи. Он је објаснио да о Криму и Донбасу може да разговара са Путином али на крају о томе треба да се изјасни народ на свеопштем референдуму у Украјини. Тако би се грађани Украјине изјаснили треба ли прихватити тражење Русије да Крим заувек буде руски и да су Доњецка и Луганска народна република нове независне државе јер их је признала Москва.

У Москви понављају да је референдум о будућности Крима одржан 2014. и то питање је заувек решено. Што се тиче Доњецке и Луганске народне републике оне су се већ прогласиле самосталним државама.

Склониште у Одеси, Фото Профимедиа

Портпарол Кремља Дмитриј Песков у уторак је рекао да не треба одуговлачити преговорачки процес са причама о организацији референдума.

- Преговори и тако већ иду споро, а приче о референдуму могу само да их отегну - истао је Песков.

Што се тиче уласка Украјине у НАТО, Зеленски је свестан да је трећина чланица против без обзира на то што се стално понавља како су врата тог војног савеза за све отворена. У интервјуу чешкој ТВ Зеленски је поновио оно што је последњих месец дана често говорио - да се мора схватити да НАТО не жели да прими Украјину у своје редове. Амерички државни секретар Ентони Блинкен је објаснио да отказ Украјини за улазак у НАТО није уступак Русији већ "одраз реалности".

Илустрација В. Н.

ПРЕКИД

Канадски писац Ив Енглер прекинуо је говор канадског министра спољних послова о ситуацији у вези са Украјином. Он је узвикнуо: "Зашто нисте натерали Кијев да потпише споразуме из Минска? Престаните са ескалацијом! Престаните да испоручујете оружје! Нема НАТО-а."

"НОБЕЛ" ЗА ПОМОЋ ИЗБЕГЛИМА

Главни уредник московског листа "Новаја газета" Дмитриј Мурадов намерава да прода медаљу лаурета Нобелове награде за мир коју је добио прошле године. Новац који добије послаће фонду за помоћ избеглицама из Украјине. Већи део новца који је лани добио као лауреат, Мурадов је дао дечјој болници, као и разним фондовима.

Фото АП

Велика подршка Путину

Према најновијем истраживању, 71 одсто грађана Русије је сагласно да њихова земља завршава осмогодишњи рат против украјинских националиста који су уништавали мирно становништво Донбаса. Око 17 одсто се не слаже са таквом оценом. Што се тиче денацификације тј. чишћења власти од неонациста и ултранационалиста, око 70 одсто испитаника сматра да се без тога не може постићи мир. На другој страни, око 13 одсто мисли другачије. Занимљиво је да више од 67 одсто грађана Русије сматра да су против "специјалне војне операције у Украјини" углавном најбогатији грађани Русије који имају везе са Западом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (3)

ВЕЛИКА ЧАСТ: Душан Мандић кандидат за најбољег ватерполисту Европе