УЛАЗАК ФИНСКЕ И ШВЕДСКЕ У НАТО БОЛАН УДАРАЦ ЗА МОСКВУ: Балтик и Арктик за Русију постају зоне опасности

УЛАЗАК Финске и Шведске у НАТО ствара нове војне ризике за Русију, а Балтик и Арктик постају региони напетости, што је промена на коју Москва мора да одговори, сматрају руски аналитичари.

Фото Shutterstock

Руско-финска граница пролази само 200 километара од Санкт Петербурга. Шведска се не граничи са Русијом, али ће њен улазак у НАТО омогућити алијанси да повећа своје присуство и активност у Балтичком мору. На балтичкој обали неће бити земаља које нису чланице НАТО-а, са изузетком Русије. Чланство Финске и Шведске ће такође олакшати НАТО-у праћење кретања војне опреме и особља у западном делу Русије.

Шведска поседује острво Готланд - највеће у Балтичком мору. Успешна локација острва у самом центру Балтика даје Шведској – и њеним уласком у НАТО и читав савез – значајну војну предност: како у погледу одбране и контроле ваздушног простора, тако и проласка бродова у Балтичко море , и у смислу распоређивања додатних трупа и наоружања за демонстрацију војне моћи. У позадини појачане напетости на европском континенту, Шведска је почетком године појачала одбрану Готланда и тамо пребацила додатну опрему и војно особље.

Фото ЕПА

Обе земље имају добро обучене и опремљене војске. Финска је у стању да мобилише 280.000 војника у случају сукоба, плус резервисте.

У децембру 2021. године, Финска је најавила куповину 64 ловца Ф-35А који би заменили застарели Ф-18, а то ће ваздушне снаге ове земље учинити најјачим у Европи.

Шведска је, као и низ других европских држава, током претходних деценија значајно смањила величину својих оружаних снага (тренутно оне броје 23.600 људи). Међутим, недавно је такође почела да јача своје снаге.

Са избијањем непријатељстава у Украјини, и Финска и Шведска најавиле су повећану војну потрошњу и додатну куповину оружја. Одбрамбени буџети обе земље ће премашити 2 одсто БДП-а.

Истовремено, неће бити тешко интегрисати финске и шведске оружане снаге у систем НАТО. Према речима бившег финског премијера Александра Стуба , та нордијска земља је одувек сматрала улазак у НАТО као резервни план да спречи Русију. Политичар је рекао да је у ту сврху Финска, чак и без чланства у НАТО, одржала своје оружане снаге на нивоу који би испуњавао стандарде алијансе.

Ако Шведска и Финска уђу у НАТО, дужина копнених граница алијансе са Руском Федерацијом ће се више него удвостручити. Наравно, ове границе треба ојачати: ојачати груписање копнених снага и ПВО, распоредити значајне поморске снаге у водама Финског залива. У овом случају више неће бити могуће говорити о било каквом ненуклеарном статусу Балтика – равнотежа се мора успоставити

Аналитичар Андреј Кортунов је у интервјуу за Лента.ру приметио да ће се, ако Финска и Шведска уђу у НАТО, повећати број могућих циљева за руске балистичке и крстареће ракете То значи да ће бити потребно распоредити одговарајуће системе, а у Калиљинградској области може бити распоређено татичко нуклеарно оружје и оружје средњег домета.

Истовремено, аналитичар сматра да је појава америчког нуклеарног оружја у Финској и Шведској мало вероватна. Само чланство у НАТО-у не подразумева његово аутоматско распоређивање на територији нових земаља чланица. То ће захтевати посебне консултације и договоре. Мало је вероватно да ће Финска и Шведска одмах пристати на ово, јер схватају да је таква одлука додатни фактор ризика.

Журавел је заузврат сугерисао да ће нове чланице алијансе морати да преузму јасне обавезе за јачање присуства и утицаја алијансе на Балтику – део снага НАТО-а биће распоређен у Шведској и Финској.

Фото АП

Истовремено, према његовим речима, главна претња Русији нису ове две земље као потенцијалне чланице НАТО-а, већ Норвешка, једна од земаља оснивача Северноатлантске алијансе и њена северна испостава. Управо на територији Норвешке средином марта - почетком априла одржане су највеће вежбе алијансе на Арктику у последњих 30 година. Америчке нуклеарне подморнице редовно улазе у норвешки Тромсо, а одлучено је да се ваздушна база Анеја трансформише у сталну базу за пријем НАТО трупа.

Нове реалности

Недавни догађаји ће утицати не само на ситуацију на Балтику, већ и на Арктику, који се до сада сматрао територијом дијалога. Русија од 2021. године председава Арктичким саветом, који поред ње, Финске и Шведске, укључује још пет држава. Организација се бавила питањима екологије, одрживог развоја и заштите аутохтоних народа Арктика.

Међутим, са избијањем непријатељстава у Украјини, седам земаља учесница Арктичког савета одбило је да учествује у свим догађајима у Русији и генерално обуставило своје активности у организацији. Руско Министарство спољних послова упозорило је да ће тај потез довести до повећаних безбедносних ризика и изазова.

Све ово доводи у питање судбину арктичке сарадње, која се одржавала упркос свим политичким преокретима, напомиње Водећи истраживач Института за Европу Руске академије наука , шеф Центра за арктичке студије Валериј Журавел.

- Ово је веома озбиљан тренутак. За 25 година постојања организације није било таквих преседана, а политика није посебно утицала на активности Арктичког савета, објаснио је он. 

Међутим, упркос околностима, према експерту, Русија треба да се припреми за пренос норвешког председавања у мају 2023. и да сарађује са њом како би спречила даље заоштравање ситуације.

Друга важна последица чланства Финске у НАТО-у је губитак статуса Хелсинкија као неутралне преговарачке платформе. Уз Беч и Женеву, финска престоница је била домаћин најтежих самита и преговора у изузетно тешким историјским околностима.  Ако Финска уђе у НАТО, одмах ће добити статус непријатеља у очима Русије, што значи да се Хелсинки може заборавити на неутралност. Мање ће бити једне платформе за потенцијалне преговоре о новом светском поретку после украјинских догађаја

Новинари западних медија, говорећи о приступању Шведске и Финске Северноатлантској алијанси, специјалну операцију у Украјини називају „Путиновим поклоном НАТО-у“. Брисел заиста има користи од садашње ситуације: редове алијансе попуниће земље које би, под другим околностима, тешко тако нагло похрлеле у НАТО. Уосталом, то се није догодило у претходне 73 године, током којих је било многи геополитички преокрети.

Главни лајтмотив руске реторике у последње време је управо спречавање даљег ширења НАТО-а: иако се, пре свега, подразумевало његово ширење на исток: на Украјину, Молдавију и Грузију. Појава додатног бока, додуше на северу, веома је болна појава за Русију. Крајем 2021. године руско руководство је било веома забринуто због смањења времена лета НАТО пројектила до Москве ако Украјина приступи алијанси. Ако Кијев пристане на неутрални статус, али га Хелсинки изгуби, НАТО ракете би могле да заврше близу руских граница.

(Лента.ру)

БОНУС ВИДЕО: НАПАД РАКЕТНИМ ОРУЖЈЕМ: Руси прецизним метама уништавају украјинско складиште оружја

Препоручујемо

Регион

1 0

"НЕКА БЛОКИРА САМ КАД ЈЕ ФРАЈЕР!" Пленковић одговорио Милановићу - О уласку Финске и Шведске у НАТО се може разговарати, али...

26. 04. 2022. у 22:45

Регион

5 14

МИЛАНОВИЋ БРАНИ ШВЕДСКОЈ И ФИНСКОЈ ДА УЂУ У НАТО: Захтева да Бакир буде натеран да промени изборни закон

26. 04. 2022. у 14:27

Свет

0 2

МЕДИЈИ СЕ ПОЗИВАЈУ НА ИЗВОРЕ ИЗ ВЛАДЕ: Шведска и Финска заједно аплицирају за чланство НАТО

25. 04. 2022. у 17:36

Свет

0 0

НАТО БРОДОВИ УПЛОВИЛИ У БАЛТИК: Финска се спрема за учлањење у западну алијансу?

25. 04. 2022. у 14:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације