Свет

ВРЕЛИНА У ЕВРОПИ ДАЛЕКО ОД НАЈГОРЕ У ИСТОРИЈИ: Суша ни близу као 1540, тада киша није падала 11 месеци

Д. Вујичић

21. 08. 2022. у 08:30

VENN DU mich siehst, dann veine - Ако ме видиш, онда плачи, гласи суморни натпис са стене која је изронила у реци Лаби у близини града Дјечина.

ВРЕЛИНА У ЕВРОПИ ДАЛЕКО ОД НАЈГОРЕ У ИСТОРИЈИ: Суша ни близу као 1540, тада киша није падала 11 месеци

На обали Елбе у близини Блекедеа у Немачкој појавио се камен: "Када ово прође, живот ће поново постати шаренији". У потопљеном селу Бериха у близини Валдека у Немачкој, које је 1913. завршило 12 метара под водом резервоара Едерсе (на Рајни) у обилазак се иде пешке...

Али без обзира на ове строге хидролошке подсетнике на мрачне последице историјских суша, који су се појавили овог лета на Дунаву, Рајни, Мозелу, Елби, Тибру, реци По у Италији, неприлике са водом из 2022. далеко су од забележеног европског рекорда из 1540.

Европу је те године погодила мегасуша која је трајала 11 месеци и то је без преседана у историји. Процењени број падавинских дана и количина падавина за средњу и западну Европу 1540. године била је нижа од стогодишњих минимума тадашњег инструменталног мерења у пролеће, лето и јесен, пише у раду "Годишња незабележена европска врућина и суша 1540 - најгори случај" у часопису Climatic Change, који је израдила међународна група од 32 научника.

Научници, хидролози, климатолози, археолози... који су се иначе бавили последицама великих европских суша из 2003. и 2010. о "апокалипси из 1540" прикупили су доказе из више од 300 докумената, укључујући евиденцију фармера, цркава и чувара брана.
Према њиховој студији, јужно од Алпа катастрофа је почела 1539. До октобра 1540. у Шпанији су се одвијале редовне процесије које су молиле Бога за кишу, а италијанска хроника описује зимско време као суво и топло као у јулу. Суша се проширила на север почетком 1540. године; један алзашки виноградар је приметио да је у марту било само три дана кише.

Топлотни талас је био дивљи. Број дана са температуром преко 30 степени био је најмање три пута већи него обично. Током лета температура је просечно износила 40 степени. Пресушили су бунари и извори, што никада раније није било. Један швајцарски хроничар је известио да се ни метар и по испод корита многих потока није могла наћи ни кап воде. Чак су и веће реке постале довољно мале да се могу прећи пешке. Истраживачи процењују да је 1540. у рекама било само десетина од уобичајене количине воде, а да је средња Европа у целини имала око трећину падавина мање него иначе.

Последице су биле страшне. Хиљаде људи умрле су од дизентерије пијући контаминирану воду. Многе животиње су угинуле, било од жеђи или од топлотног удара. Људска нарав је подивљала а насиље је нарасло до незамисливих висина... Шумски пожари и пожари жбуња избили су свуда и проширили се на градове, а континент је био цео у диму.

Узроци катастрофе из 1540, према стручњацима "Климатик ченџа", нису јасни; очигледно модерне климатске промене нису биле кривац.