ФРАНЦУСКА ЛЕГИЈА СТРАНАЦА НЕКАД И САД: Елитна, али и веома контроверзна борбена јединица која је постала мит у популарној култури

ОД врелог песка Африке до вијетнамске прашуме, француска Легија странаца постала је легенда. Легија је најелитнија јединица француске војске, а легионари су браћа по оружју, која се боре за част, или је бар некад било тако.

Foto: Printskrin Youtube / The Front

У Другом светском рату зауставили су нацисте у бици за Бир Хакејм. У Вијетнаму су се борили код Дијен Бијен Фуа против знатно бројнијег непријатеља, док су у Алжиру водили дуг и крвав герилски рат. Донедавно су се борили против терориста у Авганистану, а данас одржавају мир у Африци, иако се то понекад отргне контроли.

Од алкохоличара до врхунских војника
 

Foto: Printskrin Youtube / Biographics

Кад све остало пропадне окренеш бајонет и идеш у смрт
 

Foto: Printskrin Youtube /The History Guy History: Deserves to Be Remembered

У једном обреду припадници Легије странаца сваког 30. априла следе дрвену руку једног свог официра, давно убијеног у Мексику. Они се тиме заклињу да ће се и они – ако Француска тако хоће – борити до последњег.

Капетан Жан Данжу, ветарн многих битака, био је познат по инвалидитету који га је умало коштао каријере. Данжу је изгубио леву шаку тако што му је на југу Алжира експлодирала пушка у руци. Добио је протезу и захваљујући великој вољи успео је да избегне да га прогласе неспособним за рат.

Трупе другог француског царства су 1863. извршиле инвазију на Мексико. Њихов покушај постављања краљевског режима завршио се неславно, погубљењем краља и успостављањем мексичке републике 1867. А управо у тој бици је заповедао капетан Данжу. Он се у њој прославио, а и из ње је настао славни дух Легије.

Рука капетана је касније враћена Легији и сада се чува у кутији у Музеју Легије у Обању. Сваке године на Дан Камерона легионари је у почасној паради прате на улици. То је најдрагоценија реликвија Легије странаца. Јер она симболише оно што би се могло описати као "мит о Легији странаца" – трупи која се бори до последњег, не оставља своје – ни живе ни мртве – не предаје оружје и не зна за страх.

Легија је изгубила битку за Камерон, али током друге половине 19. Века Легија се доказала као најелитнија борбена јединица.
 

Лебел 1886 - Револуција у свету наоружања
 

Foto: Printskrin Youtube /TFB TV

Легионари са 8мм лебел метком, постали су најсмртоноснији борци на бојном пољу. А оружје на ком се темељи тај углед је пушка која је увела револуцију у пешачком ратовању – Лебел 1886.

Ова пушка је настала након што је француски хемичар Пол Вијел изумео бездимни барут. Све до средине 19. века све пушке и топови су користили црни барут, али то је имало и озбиљних мана. Проблем са црним барутом је био тај што се при испаљивању метка ствара огромни облак дима, а други и још већи проблем је тај што је знатно штетио оружју, па оно није било за дуготрајну употребу.

Француски хемичар Пол Вијел, схватио је проблем експлозива и 1884. Створио је први бездимни барут, али обуздавање његове експлозије захтевало је потпуну модификацију метка. Једном човеку је то пошло за руком, пуковнику Николасу Лебелу.

Лебел је почео да ради на чаури, а 1886. Је представио своје откриће. Његова чаура је представљала праву револуцију, која би од француске пешадије направила краљеве бојног боља, али да би се то остварило, било је потребно створити једну потпуно нову пушку.

"Лебел 1886" у Србији позната као Лебелка је француска пушка репетирка, она је била прва
пушка у историји која је користила бездимну муницију. Лебелка се показала као поуздано
оружје, међутим, највећи недостатак јој је био споро пуњење.

Када је Легија добила ове пушке, имали су супериорно оружје и били најубојити војници на бојном пољу, а место на ком су тестирали ново оруржје још један је од синонима ове јединице.

Пустиња Сахара, врућа, прашњава и пуста, била је коначни тест и за легионаре и за Лебелку. Легионари су у тим екстремним условима посустајали, али не и пушка, у тој су бици легионари поразили арапска племена, али највећи изазов за ову пушку био је Први светски рат.

Технологија у изради оружја је напредовала, Лебелова пушка је била најмодернија 1886, али 1914. њено место су заузеле боље пушке са могућности брзог пуњења, а Немци су их тада имали на милионе. Ипак, искуство стечено у Африци, доприниело је победи легионара. Они су били навикнути на нерегуларно ратовање и нису их омели услови у рововима. На крају рата Легија је била најодликованија француска јединица, а легионари су доказали да и та застарела пушка у њиховим рукама још може да извојује победу.
Легија је тријумфовала у Првом светском рату, али та иста генерација бораца, уз оне нове, доживела је убрзо још један велики рат.

Хитлерова армија ипак је била прејака

Шеф немачких обавештајних служби Хајнрих Химлер

Две године касније, уследила је нова рунда

Foto: Printskrin Youtube / The Front

Дана 26. маја 1942. јединица са око 1.600 легионара уочила је кретање великих
противничких снага према Бир Хакејму (Либија). Французима је одмах постало јасно
да је почео немачки напад и да Ромел жели да обухвати савезничке положаје с југа.

Следећег дана испред Бир Хакејма избиле су двије италијанске дивизије. Они су напали с
тенковима који су засипали гранатама положаје легионара који су мирно чекали и трпели
ватру све до тренутка када су им се италијански тенкови приближили на жељену даљину.
Тада су легионари отворили жестоку паљбу из своја 54 противоклопна топа. Много италијанских тенкова је погођено из непосредне близине и разнесено, док су други који
су застали на минским пољима постали лаке мете за француске тобџије. Све ово
поколебало је Италијане, али се ипак шест италијанских тенкова пробило у унутрашњост Бир Хакејма.

Међутим, ту су их дочекали легионари који су поскакали на тенкове и побили посаде кроз отворе за извиђање и паљбу на тенковима. У том нападу Италијани су изгубили 32 тенка, а постало им је и јасно да се посада Бир Хакејма неће лако и без борбе предати.

У другом нападу Италијана легионари су били засипани авионским бомбама и топовским
гранатама, а италијанској 101. дивизији у нападу се сада придружила и немачка 90. лака
дивизија, док су све време немачке борбене летелице засипале положаје легионара разорним бомбама. Тада су у помоћ легионарима прискочили британски борбени авиони
који су након ваздушних битака које су се развиле изнад Бир Хакејма успели да привремено отерају Немце. Али, положаје легионара и даље су засипале топовске и тенковске гранате.

Све време легионарска логистика храбро је ноћу допремала намирнице и залихе муниције, хране и воде колегама који нису ни за центиметар попуштали на својим положајима.

Герилски рат у Индокини
 

Само годну дана након окончања Другог светског рата, Легија је опет била на бојишту, бранећи француске колоније у Индокини, а њихов супарник био је Вијетнам.

Французи су готово 80 година били неограничени владари у Индокини – данашњим Лаосу, Камбоџи и Вијетнаму. Али, у Другом светском рату су изгубили највећи део утицаја у својим колонијама.

Да би што пре заборавила Други светски рат, Француска је хтела да на сваки начин поново успостави контролу над својим колонијама у Јужној Азији.

Ипак, Вијетнам, који је 2. септембра 1945. прогласио независност, ступио је у герилски рат са Французима и задао им велике муке Француско руководство је било убеђено да побуњеничка вијетнамска армија неће моћи да пружи отпор надмоћној ватреној снази окупатора.

Рат између француских колонијалних снага и ослободилачких снага Виетконга потрајао
је дугих 9 година године и у њему је Легија изгубила 11 000 људи.

Дијен Бијен Фу – Завршни ударац

Легионари су имали савршено оружје за борбу у прашуми, али је стратегија њихових војсковођа требала бити бачена у смеће. Она се темељила на утвђеним базама дубоку у непријатељској територији, али то није функционисало.

У највећој француској бази у Дијен Бијен Фуу налазило се око 11 хиљада легионара. Вијетнамци су из прашуме допремили све што им је требало да окруже француску базу, чак
су и пушке доносили у деловима а затим их састављали. Вијетман је напао 1954. Гранате су
напале базу и разориле бункере, а након тога је уследио јуриш пешадије. Борба је била блиска и брутална. Након два месеца даноноћне борбе легионари су били исцрпљени па су се повукли.
 

Французи су вишеструко потценили способности Вијетнамаца и њиховог команданта Воа
Нгујена Гијапа. Нити им је успело да онеспособе вијетнамску артиљерију, нити да обезбеде
довољно снабдевање сопствених трупа из ваздуха. Битка, завршена 7. маја 1954, однела
је преко 10.000 живота, 2.300 на француској и готово 8.000 на вијетнамској страни.

Крај француског колонијалног сна

Након што је изгубила утицај у Индокини, Легија се окренула ка Алжиру. Будући да након Другог светског рата Француска још увек није признавала независност Алжира, због чињенице да је тада у Алжиру живело 800.000 француских досељеника, алжирски Фронт
националног ослобођења (фр. Фронт де Либéратион Натионале, ФЛН) је 1. 11. 1954. почео оружану битку за независност. Овај датум је после постао и национални празник.

Сукоб се ширио, будући да је Алжир добијао подршку Туниса и тада де факто независног Марока. Француске трупе су се временом појачале на 500.000 војника. А велики допринос француској регуларној војсци дала је и Легија странаца. Након појачања Фанцузи су успели доћи до делимичних успеха. Тако су 1957. и поразили ФЛН.

Иако је Француска била много јача, није било могуће да освоји и успостави власт над читавим Алжиром. Организоване су многе демонстрације, али Французи су све устанке гушили силом. Масакри и убијања цивила су били присутни на обема странама.
 

Фото: Shutterstock/Јавно власништво

Легија данас

У 21. веку странци и даље чине Легију, данас људи из 140 земаља служе застави Француске. Сваке године 6,5 хиљада људи се пријави за новајлије, али само их 850 успешно пође обуку и постану легионари.
 

Фото: Профимедиа/Илустрација

Официрски кадар чине искључиво Французи а сваки други војник може да напредује само до подофицирског чина. Дакле, јесте Легија странаца, али не заповедају странци. Да би уопште покушао да постао члан Легије, мушкарац мора да има између 18 и 40 година, да је физички веома утрениран и да нема здравствених проблема. Селекција је строга. Гојазност и покварени зуби се не праштају.

Поставља се питање зашто су ти људи напустили своју земљу и породице да би се борили за Француску?

Различити су разлози због којих људи желе да се прикључе Легији, неки су незапослени, неки желе да тестирају своје способности, док једни једноставно беже од "мрачне" прошлости и у Легији траже нови живот, а за узварт добијају нови идентитет.

Међународност у Легији ствара проблем – један од камена спотицања приликом обуке је много људи из различитих култура, који говоре другим језиком, а сви они заједно требало би да чине компактну јединицу. Да би од новајлија направили браћу, у Легији се користе тешком физичком обуком, јер да би направили елитну јединицу, прво морате избацити цивила из човека и од њега направити немилосрдног војника.

Први корак у тој обуци је комуникација, јер ако не можете комуницирати не можете се ни успешно борити, па су све заповести на француском језику. Током прва три месеца обуке сваки војник који не говори француски ради са колегом који говори и његов и француски језик. Али обука није само учење језика, напорним тренингом будући легионари се спремају за борбу. То укључује брзинске маршеве, симулиране битке и блиску борбу.

Обука је немилосрдна, али приликом ње војници постају све повезанији. У Легији постоји изрека "исцрпљеност ствара једниство". Новајлије се зближавају учењем језика, тешком обуком, али повезује их и трећи и најважнији чинилац – индоктринација. Односно, процес наметања схватања, веровања и начина понашања, док легионари не доводе у питање и критички не испитују доктрину која им је усађена. Легија захтева потпуну оданост, а њихов слоган је "Легио патриа ностра" односно "Легија је наша домовима".

Да би изградили оданост, Легија има своје посебне ритуале и симболе. Песма за марш "Ле боудин", легендарна капа, и црвене и зелене еполете – црвена која симболизију крв коју су пролили, док зелена означава земљу коју бране. Све то чини Легију другачаијом и јединственом.

Због саме чињенице да странци служе у Легији, француска влада често пориче своју умешаност у операције на бојном пољу. Па је тако Легија деловала и у Либији, уништавајући базе које су имале намеру да помогну Гадафијевим трупама горивом и храном. Такође, легионари су се у Ел Завију пробили до самог центра града, одрадивши "прљав посао" за побуњенике из Бенгазија, који су потом прилично лако преузели град.

Препоручујемо

Свет

4 5

ИСТОРИЈА МОСАДА: Филмске акције широм света које су од ове агенције направиле мит и утерале страх у кости непријатељима Израела

18. 08. 2022. у 19:28

Култура

0 1

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Културно наслеђе и хибридни рат

23. 08. 2022. у 12:29

Економија

1 22

РУСИЈА ПРОНАШЛА АЛТЕРНАТИВУ: Увоз руског гаса у Европску унију опао је за 48%, али нови велики пројекат је на видику

07. 09. 2022. у 20:19

Свет

16 5

ПОЉСКА СЕ ПРИПРЕМА ЗА "ВЕРОВАТНИ РАТ СА РУСИЈОМ" Најамбициознији програм наоружања у историји - број војника биће повећан до 300 хиљада

07. 09. 2022. у 19:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације