АРТИЉЕРИЈА НЕЋЕ СПРЕЧИТИ РЕФЕРЕНДУМ: Власти источних делова Украјине који су под контролом руске војске желе скори плебисцит
АРТИЉЕРИЈСКИ напади украјинске војске по градовима и селима Донбаса и области под контролом руске војске имају за циљ да спрече одржавање референдума на којима становништво треба да се изјасни са ким жели да живи. Очигледно је да се руководство у Кијеву прерачунало и управо због све већег броја цивила, страдалих од украјинских пројектила, више нико не може да заустави одржавање референдума.
Председник Доњецке народне републике Денис Пушилин изјавио је да су у Донбасу почеле припреме за плебисцит. И у Херсонској области се припрема изјашњавање, без обзира на то што Кијев шаље диверзанстке групе које имају задатак да ликвидирају угледне проруске политичаре.
Денис Пушилин се јуче обратио Путину са молбом да, после референдума, Русија прими у своју федерацију нове територије у Донбасу. У Доњецкој и Луганској НР референдум о припајању Русији ће се одржати од 23. до 27. септембра.
Бивши председник и премијер Русије, сада потпредседник Савета безбедности РФ Дмитриј Медведев, оценио је да резултате референдума о припајању Русији у Донбасу нико неће моћи да промени.
- Кад се, после тих референдума, измени устав Русије, ниједан будући руководилац неће моћи да промени одлуку да су Доњецка и Луганска НР постале саставни део Руске федерације, објаснио је Медведев и додао да су се тога највише бојали у Кијеву и на Западу.
Медведев оцењује да референдум у Донбасу има огромну важност не само због заштите становништва Луганске и Доњецке НР и других ослобођених теритририја него и због успостављања историјске праведности.
Украјинска војска је у минула 24 сата 60 пута гађала Доњецку НР на коју су пала 263 пројектила. Све те гранате и ракете пале су на стамбене зоне Доњецка, Докучајевска, Горловке и Макејевке.
Најновије социолошко истраживање у Украјини, на оним територијама под контролом Кијева, показало је да 71 одсто испитаника сматра да цивилно и војно руководство земље делује хармонично у интересу ослобођења земље. Очигледно је да су успеси украјинске војске на североистоку земље успели да зауставе серију чланака у кијевским медијима о наводоном сукобу између председничке администрације и војног врха.
По том истраживању у "озбиљне конфликте" власти и војног врха верује само 14 одсто грађана. Осим тога, две трећине бирачког тела мисли да руководство земље, према могућностима, показује дужну пажњу онима који ратују. Што се тиче пропуста у припреми за рат, 58 одсто Украјинаца мисли да то питање треба оставити за касније, да не би дошло до унутрашњег сукоба.
После оптимистичке оцене турског председник Реџепа Тајипа Ердогана да руски лидер Владимир Путин намерава да заврши конфликт што пре, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да не види перспективе дипломатског решења украјинског проблема.
- Руководство Русије засада не види могућности да се дипломатским путем реши ситуација у Украјини - казао је Песков. Уосталом, украјински председник Владимир Зеленски каже да украјинско руководство није спремно за преговоре. По завршетку самита земаља ШОС у Самарканду, Путин је рекао руским новинарима да се неће мењати циљеви специјалне војне операције у Украјини и да ће се ићи до краја.
ТЕНКОВИ
СЛОВЕНИЈА ће испоручити Украјини 28 тенкова типа М-55С. Испорука је део договора са Немачком о размени у оквиру војне помоћи Украјини. Наиме, Словенија ће Украјини испоручити 28 својих старих тенкова, а заузврат ће од Немачке добити 35 војних теретних возила и пет цистерни.
У Москви истичу да је руководство у Кијеву изгубило жељу за преговорима када су их из Лондона и Вашингтона убедили да могу да победе Русију на бојном пољу. Због тога Путин и каже "нека покушају да победе, видећемо какав ће бити резултат".
Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба је изјавио у Њујорку да ће тражити оружје од Запада све до коначне војне победе над Русијом.
Британска премијерка Лиз Трас рекла је јуче да ће помоћ Британије Украјини у оружју идуће године износити 2,6 милијарди долара и да ће бити удвостручена у односу на овогодишњу помоћ.
ОШТРИЈЕ КАЗНЕ ЗА ДЕЗЕРТЕРСТВО
ДОЊИ дом руског парламента Дума јуче је усвојио предлог закона којим се пооштравају казне за преступе, дезертерство, уништавање војне имовине и непоштовање наређења ако су почињени током војне мобилизације или борбе. Предлог закона је усвојен у тренутку када се у Русији води дебата о могућој општој мобилизацији - Кремљ каже да о томе није било разговора, али се неки политичари залажу за то.
Напуштање војне јединице у време мобилизације или ратног стања кажњава се казном до 10 година затвора, за разлику од досадашњих пет. Они који се добровољно предају непријатељу, могу да буду кажњени до 10 година затвора, а осуђени за пљачку до 15 година. Уводи се и затворска казна до 10 година за оне који одбију да иду у борбу или се не придржавају наређења официра.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (1)