БЕРЛИН И БРИСЕЛ У КЛИНЧУ ЗБОГ НОВЦА: Немачка, највећи финансијер ЕУ, љута због критика што новчано помаже својим грађанима

НАРУШЕНЕ везе са Бриселом, Берлин додатно цепа, овог пута на плану новца. Са 21,4 милијарде евра, Немачка је далеко највећи нето финансијер Европске уније и даје двоструко више него друга земља на листи, Француска, чији је допринос европској каси 10,9 милијарди.

Олаф Шолц, Фото АП

Немачки медији подсећају на чувену реченицу некадашње британске премијерке Маргарет Тачер, која је 1979. године отпочела буну против Уније реченицом "Вратите нам наше паре!", а крајњи епилог био је "брегзит".

Не мисли Берлин, додуше, да изађе из европског кола, јер је у Немачкој идеја ЕУ била одувек најпопуларнија и добрим делом је то и остала. Иако постоји консензус да Немачка, као земља у срцу Европе, има посебне користи од Уније, како политичке, тако и економске, ипак се све чешће изнова поставља питање да ли је цена коју Немачка плаћа разумна.

Незадовољство Берлина је нарочито жестоко јер се чланице ЕУ, њихове најближе сараднице, буне што се Немачка није либила да својим грађанима богатим бенефицијама олакша енергетску кризу услед ситуације у Украјини и експлозију цена као последицу тога. За то је, кажу, било новца и биће га, барем како обећава влада канцелара Олафа Шолца. А, кад треба попунити заједничку касу, онда се Берлин жали, вајкају се "главне чланице" ЕУ, међу којима је и Француска.

Фото АП

Немачки економски институт открио је ове бројке у својим прорачунима и истиче да земља плаћа не само сразмерно величини и економској моћи, него и више од тога, управо због лојалности идеји европског заједништва.

С друге стране, како подсећају немачки медији, Комисија ЕУ није објавила бројке још од 2020. јер, како кажу у Бриселу, "нису значајне за то која земља има користи од ЕУ и колико". Дакле, и овде заједништво грубо пада на испиту, као и у многим другим сегментима. Док ЕУ гледа колико јој пара притиче од чланица, земље, с друге стране, броје сваки цент и све више жале што дају колико дају, сматрајући да оно што примају ни близу није адекватно.

До 2019. године ЕУ је, међутим, уредно објављивала податке о нето давањима земаља чланица. Онда је прекинула ову праксу, јер "су јој досадиле сталне расправе о примаоцима и платишама, али и зато што сматра да је овај предлог закона од незнатног значаја у све тешње испреплетеној Унији". Гинтер Етингер, бивши немачки комесар за буџет ЕУ, из редова у Берлину владајућих демохришћана, назвао их је чак "глупостима".

Немачки економски институт (ИВ) то види другачије. Економисти ове угледне куће прецизно су извели рачуницу колико домаћи порески обвезници пуне буџет ЕУ, користећи стари метод Европске комисије, тако да се валидност резултата не доводи у питање.

Немачка је лане Унији платила 21,4 милијарде евра више него што су средства текла из Брисела у Немачку, па је тако немачки нето допринос нагло порастао и то за 5,9 милијарди евра у периоду од 2020. до 2021. године. Економисти то приписују "брегзиту", пошто су после тога финансијски токови морали да се реорганизују.

Будући да је Немачка и највећа привреда у ЕУ, а и најмногољуднија земља у Унији, ИВ је ставио апсолутне износе доприноса у однос према економској моћи и становништву одређене земље. Немачка је и тако остала највећи финансијер ЕУ са доприносом од 0,58 одсто БДП. Следе Холандија са 0,48, Шведска, 0,46 и Француска и Данска са по 0,43 одсто.

Кад се погледа релативно, колико земља прима од ЕУ у односу на своју економску моћ, предњачи Хрватска, чија је корист од ЕУ 3,08 одсто њеног БДП. Следе Литванија са 3,05 одсто и Мађарска 2,89, Бугарска и Летонија.

КО КОЛИКО ДАЈЕ И ПРИМА

СТАТИСТИКА Немачког економског института каже да је десет земаља ЕУ било лане нето даваоци доприноса, а 17 земаља чланица примаоци. Немачка и Француска су међу првих пет земаља по износима које уплаћују, а затим Холандија 4,1 милијарду евра, Шведска 2,5 милијарди евра и Данска, 1,5 милијарди евра. Највећи нето прималац у ЕУ је Пољска, која од ЕУ добија 12,9 милијарди евра више него што уплаћује. Кад су нето износи у питању, следе Грчка са 4,7 милијарди евра, Мађарска са 4,3, Румунија са 4,2 и Шпанија са 3,5 милијарди евра.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Свет

2 3

ШОЛЦ И СИ СПРЕМНИ ЗА САРАДЊУ: Бурне реакције из Берлина на канцеларову посету

05. 11. 2022. у 08:33

Свет

7 6

НЕМАЧКА СЕ СУПРОСТАВЉА АМЕРИЦИ: Шолцов разговор са Кином снажна порука Берлина против утицаја САД

02. 11. 2022. у 16:32

Свет

1 1

БЕРЛИН КАО МЕДИЈАТОР СУКОБА: Ердоган разговарао са Шолцом о немачкој позицији у турско-грчким односима

01. 11. 2022. у 15:48

Свет

1 2

ШОЛЦ "ПЕГЛА" ВЕЗЕ СА КИНОМ: Први сусрет Си Ђинпинга са европским лидером од почетка короне

31. 10. 2022. у 08:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације