Свет

НИ ТЕНКОВИ, НИ ТОПОВИ НИСУ КЉУЧ УСПЕХА: Амерички потпуковник и ратни ветеран о кључном проблему са којим се сусреће Кијев

П. З. С. / 19fortyfive.com

27. 01. 2023. у 21:25

УЗ повећање очековања да ће Украјина ускоро произвести велике добитке на бојном пољу као резултат недавног обећања америчких тенкова абрамс и немачких тенкова леопард 2, неки на Западу тихо умањују очекивања о томе какав би утицај ти тенкови могли имати.

НИ ТЕНКОВИ, НИ ТОПОВИ НИСУ КЉУЧ УСПЕХА: Амерички потпуковник и ратни ветеран о кључном проблему са којим се сусреће Кијев

Председавајући америчког Заједничког генералштаба генерал Марк Мили упозорио је прошлог петка да ће ове године бити „веома, веома тешко војно избацити руске снаге“ из Украјине. Своје виђење ситуације дао је потпуковник Данијел Дејвис, командант који је четири пута ишао у ратне операције. Он је написао да су изазови за успешно коришћење западног оклопа много већи него што се уобичајено схвата.

Он је у својој анализи објасно зашто су процес увежбавања посада и логистика веома сложени и дуготрајни чак и за америчке војнике.Оно што ће брзо постати очигледно је да је изградња праве борбене моћи, производња добро обучених војника и јединица, углавном производ времена, ресурса и искуства.

ИЗВАН ТЕНКОВА: КАКО СЕ ГРАДЕ ЕФИКАСНИ БОРБЕНИ БАТАЉОНИ

Једна од најосновнијих борбених формација које америчке копнене снаге користе у рату је комбиновани батаљон. Обично је задатак организован за прилагођене мисије, али углавном укључује тенкове, оклопне транспортере Страјкер на точковима или борбена возила Бредли (БВП), пешадије, инжењере и елементе подршке (кувари, службеници, механичари, особље за снабдевање итд.). Да би се формирала кохезивна јединица, сви елементи морају да раде као тим, да знају свој посао и да разумеју шта остатак батаљона ради у подршци датој мисији.

Сваки елемент батаљона мора да постане експерт за своје задатке, било да се ради о логистичарима, пешадији или оклопњацима. Сви имају сличне захтеве за постизање изврсности у својим задацима. За потребе овог чланка, фокусираћу се на то како водови и чете наоружане Бредли транспортерима у батаљону припремају своје војнике, возила и јединице за обављање своје улоге у изградњи борбене моћи батаљона. Процес за остале елементе је скоро исти.

Посада Бредлија се састоји од три позиције: командир возила, нишанџија и возач. Подучавање возача да управља возилом може се обавити релативно брзо за возача који је већ вешт да вози друга гусеничарска возила, али америчка војска захтева да старији официр или наредник возила (командант) прође седмонедељни курс пре његовог задатак као командант БВП. Учење функција куполе, управљање различитим системима оружја, коришћење система за контролу ватре и разумевање како да се користи Бредли није једноставан или интуитиван процес.

Када појединци буду вешти у свом послу и посада научи да ради као тим, онда војници морају да науче да делују као водови, чете и боре се у батаљону. Ово је напоран, дуготрајан процес. Према војној студији из 2019. године, у просеку је потребан „комплетан годишњи циклус обуке да би се постигла основна стручност која је потребна за правилно управљање одржавањем, обуком за артиљерију и разумевање тактике маневара (пешадијског батаљона наоружаног БВП)“. Иста студија се бавила додатним изазовима формирања ефикасног борбеног батаљона када вође или чланови посаде раније нису служили у јединицама механизоване пешадије.

КРИТИЧНОСТ ВРЕМЕНА И ИСКУСТВА ОБУКЕ

-Како се може очекивати од наредника вода да воде вод кроз правилно одржавање команде Бредлија када никада нису крочили у Бредли?, написали су аутори студије.-Како се од њих може очекивати да обучавају своје посаде за тестирање ватрених вештина и квалификације посаде када никада нису испалили метак из топа? Како могу да подучавају своје вође водова о нијансама тактике механизоване пешадије? Бивши командант Прве оклопне дивизије САД, сада пензионисани генерал-потпуковник Шон МакФарланд, објаснио је све већи проблем недостатка искуства америчких трупа због година проведених у борбама против побуњеника у Ираку и Авганистану.

Разумно је претпоставити, написао је МакФарланд 2018. године, „да ће некоме ко је провео каријеру савладавајући јединствене изазове нејасног(противпобуњеничког) ратовања бити потребно додатно време да стекне потребно искуство за вођење сложених механизованих формација. Ратници механизованих јединица морају бити стручњаци у суочавању са јединственим скупом изазова, као што су нијансе управљања, одржавањем оружја за максимизирање ватрену моћ борбених возила, као и способност маневрисања и интегрисања ватре, борбене подршке и одржавања 10 пута већом брзином од ратовања без механизације.”

То нису вештине, закључио је генерал, „учи се за недељу, месец или годину. Они се уче током задатака који се понављају током каријере (нагласак мој).“ Ова два лидера наглашавају потешкоће у развоју квалитетних америчких комбинованих оружаних формација и истичу критичне изазове са којима се војници суочавају када немају довољно искуства. Последице ових истина за ВСУ су значајне.

Чак и изазови које су приметили МекФарленд и аутори војне студије почињу од основа да су војници у јединици имали вишемесечну индивидуалну обуку у основним борбеним вештинама и специјалној обуци. Командири чета имају најмање пет година искуства и похађали су 22-недељни курс командира. Водници вода и први водники чете имају више од 15 година искуства и похађали су одређене школе пре преузимања дужности. Команданти батаљона и мајори су често служили 20 година. А украјински војници?