АМЕРИЧКИ ЕКСПЕРТ О ПОБЕДИ КИЈЕВА НАД МОСКВОМ: Украјина пред стратешком одлуком, може да оствари победу над Русијом
УКРАЈИНА може да постигне стратешку победу, а Западу је важно да то уради: Пре неколико дана, директор ЦИА Вилијам Бернс рекао је у интервјуу за ЦБС Њуз да ће наредних шест месеци у рату у Украјини бити критично.
Према Бернсу, руски председник Владимир Путин се клади да ће Запад уморити од подршке Украјини, а да је време на страни Русије. Заустављање Путина и показивање да неће постићи своје циљеве – „пробијање његове охолости“, како је рекао Бернс – биће кључно за развој овог рата.
РАТ У УКРАЈИНИ: ШТА СЕ ДАЉЕ ДЕШАВА?
Русија ће вероватно ускоро покушати да отпочне своју очекивану офанзиву – пре него што западни тенкови и друга нова опрема почну да пристижу у Украјину. Неки аналитичари тврде да су жестоке борбе у граду Бахмуту на истоку Украјине и око њега већ део те офанзиве, или у најмању руку њена припремна фаза.
Имајте на уму да ако Украјина настави на овај начин, сукобљавајући се директно са непријатељем у репризи ратовања на исцрпљивање у Првом светском рату у 21. веку, онда ће чиста логика диспаритета две земље у броју становника и ресурсима дефинисати исход. Након масовног уништавања инфраструктуре Украјине и бекства њених грађана (процењује се да је само кроз Пољску прошло око 9 милиона украјинских избеглица), борба са непријатељем који командује око четири пута више од украјинског становништва може да се заврши само у једном правцу.
Дакле, Украјини су потребне снаге које би јој омогућиле да се извуче из тренутног ћорсокака, заустави руско напредовање и маневрише тако да постигне одлучујућу победу на бојном пољу. Треба да се бори под сопственим условима. Да би то урадила, потребни су јој модерни западни главни борбени тенкови и артиљерија/ракете великог домета – у већем броју него што је до сада обећано, и, што је најважније, авиони.
Сједињене Државе и њихови савезници су, у сваком случају, изашли у сусрет украјинским захтевима за све софистициранијим системима наоружања – недавно са одлукама неколико земаља да испоруче Леопард 2 и друге главне борбене тенкове – али је процес болно спор. Преговори су се одуговлачили, одлажући обуку украјинских посада о новој опреми, и на крају ризикујући да се промаши тренутак одлуке ако се нова војна опрема не уведе у акцију у фази рата када је најпотребнија.
Путин се сигурно нада да ће предстојећа председничка кампања САД заглавити у песак зупчанике војне подршке Сједињених Држава Украјини. Можда је у праву — јер је, нажалост, питање помоћи Украјини постало политизовано. То ће вероватно постати још спорније како се буду приближавали председнички избори. У случају да САД одсеку Украјину, земља не би могла дуго да издржи одбрану од Русије, без обзира на то шта би урадиле европске чланице НАТО-а и друге присталице Украјине. Иако су Пољска, Естонија, Финска и друге земље у близини Русије празниле своје залихе да би помогле Украјини, њихове преостале резервне залихе су премале да би подржале Украјину саме.
ПРЕЛОМНА ТАЧКА
Овај рат се приближава тачки одлуке коју ће дефинисати две варијабле: Прво, колико ће трајати подршка Запада; и друго, колико дуго Руси могу да издрже пре него што и сами остану без залиха. Узимајући у обзир велику количину залиха опреме из доба Хладног рата које Путин још увек може да користи, он се клади да може наживети Запад у том погледу – а то чак ни не узима у обзир повећане испоруке Ирана и других земаља. Други фактор који треба узети у обзир је да способност Запада да снабдева Украјину не зависи само од политичке воље; то је пре свега игра бројева.
Осим ако Сједињене Државе и њихови европски савезници не донесу хитно потребне одлуке да инвестирају у своју одбрамбену индустрију, можда ће постати немогуће снабдевање Украјине на дуге стазе — чак и ако остане политичка воља. Једноставно речено, гледајући стопе по којима се оружје и муниција троше у овом рату, Запад треба да промени своју војну индустрију и да се удаљи од парадигме „баш на време“, малог обима у протеклих тридесет година на приступ „за сваки случај“, при чему прикупља количине оружја и муниције потребне за одржавање дуготрајне борбе са блиским противником.
То значи да већина европских НАТО савезника треба да драматично преиспита свој систем набавки. Изнад свега, они морају да потроше новац на поновно наоружавање. Нема индикација, нажалост, да је било која од ових одлука донета — или чак озбиљно дискутована у Европи, осим за земље дуж источног крила, посебно за Пољску, Финску, Шведску и балтичке државе. У исто време, САД су прешле на повећање производње муниције за хаубице калибра 155 мм пет пута, као и на повећање производње ракета и система ХИМАРС-а. У међувремену, Русија полако али неумољиво помера своју индустрију на ратну основу.
Аналитичари и научници спекулишу да би рат у Украјини могао да се одужи годинама. Чак и ако би се Запад уморио од снабдевања Украјине и ако би Руси пробили украјинску одбрану, нема шансе да би украјински народ прихватио пораз. Герилски рат би заменио конвенционална војна ангажовања.
Али Запад би требало да размотри још једну могућност: уз одговарајућу опрему, украјинска војска би могла да порази руску војску у наредних шест месеци, покренувши снаге у Русији које би могле да сломе Путинов режим. У руској историји, војни порази су обично били праћени унутрашњим ломовима — укључујући револуцију из 1905. која је уследила након пораза Русије од Јапана, фебруарску и бољшевичку револуцију 1917. након пораза Русије од Немачке, и имплозију Совјетског Савеза 1991. његов пораз у Авганистану.
Али чак и ако пораз Русије у Украјини не успе да ослободи центрифугалне силе потребне за разбијање Путинове империје, Запад мора помоћи Украјини да оствари стратешку победу на бојном пољу. Таква победа би нарушила и, надамо се, значајно одложила способност Русије да обнови своју војску и поново нападне – било у Украјини или негде другде у суседству. И у Вашингтону и у европским престоницама треба разумети да би Русија, ако би победила Украјину, била спремна за неколико година да крене против пограничних држава НАТО-а, при чему су балтичке државе најугроженије, а можда и друге мете након тога.
ЗАПАД ТРЕБА ДА СЕ ПОЈАЧА
До сада би требало да буде сасвим јасно да Украјинци купују време остатка Европе да пониште штету коју је њиховим војскама нанела три деценије разоружања. Украјина се бори за европску и трансатлантску безбедност и тешко је преценити импликације онога што зависи од исхода рата. Ово је рат који мења систем. Ако Украјина изгуби, не само да би Русија и Кина биле охрабрене да искористе своју предност. Оптужбе због неуспеха да се на адекватан начин подржи Украјина између земаља на источном крилу НАТО-а и њихових савезника даље на западу такође би могле да нанесу озбиљан притисак на алијансу — и да је евентуално разбију. Последице овог рата тако превазилазе питање ко ће победити у Украјини.
Због себе, а не само због Украјинаца, Запад би стога требало да да Украјини оно што јој је потребно да заустави руску војску и протера је са своје територије.
Препоручујемо
ПУТИН О ДРЖАВНИМ ПЛАНОВИМА: Русија ће наставити да развија авио-индустрију
09. 02. 2023. у 17:57
ПОЧЕЛО ЈЕ: Американци пишу о великој офанзиви, Руси пробијају фронт из три правца
09. 02. 2023. у 10:58
РАТ У УКРАЈИНИ: Крваве борбе код Соледара и Бахмута, ВСУ се повлачи; Оборен руски хеликоптер код Угледара (ВИДЕО/ФОТО)
09. 02. 2023. у 06:43 >> 22:36
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"УЦЕЊИВАО НАС ЈЕ": Илић 23 године крио разлог свађе са Поповићем
МИРОСЛАВ Илић одржао је први од два велика солистичка концерта у „Сава центру”, и то баш на 74. рођендан.
13. 12. 2024. у 17:54
Коментари (12)