КИНЕСКИ СТРУЧЊАК ТВРДИ: Русија је постигла своје стратешке циљеве у Украјини; Кијев се 100% ослања на НАТО за опстанак

П. З. С. /eurasiantimes.com

18. 02. 2023. у 16:41

СТРАТЕШКИ циљеви Русије у њеној текућој војној кампањи у Украјини су постигнути, сматра кинески стручњак који верује да је Запад преувеличао руске стратешке амбиције.

КИНЕСКИ СТРУЧЊАК ТВРДИ: Русија је постигла своје стратешке циљеве у Украјини; Кијев се 100% ослања на НАТО за опстанак

Фото: Профимедиа/Shutterstock/Илустрација/Википедија


Лу Сјанг, научни сарадник Кинеске академије друштвених наука, рекао је да, док је Русија успела да постигне своје стратешке циљеве у Украјини, кијевске снаге, с друге стране, немају независну способност да се бране, јер су стопроцентно зависне на Западу.

-Истина је да су руски стратешки циљеви постигнути, рекао је Лу за Глобал Тимес. „Русија је успоставила стабилан фронт источно од реке Дњепар и може да покрене противудар и нападе мањег обима према западу.

Што се тиче украјинских оружаних снага, Лу је рекао да оне „уопште немају независну одбрамбену способност“ и да се „100 одсто ослањају на помоћ САД и НАТО-а“.

Према Луовим речима, Запад је превише преувеличао руске стратешке амбиције, због чега стално говоре да Русија не успева да оствари своје циљеве у Украјини.

Право питање је шта је жеља Русије у Украјини? Од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару прошле године, Москва се уздржавала од јасног навођења циљева своје „специјалне војне операције“.

Фото Танјуг/АП


КОЈИ СУ СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ РУСИЈЕ У УКРАЈИНИ?

Док су руске трупе започеле напад на Украјину 24. фебруара, руски председник Владимир Путин је у телевизијском говору рекао да је циљ специјалне војне операције заштита људи који су били изложени малтретирању и геноциду.

Међутим, да би заштитио те „људе“, руски председник је рекао да ће руска војна кампања тежити „демилитаризацији и денацификацији Украјине“.

Руска војска је покренула масиван вишестрани напад на Украјину, са копненим снагама које су ушле у немирне области Доњецка и Луганска на истоку, Херсонску област на југу са Крима, па чак и марширали ка Кијеву из Белорусије на северу.

После вишемесечних борби, Руси су брзо заузели Херсон и преузели контролу над неким североисточним деловима Харковске области.

Међутим, северна офанзива је посустала због успешног отпора украјинских снага, које су, уз помоћ западне противтенковске вођене муниције (АТГМ) и дронова Бајрактар турске производње, уништиле неколико руских неколико оклопних колона и трупа које су марширали ка главни град Кијев.

Заузимање Кијева би донело брз успех руској специјалној војној операцији у Украјини, омогућавајући Москви да успостави пријатељску владу у Кијеву и пројектује је као жељену „демилитаризацију и денацификацију Украјине“.

У међувремену, у лучком граду Мариупољу су се водиле интензивне борбе, који су Руси успели да ставе под пуну контролу до маја 2022. Након неуспеха да заузме Кијев, Русија је пребацила фокус на источни Донбас регион, који је постао центар тешких борби у Априлу.

Конкретно, Руси су своју војну кампању фокусирали углавном на градове Северодоњецк и Лисичанск у Луганској области, што би им омогућило скоро потпуну контролу над Луганском регијом. До 3. јула 2022. године руске снаге су истерале све украјинске трупе из оба града.

Овде је важно напоменути да је непосредно пре него што су руске снаге успоставиле потпуну контролу над регионом Луганска, председник Путин рекао 29. јуна 2022. да је „укупни циљ“ руске војне операције у Украјини „ослободити Донбас, заштитити свој народ и створити услове који ће гарантовати безбедност Русије“.

Од тада, чини се да су руске снаге заузмање Доњецке области прогласиле својим јединим циљем, што би, ако успе, довело до руске окупације целог региона Донбаса, чиме би се постигао циљ Москве да ослободи републике Донбас.

Фото Танјуг/АП

Дакле, можда је дошло до јасног померања руских приоритета у Украјини, јер је Русија од септембра била у губитничком низу скоро свуда ван региона Донбаса.

Прво, Руси су се журно повукли из Харкова средином септембра, напустивши велики део своје војне опреме након успешне украјинске северне контраофанзиве. Чак је протерао руске снаге из Билогоровке, села у близини Лисичанска у Луганској области, које су руске трупе заузеле само два месеца раније.

Од тада, украјинске снаге су наставиле да потискују руске линије даље, док руске снаге покушавају да преокрену регионалне добитке Украјине.

Након тога, руске трупе су се такође повукле са десне (западне) обале реке Дњепар у Херсонској области на леву (источну) обалу. У међувремену, руска војска стабилно напредује у Бахмуту, Авдејевки и западном региону Доњецка.

Бахмут је био суштинска мета руских оружаних снага, јер би заузимање Бахмута прекинуло украјинске линије снабдевања и отворило руту за руске трупе да се крећу даље према Краматорску и Славјанску, последња два велика града у Доњецку под контролом Украјине.
Све у свему, чини се да су Руси успели да преоријентишу своју тактику на истоку и југоистоку Украјине, у циљу одбране леве обале Дњепра у Херсонској области, док настављају даље напредовање у региону Доњецка.

Тренутно Русија окупира територије у Доњецкој, Луганској, Херсонској и Запорошкој областима у источној Украјини, без потпуне контроле ни над једном од четири области.
Такође, званичници које је поставила Русија у овим регионима одржали су референдуме који су резултирали у корист придруживања Руској Федерацији.

Фото Танјуг/АП

Руски председник Владимир Путин је 30. септембра у обраћању оба дома руског парламента најавио припајање Доњецке, Херсонске, Луганске и Запорошке области Украјине.

Дакле, имајући у виду најновије примедбе Лу Сјанга и анексију Доњецке, Херсонске, Луганске и Запорошке области Украјине од стране Руске Федерације, чини се да су „стратешки циљеви“ Москве ограничени на потпуну окупацију ове четири области.

Такође, како наводи Лу, Русија је успоставила фронт на истоку реке Дњепар потпуно у Херсонској области и делимично у Запорошкој области. Да ли је тај фронт „стабилан“ или не, дискутабилно је. Међутим, на основу извештаја из области Херсон, чини се да су руске снаге добро укопане на источној обали реке Дњепар.

На пример, у новембру, генерал-мајор Дмитро Марченко из украјинских оружаних снага рекао је ББЦ-ју да ће бити много теже концентрисати довољно снаге да се пробије руска линија и изврши напад преко Дњепра под руском артиљеријом.


РУСИЈА СЕ ФОКУСИРАЛА НА ДОЊЕЦКУ ОБЛАСТ

Као што је раније речено, Русија не заузима у потпуности ниједну од четири области које су званично инкорпориране у септембру, а војна непријатељства и даље трају у Доњецкој, Луганској, Херсонској и Запорошкој области.

Чини се да тренутно руска војска већину својих ресурса фокусира на заузимање Доњецке области изводећи офанзивне операције у правцу Бахмута, Авдејевке и западног региона Доњецка.

Извештаји засновани на видео снимцима из региона Бахмут сугеришу да је руска војска распоредила неке од својих најелитнијих јединица у овом региону које делују у мањим формацијама и покушавају да се укључе у блиске борбе са украјинским снагама.

Руси не желе да ризикују своју тешку опрему у тренутним временским условима, што би украјинским снагама могло олакшати гађање. Стога су одлучили да се не ангажују у традиционалнијим тактикама механизованог маневарског ратовања.

Чини се да су руске снаге направиле значајан тактички напредак у области Бахмута на основу своје тренутне тактике. Ово би ускоро могло да постане оперативни добитак ако Украјина повуче своје снаге из Бахмута.

FOTO: Tanjug/AP

Украјина је забранила групама помоћи да делују у Бахмуту од 20. фебруара, што извештаји сугеришу да би могао бити увод у повлачење из региона, на основу наговештаја више локалних украјинских команданата да је одлазак из Бахмута неминован.

Шеф Вагнер групе, Јевгениј Пригожин, тврдио је да су снаге Вагнерове групе заузеле Красну Гору 12. фебруара, која се налази 4 километра северно од Бахмута. Пригожинов Телеграм налог објавио је слике и видео снимке Вагнерових плаћеника који позирају у Красној Гори како би поткрепили своје тврдње.

Такође, руски извори деле видео снимак како 132. стрељачка дивизија 1. армијског корпуса преузима контролу над украјинским рововима који се налазе 10-12 километара северно од Авдејевке. У западном региону Доњецка, руске снаге изводе нападе на истоку Вухледара, како је раније извештавао EurAsian Times.

Осим тога, руске снаге такође изводе копнене нападе у региону Луганска у склопу напора да преокрену украјинске успехе постигнуте у региону од средине септембра прошле године и поврате пуну контролу над Луганском области.

БОНУС ВИДЕО - ВЕЖБЕ У РАТНИМ УСЛОВИМА: Посаде руских тенкова Т-80БВМ вежбају гађање

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (5)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!