СУКОБ КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ: Годину дана борби на истоку Европе наговештава најкрупније промене у савременој историји човечанства

ПРЕЛАЗАК првих руских војника преко украјинске границе у зору 24. фебруара - пре тачно годину дана - означио је почетак дуго најављиваног и са зебњом ишчекиваног рата на истоку Европе.

Foto: Profimedia

Конвоји руске армије који су са севера, истока и југа ушли у дубину украјинске територије увели су планету у атмосферу напетости каква није виђена од врхунца Хладног рата. Стари поредак испраћен је у историју. Ништа више није исто, а повратка на старо, по свему судећи, неће ни бити. Украјински рат увео је цивилизацију у опасну и непредвидиву спиралу борбе за нову поделу моћи у којој се не искључује ни апокалипса новог века - нуклеарни рат. За нама је година која је дословно променила свет.

На данашњи дан око 150.000 руских војника, пре тога недељама стационираних на крајњем Западу државе добило је наређење за покрет. На тенковима и камионима белом фарбом исцртано је латинично "З", које је без обзира на значење добило улогу симбола првог и истинског рата у 21. веку. Москва је поставила циљеве "специјалне војне операције" - денацификација и демилитаризација Украјине и ослобађање Донбаса од окупације украјинских екстремиста.

Позадина сукоба, међутим, неупоредиво је шира и сложенија. Прави разлози руске инвазије виде се у намери да се НАТО заустави у агресивном ширењу на исток. Ступањем на терен Украјине још пре 2014. направљен је корак, према тумачењима из Москве, на који је одговор био неминован. Улазак западних вредности у ову земљу, делатности реформатора и креатора транзиције, прикључење ЕУ, као и улазак ове земље у НАТО, процес је који Москва није ни хтела нити смела да дозволи. Она на Украјину полаже историјско право, као на своју постојбину и сматра је својим безбедносним двориштем. Планирано инсталирање НАТО ракетних система у Украјини драстично би довело у опасност руску борбену моћ. А то би, како кажу, био - крај Русије.

Своје циљеве у првој фази рата руска војска покушала је да оствари брзим продорима у дубини украјинске територије, десантима и заузимањем кључних тачака, као и ракетним нападима. "На Кијев" писало је на руским тенковима, откривајући неформални циљ Москве са почетка рата - брзо заузимање украјинске престонице, смену режима оличеног у председнику Владимиру Зеленском и успостављању нове власти.

Ратни пут руске војске, међутим, показао се дужим, стрмијим и опаснијим него што су то проценили кремаљски стратези. Офанзива је запела. Слика бескрајних конвоја тенкова, камиона и логистичких возила, заглављених у украјинским беспућима и без заштите од украјинских дронова и противоклопних ракета постала је амблем неуспеха прве фазе украјинског рата и назнака бројних проблема руске војске. До данас примењено је неколико ратних доктрина, промењено је више команданата, а редуковани су и циљеви операција. Тежиште је убрзо померено на исток и југоисток Украјине - поприште сукоба још од 2014. и "Евромајдана". У овом "рату пре рата" до почетка руске инвазије погинуло је око 14.000 људи, махом Руса. У Донбасу, који од септембра прошле године Москва сматра делом Русије, и данас се воде борбе.

И док је софистицирани "прокси" сукоб 21. века све више клизио ка спорој рововској борби налик онима из Првог светског рата, Русија је постала свет за себе. Уведене су јој све могуће економске санкције (осим у делу енергетике и испоруке нафте и гаса), Русија је избачена из свих међународних институција осим УН, а Руси су проглашени нижом врстом и неретко - проскрибовани. Ту се крије можда и највећи, историјски, ефекат овог рата - Москва се дефинитивно и трајно одрекла Европе, Запада и његових тековина. Са данашње тачке, то делује као највећа промена у току европске историје последњих векова. Кремљ је нашао одговор и изабрао окретање Истоку, старим традицијама конзервативизма, православног хришћанства и партнерству са светом који је довољно спреман да води политику и доноси одлуке мимо утицаја Вашингтона, Лондона и Брисела. Кина, Индија, Иран, Бразил и већина земаља Латинске Америке, Јужна Африка као и део арапског света, заједно са државама бившег СССР, окосница су новог поретка скројеног по виђењу Кремља.
Украјина је у првим часовима офанзиве изабрала да се брани и тиме и дефинитивно прихватила улогу попришта новог рата. Москви је то дало основу за стварање идеолошке потпоре рата која гласи: Русија се на територији Украјине бори за Западом, Америком, НАТО. Украјина страда у рату за туђе интересе, а што пре то Кијев увиди, разарања ће пре да престану.

Овакав став није без утемељења - само САД су до данас Кијеву послале помоћ у износу од 77 милијарди долара, од чега 90 одсто чине наоружање и војна опрема. Овим примером повеле су се укупно 42 државе на свету, махом оне под директним утицајем Вашингтона, које су оружјем и новцем стале на страну Кијева. Све делује као да је коалиција САД, Велика Британија и ЕУ решена да се против Русије бори до последњег Украјинца.
А ко се брани, не бира савезника. Показало се да се украјинска војска, у Москви малтене отписана и проглашена за непостојећу, жилаво и спретно бори упркос бројним потешкоћама. Снабдевена америчким, шведским и британским противоклопним и ПВО ракетама, турским и америчким дроновима, хаубицама, вишецевним бацачима ракета и другим наоружањем и осокољена западним јавним мњењем, упркос великим губицима, успела је да линију фронта пребаци на исток државе, ефикасно се брани, па чак и да поведе две контраофанзиве. Украјински војници у Немачкој и Британији убрзано се обучавају за коришћење тенкова "леопард" и "абрамс", а у нади да ће ускоро добити и борбене авионе украјински пилоти увелико уче енглески.

Русија је, упркос бројним грешкама, неодлучности и неспремности, као и губицима у техници и људским животима, демонстрирала силу своје ратне машинерије. Већ у фебруару у стање строге приправности Путин је ставио свој најјачи адут - нуклерану тријаду - авијацију, морнарицу и копнене лансере ракета. Излазак Русије из програма ограничавања нуклеарног наоружања средњег и дугог домета "Старт" драстично повећава ризик и од употребе атомског оружја, што савремену цивилизацију доводи на руб пропасти.

Руски војни врх средином прошле године, први пут од Хладног рата, спровео је мобилизацију, ставивши под опасач око 300.000 војника. Без обзира на репутацију непобедивости, главне улоге у борбама армија је препустила чеченским снагама Рамзана Кадирова, на почетку офанзиве, односно приватној компанији "Вагнер", у актуелној фази рата.

Какав ће бити епилог - пита се цео свет, али јасног одговора нема.

РАЗАРАЊЕ СИМБОЛА, ИЗГУБЉЕНА БЛИСКОСТ

Једногодишњи сукоби на истоку Европе донели су разарање градова, индустрије, инфраструктуре, али и - симбола. Украјинско потапање руског командног брода "Москва" - амблема руске Ратне морнарице, уништење ракетног система С-400, као и аеродрома и складишта у дубини територије заљуљали су мит о непобедивости руске армије, који упркос Авганистану и Чеченији, није доведен у питање још од пада Берлина. Русија, са друге стране, успела је да сруши симболику украјинске суверености и самобитности у коју упркос снажном борбеном моралу и бујајућем национализму не верују више ни сами Украјинци. У крвавом сукобу изгубљена је вековна језичка, културолошка и верска блискост између руског и украјинског народа, или макар оно што је од ње остало после "Евромајдана" и рата у Донбасу.

Препоручујемо

Свет

2 2

УНИШТИЋЕМО НАЦИОНАЛИЗАМ ДО ТЕМЕЉА Медведев: Отераћемо претњу ако треба и до Пољске

24. 02. 2023. у 14:03

Свет

1 5

КАКАВ ОДГОВОР КИНЕ: Пекинг одговорио на критике поводом украјинског плана

24. 02. 2023. у 12:42

Панорама

0 0

ВЕРУЈЕТЕ ЛИ КОЛИКО ГА ЈЕ ПЛАТИО: Стари "југићи" опет на цени - срушен рекорд за кабриолет, купац неименован

22. 02. 2023. у 19:17

Познати

0 0

ОЧИ ПУНЕ СУЗА: Погледајте први сусрет Слобе Радановића са сином - чврсто пригрлио малог Дамјана (ФОТО)

22. 02. 2023. у 20:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације