РУСКИ С-400 ИЗАЗВАО ХАОС МЕЂУ АМЕРИЧКИМ ПИЛОТИМА: "Тријумф" у Индији спреман за битку са Кином

П. З. С. /eurasiantimes.com

07. 03. 2023. у 17:26

РУСИЈА је недавно испоручила Индији још једну серију „супер смртоносног“ система противваздушне одбране С-400 „Тријумф“, према извештајима више медија.

РУСКИ С-400 ИЗАЗВАО ХАОС МЕЂУ АМЕРИЧКИМ ПИЛОТИМА: Тријумф у Индији спреман за битку са Кином

Фото: Министарство одбране РФ


Руски амбасадор у Индији Денис Алипов рекао је прошлог месеца да ће Русија ускоро испоручити Индији трећи пук ракетних система земља-ваздух С-400 Тријумф.

-Он (трећи пук С-400) ће бити завршен у врло блиској будућности... Обе стране су посвећене завршетку уговора, а ми ћемо то свакако учинити. Ништа то не спречава, рекао је Алипов.

Неименовани високи индијски одбрамбени званичник је наводно рекао за “Janes” 2. марта да је Русија завршила испоруку трећег С-400 Тријумф самоходног ракетног система земља-ваздух (САМ) индијском ваздухопловству (ИАФ).

Индија је у октобру 2018. потписала уговор са Русијом вредан 5,5 милијарди долара о набавци пет система С-400 за ИАФ. Два до сада испоручена пука система већ су примљена у службу ИАФ-а.

Први, испоручен у децембру 2021, наводно је распоређен у сектору Пенџаба да би се супротставио претњама из Пакистана. Други, испоручен 2022. године, наводно је распоређен у сектору Пилећег врата (Chicken Neck) у Сикиму против Кине.

Александар Михејев, генерални директор руског државног Рособоронекспорта, рекао је за државну новинску агенцију ТАСС да је компанија на путу да испоручи свих пет комплета пукова С-400 Индији до краја 2023.

Фото: АП

Мобилни ракетни систем земља-ваздух (САМ) С-400 Тријумф је најнапреднији руски одбрамбени систем дугог домета. Извезен је у Белорусију, Индију, Турску и Кину, а интерес за куповину су показале и разне друге земље, укључујући Саудијску Арабију и Катар.


С-400: СМРТОНОСНА ИСТОРИЈА

Успех руских система противваздушне одбране је углавном последица значајних улагања Совјетског Савеза у способности копнене противваздушне одбране (ГБАД) током Хладног рата.

Први совјетски противваздушни ракетни систем био је С-25 'Беркут'(НАТО име: СА-1 Guild), пуштен у употребу 1955. Могао је да гађа циљеве који лете суперсоничним брзинама на висинама до 20 километара (65.600 стопа).

Међутим, С-25 није имао мобилни систем да би се померио и сакрио како би се поставио заштитни штит преко територије Совјетског Савеза, што је довело до развоја С-75 „Двина“.
С-75 је био један од најраспрострањенијих система противваздушне одбране у историји, а такође и онај који је оборио неке од најпознатијих авиона америчке производње.

Први пут је распоређен 1957. године и постигао је своје прво убиство тако што је оборио тајвански Martin RB-57D Canberra изнад Кине 7. октобра 1959. Међутим, обарање је приписано кинеским борбеним авионима у то време како би програм С-75 био тајна.

Ракетни систем је први пут постао истакнут након што је батерија С-75, користећи новију ракету већег домета, В-750ВН (13Д) на већој висини, оборила шпијунски авион Lockheed U-2 ‘Dragon Lady’ којим је управљао цивил ЦИА пилот Френсис Гери Пауерс на мисији да фотографише строго поверљиве совјетске локације.

С-75 је оборио још један авион У-2 којим је пилотирао мајор америчког ратног ваздухопловства Рудолф Андерсон током кубанске ракетне кризе 27. октобра 1962. године, што је замало изазвало нуклеарни рат између САД и Совјетског Савеза.

Осим тога, С-75 је био у великој мери коришћен у Вијетнаму (1966-73) и на Блиском истоку 1967, 1970, и 1973. године.

Фото Војска Србије

Најистакнутија употреба С-75 била је током 11-дневне кампање стратешког бомбардовања коју су спровеле америчке ваздухопловне снаге у Северном Вијетнаму 1972. године, назване Операција Лајнбекер 2 (Operation Linebacker II), која је укључивала употребу стотина бомбардера Б-52 за уништавање високо-вредносне мете као што су виталне војне инсталације, железничке линије, енергетска постројења, фабрике итд.

Северновијетнамске трупе обориле су петнаест Б-52, са шест бомбардера оборених у једној ноћи. Ово је био огроман ударац за легендарни Б-52 Stratofortress и америчко ваздухопловство.

Године 1967. Совјети су почели да развијају систем С-300П да би заменили застареле С-25 Беркут и С-75 Двина мобилне САМ системе и решили претњу крстарећих ракета дугог домета. Систем је коначно ушао у службу 1978.

Текући рат Русија-Украјина је сведочанство ефикасности система С-300, који су нашироко користиле обе стране, а хвале чак и амерички званичници због већине украјинских обарања руских борбених авиона.

С-400, раније познат као С-300 ПМУ-3, развијен је 1990-их од стране руске НПО Алмаз за надоградњу на серију С-300 из совјетске ере. Процењује се да 70-80% о технологија коришћена у првобитном дизајну С-400 је наводно позајмљена од С-300, укључујући контејнере за складиштење пројектила, лансере и радаре.

Одређени стручњаци сугеришу да је незадовољство САД због куповине С-400 од стране земаља попут Индије и Турске укорењено у чињеници да С-400 има своје порекло у противваздушном систему С-75.

Године 2018, РК Симха, новинар са Новог Зеланда, аналитичар спољних послова и војни посматрач, рекао је за Спутњик да је „С-400 развој ракете С-75 која је славно оборила амерички шпијунски авион У-2 изнад Русија 1960.“, што је један од разлога зашто је Вашингтон желео да “детонира” договор Русије и Индије о продаји система С-400.

С-400 има оперативни домет до 400 километара и домет осматрања до 600 километара. Може да гађа циљеве до висине од 30 километара који лете брзином од 17.000 километара на сат или око 13 маха – 13 пута брже од звука – што га чини заиста смртоносним системом противваздушне одбране.


СПОСОБНОСТ С-400 ПРОТИВ “НЕВИДЉИВИХ”

Русија такође рекламира С-400 као ефикасно против-стелт оружје, на основу чега стручњаци сугеришу да би ширење система С-400 могло отежати рад америчким стелт ловцима пете генерације Ф-35.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Тврдње против стелт летелица у вези са С-400 првенствено су усредсређене на системски радар за аквизицију под називом АЕСА 1Л119 НЕБО СВУ, који ради у веома високој фреквенцији (ВХФ) опсегу.

Као што је EurAsian Times раније писао, ВХФ (Very High Frequency) радари руске производње представљају значајну претњу за стелт или веома ниске уочљиве (ВЛО) циљеве као што су авиони америчке производње Ф-35.

Радари ВХФ опсега обично раде на таласним дужинама од једног до три метра. Познато је да се електромагнетно зрачење распршује од тела мањих од њихове таласне дужине. Овај феномен се назива Рејлејево расејање.

Критичари Ф-35 истичу да ће нос авиона, улазна млазница и спојеви између трупа, крила и убода представљати центар распршивања Релијевог режима, јер су мањи од опсега од два метра који фаворизују руски дизајнери ВХФ радара.

Међутим, због своје релативно дуге таласне дужине, ВХФ радарима обично недостаје довољно прецизности да наведу пројектил до циља. Руски дизајнери имају за циљ да обезбеде довољну прецизност у ВХФ радару да укажу на општу близину ниских РЦС циљева.
Стога, НЕБО СВУ ВХФ опсега може да управља радаром на борбеним авионима који се користе за пресретање, као што је радар Ирбис-Е Су-35, омогућавајући ужу претрагу и, самим тим, већи домет детекције.

Са оперативне тачке гледишта, идеја је да се радари ВХФ опсега распореде у довољном броју да се ускрате могућности америчких стелт авиона да изненаде браниоце.

Су-35 опремљен радаром Ирбис-Е требало би да буде у стању да открије Ф-35 са процењеним РЦС од 0,01 м² на домету од 48 километара и да га прати на 30 километара, према инжењеру електронике и пуковнику грчког ваздухопловства Константинос Зикидис.
Док НЕБО СВУ може да открије Ф-35 на приближно 152 километра, што је значајна удаљеност за Су-35 да започне своју потрагу.

Фото: Министарство одбране Руске Федерације

Све док шпијунски авион У-2 којим је управљао Френсис Гери Пауерс 1960. године није оборен батеријом С-75, Американци су некажњено летели изнад Совјетске територије због способности У-2 да крстари на висини од 20.000 метара, што је било ван домашаја совјетских система ПВО.

Инцидент је изазвао огромну срамоту јавности у Сједињеним Државама и узнемирио важан дипломатски састанак између тадашњег америчког председника Двајта Ајзенхауера и совјетског премијера Никите Хрушчова.

Слично томе, чак и нови систем противваздушне одбране С-400 супротставља се стелт способности Ф-35, потенцијално спречавајући амерички ударни авион пете генерације да лети потпуно некажњено.

БОНУС ВИДЕО - ПОДРШКА ОД ТЕРМИНАТОРА: Снимци руских оклопних возила током борбе у Украјини

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“