УЛИЦА ПРОТИВ МАКРОНА: Французи јуче поново протестовали

НЕМА Предаје. То је здружена порука с великих протеста који су јуче поново одржани широм француске против пензијске реформе. Према подацима полиције, окупило се 368.000 људи, од чега 48.000 у Паризу. Организатори су видели више од милион, с триста хиљада у престоници. То је, у сваком случају, мање него 11. фебрауара, али синдикати обећавају још већу мобилизацију у среду.

фото АП

По обичају, током манифестација дошло је и до сукоба присталица покрета "Црни блокови" са полицијом. На путу демонстрација у Паризу, већ сат после заказаног почетка скупа који је кренуо око 14 сати, булеварима од Трга Републике до Трга Нације, у близини Бастиље, ситуација је постала напета. Неколико десетина радикалних елемената, обучени у црно и маскирани, почели су да гађају снаге реда, ломе излоге и пале корпе за отпатке. Дошло је до спорадичних сукоба, полицајци су покушали да разбију "Црне блокове" који би се формирали. Истовремено, мирис сузавца, димних бомби и паљевине испунио је ваздух. Протесна поворка је због тога у једном тренутку морала да се заустави, док су специјалци покушавали да држе на оку изгреднике. Остали, мирољубиви, за то време су чекали да се ситуација рашчисти.

Посебну љутњу организатора демонстрација изазвало је писмо председника Емануела Макрона који је у петак одбио да прими представнике синдиката.

- Ако је тако сигуран у себе, нека консултује народ, па да видимо – поручио је са уличних протеста у суботу лидер моћног синдиката "Се-Же-Те" Филип Мартинез председнику.

Мартинез је председниково писмо којим одбија да их прими оцено као провокацију власти и "показан лакат синдикалном и социјалном покрету".

Љут је био и Лоран Берже испред синдиката "Се-Еф-Де-Те", најавивши наставак протеста.

- Ако жели насиље, добиће насиље, блокирањем привреде, кружних токова, тржних центара – био је директан на рачун шефа државе Фредерик Сујо, генерални скеретар "Радничке борбе" који је такође са својим присталицама изашао на улицу.

И он је поручио да ће протест бити настављен, чак иако закон о пензијској реформи буде усвојен.

- Има пуно људи на  улицама и штрајкова. Поставља се само питање шта сада још треба да се уради да би нас боље чули – најавио је заоштравање Мартинез.

Председника не разуме ни вођа крајњих левичара Жан Лик Меланшон.

- Господин Макрон не оставља другу наду, него да будемо у фронталном односу. Надамо се да ће за неколико дана схватити да ово овако не може да се настави – поручио је Меланшон са великих манифестација у Марсељу.

Истакао је да је реч о веома чудној ситуацији:

- У демократским земаља власт на крају покуша да са социјалним покретом пронађе излаз. Имамо у овом случају посла с неким ко се уопште за то не занима. Питамо се понекад да ли уопште схвата ситуацију.

Лидер "Непотчињених" очекује сада потез власти.

- Шта очекује господин Макрон? Да се људи уморе, да им буде доста свега? То је веома штетна иницијатива у демократији. Потребно је супротно, да се пронађе излаз – поручио је.

Утицајни вођа крајње левице истиче да постоји нешто што се зове "уметност владања".

- То није исто као када се води банка, као што је некада радио господин Макрон. Уметност владања подразумева да разумемо једни друге. А не расправља се о нечем малом. Ради се о две године рада више – казао је Меланшон и поручио да улица неће попустити.

За то време, у Сенату се наставља расправа о предлогу закона. Власти имају проблем да сакупе већину, па је могуће да ће, чак, реформу "прогурати" на основу посебне калузуле у уставу која им то омогућује без гласања.

Влада за сада не попушта и нада се слабљењу протеста. Нове уличне манифестације заказане су већ за среду. Истовремено, трају спорадичне штрајкачке акције. Рафинерије су блокиране, а железнички саобраћај је и за викенд проређен. Представник синдиката "Се-Же-Те" Патрик Санто за регион Нице најавио је даље интервенције штрајкача у области електро-сектора и гаса. Према последњем истраживању јавног мњења, 63 одсто грађана подржава уличне протесте, а 54 одсто покушај блокаде земље.

ГУБИЦИ

ОСИМ због пензијске реформе, Французи уједно протестују и због пада куповне моћи и других забринутости усред енергетске и инфлаторне кризе. С друге стране, штрајк пуно кошта сваког учесника, по дневницу сваки пут када изађе на улицу. И држава губи, око милијарду и по евра дневно, што је додатни намет на иначе тешку ситуацију у којој је јавни дуг земље скочио у последње три године за 700 милијарди евра, са 2,3 хиљаде на 3 хиљаде милијарди.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације