БАЈДЕНОВЕ СУБВЕНЦИЈЕ "КРАДУ" НЕМАЧКА КОЛА: Велика искушења за Европљане

СВАКА десета фирма у Немачкој планира да пресели производњу у иностранство, а на листи жељених земаља убедљиво воде САД и Канада. О селидби погона највише размишљају производне компаније, нарочито возила и компоненти за њих, готово четвртина! Разлог томе су, пре свега, америчке субвенције за "климатски прихватљиве технологије", показује најновије истраживање Немачке коморе за трговину и индустрију (ДИХК), које је обухватило 2.400 компанија из свих бранши. По америчком закону, нове пореске олакшице за електричне аутомобиле добијаће произвођачи који их монтирају у Северној Америци, или у том региону набављају кључне делове.

Фото АП

Немачким фирмама које послују у иностранству све веће проблеме стварају трговинске баријере. На њих се пожалило више од половине анкетираних компанија, што је рекорд за 18 година, колико се оваква истраживања спроводе. Петина фирми жали се на законодавну дискриминацију у земљама у којима имају своје тржиште, и то управо највише на амерички закон о смањењу инфлације. Стварност у домовини је, међутим, поставила толико препрека да власници фирми бирају између два зла. Више од половине компанија, наиме, муче санкције које су ЕУ и друге земље увеле Русији и Белорусији, као и руске контрасанкције.

- Јасно видимо жалостан тренд у смеру протекционизма - поручује Фолкер Тријер, шеф спољне трговине у ДИХК. - Наше истраживање потврђује нову стварност с којом се суочавамо од почетка агресорског рата. Немачки реални извоз ове године порашће 2,5 одсто, што је за проценат слабије од десетогодишењег просека.

Закон о смањењу инфлације америчког председника Џозефа Бајдена има за циљ да ојача домаћу економију и учини је прихватљивијом за климу. Европски партнери, с друге стране, страхују од миграције и смањења конкурентности. Пакет субвенција Закона о смањењу инфлације, увелико познат по скраћеници ИРА, и те како има ефекта. Немачке компаније све мање цене своју домовину, јер им се у САД нуде грантови. Индустријска и привредна комора у Берлину упозорава зато на даље "одузимање имовине".

Највећи раст расхода бележе аутомобилска индустрија и сектор транспорта и логистике. Посматрајући планове за наредне три године, истраживање показује да су грађевински и инфраструктурни сектори, као и индустријска производња, водећи сектори са највећим улагањима. То значи да су инвестиционе намере немачких компанија у САД знатно веће него у самој Немачкој, где су и даље веома опрезне према резултатима актуелног економског истраживања Немачке индустријске и привредне коморе (ДИХК). У четвртак ће бити представљено истраживање ДИХК о око 27.000 компанија из свих сектора и региона широм земље.

За 17 одсто немачких компанија испитаних у САД, ИРА је разлог да повећају улагања или прошире своју компанију. Овај пакет субвенција од 370 милијарди долара за промоцију климатски прихватљивих технологија фаворизује компаније које производе у Северној Америци, што је, међутим, узнемирило ЕУ.

Што се тиче домаћих компанија, Тријер види даљу потребу за бољим приступом тржишту и уклањањем трговинских баријера. "САД остају наш најважнији трговински партнер. А ипак смо и у тешкој конкурентској борби, не само у Немачкој и Европи већ свуда у свету", поручује он. "Оно што је сада потребно јесу фер конкурентни услови и укидање протекционистичке изолације".

Ниже трошкове енергије у САД само три одсто компанија наводи као покретач инвестиција, па ипак, Немачка и Француска тврде да су добиле знатне уступке од америчке владе приликом имплементације америчког пакета субвенција. "Значајан напредак" је направљен за иста правила, рекао је недавно у Вашингтону француски министар економије Бруно ле Мер. На пример, ЕУ би требало да се поправи ситуација са спецификацијама за критичне сировине и одређене производе.

Европски лидери истичу да је законодавни пакет, који је Бајден потписао прошлог лета, неправедан према неамеричким компанијама и да представља озбиљан ударац њиховим економијама, док се Европа суочава са последицама рата у Украјини и огромним мањком енергената. Они су тај чин окарактерисали као "крајње агресиван према европским компанијама" и упозорили да је цена рата у Украјини много већа за Европу него за САД, те да постоји евидентан ризик од заостајања и расцепкавања Старог континента, јер америчке субвенције одвлаче нове инвестиције.

Коментаришући ове притужбе европских лидера због свог потеза, Бајден је истакао да његови напори да створи нова радна места у САД немају за циљ да буду на штету Европе.

- Моја поента је да смо поново у послу, Европа је поново у послу. И ми ћемо наставити да отварамо производна радна места у Америци, али не на рачун Европе. Нови закони који дају подстицаје за домаћу производњу компјутерских чипова и делова за обновљиву енергију никада нису имали за циљ да искључе европске савезнике и, на крају крајева, нису имуни на измене - поручује шеф Беле куће.

ТРОЈНИ СУСРЕТ

ФРАНЦУСКИ и немачки министри економије Бруно ле Мер и Роберт Хабек састали су се недавно са министром финансија САД Џенет Јелен и секретарком за економију Гином Раимондо. Повод је забринутост да ће прописи САД нанети штету европским компанијама. У неким случајевима, пореске олакшице се одобравају само ако се, на пример, електрични аутомобили производе у Северној Америци. Овде би требало да постоје изузеци, бар за моделе на лизинг, који би могли да помогну европским произвођачима. САД, такође, везују субвенције за чињеницу да се батерије, на пример, производе у Северној Америци.

УЛАГАЊЕ У АМЕРИКУ

ЗБОГ, како неки немачки медији пишу, "раскошних субвенција у САД", компаније у Немачкој намеравају да улажу знатно више у Америку него у своју земљу. Ово је резултат најновије процене Немачке америчке пословне перспективе (ГАБО) међу 201 филијалом у САД, којима је постављено питање о њиховим пословним изгледима. Према истраживању које је спровела Немачко-америчка привредна комора, скоро три четвртине компанија (72 одсто) планира да повећа своја улагања тамо у текућој години. Готово петина (22 одсто) жели да на то потроши више од десет милиона долара.

И БЕРЛИН НУДИ ГРАНТОВЕ

НЕМАЧКА планира да уложи више десетина милијарди у своју индустрију да би подржала прелазак ка чистијој производњи. На овај корак влада се одлучила и да би била конкуренција Вашингтону, односно да спречи масовни одлив фирми преко Атлантика. Компаније могу да се квалификују за субвенције ако смање емисију угљеника у својој производњи. Створени су и услови да ниске цене струје произведене из обновљивих извора буду доступне индустрији. Да би се домаћинствима са нижим приходима помогло да савладају прелазак на обновљиве изворе енергије, Министарство привреде спрема фонд од милијарду евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације