ПРЕВИШЕ БУНОВНИ ДА УКИНЕМО СЕЗОНСКО РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА: Ноћас смо опет померили казаљке

ЦАРЕ, царе, господаре, колико има сати? На ово питање у глувој ноћи негде између два и три сата ујутро, у суботу на недељу, нико није са сигурношћу могао бунован да одговори, све да у својој спаваћој соби има реплику чувеног Прашког орлоја. У том прескоченом сату, по угледу на ову дечју игру, скрило се прегршт прогутаних коњских минута и неколико мрављих секунди.

Илустрација Тоше Борковића

Дечја игра за одрасле са померањем сата траје још од седамдесетих, када је уведена да би се уштедела енергија, и још јој не видимо крај. Изгласана јој је пресуда, бар што се тиче Европске уније, чију политику следимо. Али, никако да дође време за егзекуцију.

Укочили су је ковид, рат у Украјини и разне друге кризе које су нас задесиле, па Европљани не могу коначно да нађу мало времена на том истом сату, да седну за сто и поштено се договоре да ли сунце пре свиће на северу или касније залази на југу, у тражењу заједничке тачке по којој ће јединствено нархитати казаљке.

Много контроверзи изазива ова мера у последње време. Научиници су утврдили да ремети биолошки часовник, и људи, и животиња. А ни енергетска уштеда није баш приметна. Европски парламент је наручио студију 2017. године у којој је утврђено да померање казаљки у најбољем случају доприноси уштеди од 0,5 до 2,5 одсто, зависно од земље. Оно што уштедимо поподне, потрошимо ујутро, кувајући прву кафу поново по мраку.

Да је људима дозлогрдрило да два пута годишње померају казаљке, показало је и опсежно истраживање међу грађанима ЕУ који су 2019. године огромном већином од близу 84 одсто затражили да се са овом замарајућом праксом коначно прекине. Само је још остало да се европски рогови у врећи договоре око тога да ли ће на снази бити вечни летњи или зимски часовник. Мукама никад краја. Сваки пут нам обећавају да ће ово, можда, бити последње навијање сата, па ништа. За разлику од Европљана, Американци се спремају да коначно утврде, јединствено, летње време. Сунце ће им, кажу, тако дуже сијати сваког дана.

Први је на идеју о померању казаљки дошао баш оснивач САД Бенџамин Френклин 1784. који је у броју 117 "Париског журнала" од 16. априла те године истакао да ритам сата не омогућује да се максимано искористи природно осветљење. Извесни Вернон Хандсон, новозеландски научник, званично је предложио прелазак на зимско и летње време 1895. да би се имало више времена за играње крикета, баштованство, вожњу бицикла и остале спољне активности. Тражио је да се часовници помере не за један, већ за два сата. Идеја му је глатко одбијена.

Прве су сат промениле Централне силе, Немачка и Аустроугарска, услед недостатка угља за ратовање, 1916. Убрзо су Велика Британија, Француска и САД експериментално следили њихов пример.

Руси су се од сталног навијања сата дефинитивно уморили 2011, тридесет година после увођења ове мере од стране Леонида Брежњева. Најпре су се зауставили на летњем времену, али је зими у Санкт Петерсбургу свитало тек у 11, па је Владимир Путин 2014. казаљку учврстио по зимским параметрима.

Када би Француска, као што планира, одабрала стално летње време, у Паризу би се лети смркавало у 23 сата, док би у Бресту зими свитало тек у 10, нешто попут Сенкт Петербурга. Ипак, повечерја би била ведрија.

Овде је, 2014. године, служба за безбедност саобраћаја упутила званично упозорење пешацима и возачима да удвоструче пажњу, да буновни после промене времена не изазову несрећу. Једно европско истраживање показало је да се у понедељак после промене времена повећава број самоубистава. Сви који буду страдали у седам месеци који следе, живеће, бар на папиру, сат дуже.

Осим Русије, с овом лудошћу одлучили су да престану и Бразил, Аргентина, Турска... Нова енергетска криза на континенту није олакшала ствар. Тако се и даље вртимо у круг, баш као оне казаљке на ноћас помереном сату.

"НЕМАЧКО" ВРЕМЕ

ФРАНЦУЗИ умеју да пецну комшије с друге стране Рајне истичући да, због померања казаљки, и даље живе "по немачком времену", односно два сата више лети у односу на Универзално време по Гринвичу, и сат зими. Некима је још у мислима временска зона коју су увеле немачке окупационе снаге током Другог светског рата. Подсећају да су пре окупације Француска и Енглеска биле у истој временској зони.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације