"НУКЛЕАРНА ТВРЂАВА" СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА: Шта руско нуклеарно оружје значи за Белорусију?

Новости онлајн

04. 04. 2023. у 15:42

ВЕЋ током ове године у Белорусији би поново могло да буде стационирано нуклеарно оружје. Како је 25. марта рекао руски председник Владимир Путин, ради се о десетак авиона способних за ношење тактичког нуклеарног оружја, односно о једном ракетном систему типа Искандар, који може бити "опремљен“ и нуклеарним бојевим главама.

НУКЛЕАРНА ТВРЂАВА СОВЈЕТСКОГ САВЕЗА: Шта руско нуклеарно оружје значи за Белорусију?

Војна база Авијано у Италији, Фото ЕПА

Осим тога је најавио да би у јулу ове године требало да буде завршена градња једног складишта за тактичко нуклеарно оружје у Белорусији.

Пре скоро 30 године из Белорусије је у Русију пребачено сво нуклеарно оружје. Заправо не само из Белорусије, већ и из Украјине и Казахстана. Те три земље су се одрекле нуклеарног оружја које се налазило на њиховом тлу, те су потписали Уговор о неширењу нуклеарног оружја. Заузврат су им друге земље потписнице тог уговора, првенствено САД и Русија, загарантовале суверенитет и територијални интегритет.

Тај "Будимпештански меморандум" је договорен на састанку тадашње Конференције за европску безбедност и сарадњу (КЕБС), данашње Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у децембру 1994.

"Нуклеарна тврђава" Совјетског Савеза

Павел Подвиг из Института уједињених нација за истраживање разоружања (УНИДИР) у Женеви подсећа на то да се већ дуже време разговара о неком новом облику сарадње између Русије и Белорусије у подручју нуклеарног оружја.

У фебруару 2022. у Белорусији је измењен Устав, избрисане су одредбе везане за не-нуклеарни статус те земље, "што отвара легалне могућности да се на подручју Белорусије стационирају нуклеарне бојеве главе", наглашава Подвиг.

Судећи по наводима војног стручњака Александра Алесина, припремљен је "одређени број носача нуклеарног оружја", и то још и пре него што је Путин објавио свој наум. Алесин подсећа да је Белорусија у време Совјетског Савеза била "нуклеарна тврђава". Тамо се налазило отприлике две трећине свих совјетских ракета средњег и кратког домета, укључујући и бојеве главе.

Након што је комплетно нуклеарно оружје повучено ка Русији, властодржац Лукашенко није хтео да уклони припадајућу инфраструктуру која је потребна за складиштење и кориштење ракета. С временом су та постројења почела да пропадају, али Алесин не искључује могућност да је та инфраструктура још увек у колико-толико употребљивом стању: "Могуће је да се модернизује једно од оних постројења које је колико-толико очувано, да се прилагоди како би могло да послужи као складиште за нуклеарно наоружање."

Бомбардери и Искандер

Према Путиновим наводима Русија за Белорусију припрема десетак авиона који могу "да носе" и нуклеарно оружје, каже Алесин: "Највероватније се ради о СУ-24 бомбардерима совјетске производње." По његовим наводима у Белорусији је у 2011. било укупно 35 авиона тог типа, неколицина бомбардера, као и извиђачке летелице. Након што се Белорусија одрекла нуклеарног оружја, из тих авиона је извађена комплетна електроника и сва средства потребна за контролу наоружања у случају могуће акције. Бомбардери су "пензионисани" 2012. и од тада се налазе у складишту. Неколицина их је продата Јужном Судану.

- Али очигледно је у Белорусији остала одређена количина, и ти авиони су модернизовани у руском предузећу Сухој - додаје Алесин.

Белорусија осим тога располаже и ракетним системима типа Искандер-М, који имају такве техничке спецификације да могу да носе и бојеве главе.

Да ли су прекршени важећи уговори?

Белорусија и Русија су земље које су потписале Уговор о неширењу нуклеарног оружја.

- Нема говора о предаји нуклеарног оружја Белорусији. Та пракса складиштења атомског оружја на подручју неке друге земље, односно школовања особља из те земље како би могло да се брине око њега, постоји још од средине шездесетих година, и од стране САД и НАТО. Генерално се сматрало да се та пракса не коси с Уговором - појашњава Подвиг.

И Совјетски Савез је, додаје, делио то мишљење. А НАТО, како каже Подвиг, ту праксу наставља и дан-данас. Америчко нуклеарно оружје је стационирано на пример у Немачкој, Холандији, Белгији, Италији и Турској, набраја стручњак.

Подвиг ипак напомиње да је Кремљ од средине прошле деценије променио своје позиције, те јасно поручио да се из руског угла гледања стационирање нуклеарног оружја у другим земљама, односно школовање особља ипак коси с одредбама Уговора: "Та је позиција много пута службено потврђена. А 25. марта је саопштено да ће Русија чинити све оно што чине САД, те да то неће представљати кршење обавеза."

Какве ризике преузима Белорусија?

- Тај потез неће ни Белорусији а ни Русији донети већи степен сигурности. То је политички сигнал јачег савеза између две државе, и тако би на то требало гледати - сматра Подвиг. Према његовом мишљењу тако не настају неки нови ризици:

"Постојаће још једно додатно нуклеарно складиште, и не можемо да искључимо могућност да ће оно остати празно. Можда неће ни бити циљ каквог ракетног напада или неке сличне акције. Не би требало непотребно драматизовати читаву ту ситуацију."

Политиколог Артиом Шрајбман, међутим, верује да би Белорусија итекако могла да постане циљ – ако се рат између Русије и Украјине претвори у конфликт између Русије и НАТО. Он осим тога закључује да стационирањем нуклеарног оружја у Белорусији, настаје нова војна база или нови руски контингент у тој земљи. Ширење руске присутности би додатно могло да појача војну интеграцију Москве и Минска, а последица би била додатно продубљивање међународне изолације Белорусије.

- У том случају би све теже било оправдавати зашто су санкције према Белорусији остале блаже од санкција које су уведене против Русије - наглашава стручњак.

БОНУС ВИДЕО: ПОГЛЕДАЈТЕ ИСПАЉИВАЊЕ "МОСКИТ" КРСТАРЕЋЕ РАКЕТЕ - Вежбе руске Пацифичке флоте у Јапанском мору

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

АЛТА Банци награда за најбрже растућу банку у Србији