ДАЉИНСКИ УПРАВЉАЧ ЈЕ У РУКАМА РОДИТЕЉА: Како Француска и европске земље и ЕУ регулишу контролу насиља над малолетницима преко интернета

Законом из марта прошле године, сви провајдери интернет-сигнала у Француској имају обавезу да у понуду укључе родитељску контролу, која је унапред инсталирана у систем.

Фото Shutterstock

Ова мера је као обавезна уведена после истраживања које је спровела Национална комисија за информатику и слободе (ЦНИЛ) током 2020. године и која је показала да 82 одсто деце узраста од 10 до 14 година редовно консултују интернет без присуства родитеља.

Родитељска контрола је и раније постојала, као опција. Исто истраживање је показало да је близу половине родитеља деце од 8 до 17 година, тачније 46 одсто, већ користило ову меру којом су пратили шта им деца раде на интернету.

Такође, велика већина, њих 77 одсто, су одредили правила својој деци млађој од 15 година, колико дуго могу да консултују интернет и које садржаје могу да посећују. Али, многи од оних који су, уз границе успостављене на основу поверења, почели истовремено да користе и родитељску контролу у оквиру система, били су изненађени садржајима који интересују њихову децу и схватили су да су потценили опасности које прете.

Сагласност, која се овде тражи за одређене посете интернету, законски могу да дају само старији од 15 година. То се, наравно, не односи на садржаје где се изричито захтева пунолетство. Родитељска контрола, као бесплатна опција коју свако обавезно има при инсталирању опреме за телевизијске канале и интернет, омогућује да се реагује на све садржаје који могу да нанесу физичку, менталну и моралну штету деци.

Исто важи и за мобилне телефоне, компјутере, лаптопе, таблете, конектоване сатове, конзоле с игрицама и друге сличне направе. Међу штетним програмима окарактрисани су сви они који садрже насиље, промовишу тероризам, порнографију, куповину алкохола или коцкање, као и све оно што унапред тражи проверу годишта.

Уколико дете покуша да изигра меру, на мобилни телефон и електронску адресу родитељима одмах стиже порука на који сајт је покушало да се повеже.

Ипак, не функционише све тако идеално. Тако је једно истраживање с почетка прошле године показало да порнографски сајтови у Француској имају 18,3 милиона консултација месечно, а да међу њима има 12 одсто малолетника, односно 2,2 милиона. Због тога је покренута кампања да се уведе обавезно тражење пунолетства при уласку на овакве сајтове. Најзначајнији дистрибутери оваквих садржаја се томе противе, али ће суд тим поводом дати своју коначну реч у јулу.

У Великој Британији такође настоје да регулишу приступ деце сајтовима са порнографским садржајем, а о предлогу закона недавно се водила расправа у парламенту. Циљ је да се уведе софистицирана технологија која би тачно могла да утврди годиште корисника. И у суседној Белгији размишљају у сличном правцу.

Ипак, много више забринутости изазавју они малолетници (као и старији, уосталом) који консултују сајтове пре свега са промоцијом радикалног ислама, али и неких крајње левичарских и екстремно десничарских групација, које позивају на тероризам.

Такви сајтови се у принципу блокирају, али увек се пронађе рупа у решету на мрежи. Пре неколико година, у јеку терористичке опасности, изгласан је зато закон по коме је редовно консултовање оваквих сајтова кажњиво са две године затвора и 30.000 евра. Из тога су изузети новинари, научници и истраживачи.

Контролу онога што се дешава врло озбиљно прати посебна полицијска јединица. Недавно су, почетком априла, припадници Генералне дирекције за унутрашњу безбедност заједно са члановима полиције за специјалне интервенције у једном селу у Алзасу на тромеђи са Немачком и Швајцарском ухапсили четрнаестогодишњег дечака који је положио заклетву радикалним исламистима, под сумњом да је припремао терористички напад. Приликом претреса родитељске куће, пронађена је ручно израђена експлозивна направа. Дечак је пронађен на основу сајтова које је консултовао и поруџбина преко интернета.

Постоји и владина асоцијација "Е-детињство" која преко апликације нуди анонимно и бесплатно сву врсту помоћи родитељима и деци када је у питању насиље свих врста на мрежи.

Друштвена мрежа "тикток" изазива нарочиту забринутост у овом делу Европе. У Белгији су забранили на одређено време коришћење ове апликације за своје службенике, а то су урадили и у Француској, да не би цуриле поверљиве информације, пошто су то већ урадили у САД, Европској комиисији, британској и канадској влади. Француска министарка задужена за децу Шарлот Кобел је отишла корак даље и недавно поручила да се истовремено размишља да "тикток" забране и малолетницима. 

Ова мрежа је нарочито популарна код најмлађих који овде (за сада) имају право да је користе почев од 13. године, што важи само на папиру, али не и на пракси, јер се сатима "каче" много млађи.

Као разлог за размишљање о забрани, наводе се алгоритми који наводе на зависност, неприлагођени садржаји, сајбер насиље, дезинформације... Шире, подсећа се на прошлогодишње истраживање британских научника са Универзитета Кембриџ о погубном дејству друштвених мрежа уопште, на децу, уколико их прекомерно и неконтролисано користе у кључним периодима одрастања.

На нивоу ЕУ, Европска комисија је прошле године утврдила нову страгегију заштите деце преко интернета, јер је претходна, из 2012. године – застарела. Стратегија је истовремено заснована на охрабривању већег уплива дигиталног начина образовања и едукативних активности, и истовремено повећаној заштиту од свих претњи које се налазе на мрежи. На државама је да утврде начине како ће то да ураде. Стратегија није правно обавезујућа, али се чланице позивају да активно учествују у доношењу мера, сходно важећој позитивној пракси. Међу њима је и позив да се модернизује начин утврђивања годишта оних који консултују сајтове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације