АМЕРИЧКИ ДИПЛОМАТА ДАНАС ПУНИ 100 ГОДИНА: Ко је заправо Хенри Кисинџер?

ПРЕ пуних стотину година, 27. маја 1923, рођен је Хенри Кисинџер, амерички дипломата који обележио епоху.

Фото: ЕПА

Хенри Кисинџер, изворно име му је заправо Хајнц Кисинџер, рођен је у Фирту, на северу Баварске, тада вајмарска Немачка, у породици јеврејског порекла. Његов отац био је учитељ. Породица је из разумљивих разлога напустила нацистичку Немачку 1938. године.

Грађанин САД постао је 1943. Последица је била и мобилизација. Из Немачке где је био на дужности после Другог светског рата, вратио се 1947. Докторирао је на Харварду 1954. године, тезом на тему Метерниха. Темељно познавање Метернихове улоге у историји Европе прве половине 19. века несумњиво је један од разлога његове сасвим особене стручности у свету високе политике. Принц Метерних (1773 - 1859) канцелар државе Хабзбурга до 1848, био је заправо прави победник на Бечком конгресу 1815, пошто је Наполеон коначно поражен. Иако је реална снага Аустрије тада већ била другоразредна.

До 1971, Кисинџер ради на Харварду. Његови стручни радови међутим уочени су. Отуда, од 1957, на позицији је саветника Нелсона Рокфелера.

Потом, године 1968. постаје саветник председника Ричарда Никсона, задужен за националну безбедност. Што ће потрајати и током Џералд Форда. Државни секретар, односно министар, био је од септембра 1973. до јануара 1977.

Била је то врло осетљива позиција. САД су се тада, како је изгледало, нашле заглибљене због ситуације у Индокини, нечег што је личило на безизлаз у рату Вијетнаму, ситуације на Блиском истоку, али и другде, у Латинској Америци, у Африци, па и Европи.

Тих година утицај совјетске државе, или макар идеологије, растао је широм света. Не само у земљама које су биле суочене са проблематиком деколонизације, свака на свој начин, него су такве идеје постале опште присутне у академским круговима Западне Европе, примера ради. Слична ситуација била је и са расположењем нових политичких лидера Латинске Америке.

исинџер се тада одлучује на нешто што се претходно чинило немогућим. Од средине 1971, поступно успоставља посебне односе с властима комунистичке Кине. Званични Вашингтон до тада је као Кину признавао искључиво Тајван, где су познато је, избегли остаци антикомунистичких снага из континенталног дела Кине. Тајван је у то време представљао Кину и у Савету безбедности ОУН. Кисинџер посећује Пекинг, у прво време неформално, припремајући Никсонову званичну посету Кини, што ће довести до нормализације односа две велике земље. Иако то није битно олакшало позицију САД у Индокини, помогло је расту неуједначености унутар блока, неформналног, комунистичких земаља. Пре свега на релацији Пекинг - Москва, што је и био главни циљ.

Био је то зачетак онога што ће бити описано као реал политика.

"Прање руку" од Вијетнама и Нобелова награда

Са друге стране, са званичном Москвом постиже договоре о ограничењу стартешког наоружања (САЛТ 1 и АБМ договор) што је у извесној мери спустило тензије и познато је и као политика детанта.

Нека врста успеха, са горким укусом, био је и Париски мировни споразум, јануара 1973, чиме су САД настојале да "оперу руке" од Вијетнама. САД су биле уморне од тог рата поодавно. Стратешки интереси ипак су тада отишли у други план у односу на расположење унутар Сједињених држава. Чему су помогле и околности попут Вотергејт афере или нафтне кризе.

Нобелову награду добиће отуда због споразума са Северним Вијетнамом који заправо и није заживео.

После Јомкипур рата, октобра 1973, и током њега, када су тензије на релацији Москва - Вашингтон досегле највиши ново после Кубанске кризе, Кисинџер вешто утиче на даљи развој прилика. Не само да је Израел успео да сачува животно неопходни Голан (као главни извор воде), иако је Голда Мејер била приморана да се повуче, него је након Кемпдејвид споразума дошло до суштинске промене у политици Египта, а председник Садат је потпуно преокренуо спољнополитичку орјентацију своје земље.

У Латинској Америци САД су тих година, показало се успешно из угла Вашингтона, посвећене операцији Кондор. Управо попут операције Гладио у Европи, настојало се да се никако не дозволи да ма где овлада некакав промарксистички режим. Опасан пример Кубе није се смео шире толерисати. Отуда познато обарање Салвадора Аљендеа у Чилеу, али и бројни други ломови на челним позицијама земаља Латинске Америке.

У том светлу треба посматрати и војну управу у Грчкој тих година, или оно што се "оловних година" догађало у Италији.

Сасвим слична ситуација била је и на простору Афике и Азије. САД су рецимо чврсто подржале оштар антикомунистички курс у Индонезији, у паници, како се говорило од ефекта домина, односно преливања примера Вијетнам. Што је такође довело до бројних жртава. На југу Африке, примера ради, они подстичу владу у Преторији да војно интервенише у Анголи. У тој земљи годинама ће потом трајати крвав грађански рат. Тадашња ЈАР је заправо невољно, немогавши да одбије захтеве из Вашингтона, подржавала Јонаса Савимбија у нади да се режим МПЛА са Агостином Нетом, неће стабилизовати.

Када је на челно место САД изабран Џими Картер, на прелазу 1976. на `77, Кисинџер се повлачи са јавне сцене. Доласком на власт Роналда Регана 1981, поново постаје саветник.

Коментари о Југославији

У време распада Југославије Кисинџер је међутим, својим јавним иступима, често одступао од званичне политике Вашингтона. Уосталом са удобне позиције бившег званичника и цењеног стручњка, ослобођен формалних оквира и ограничења. Посебно је наглашавао да Босна није нација (или макар то није била у тренутку међународног признања) те да је питање какве су преспекитиве тог пројекта.

Несумњиво је био противник војне интревенције 1999, против Србије (односно СРЈ). Назвао је то личним ратом Медлин Олбрајт.

Виши ниво разумевања прилика које је Кисинџер исказивао везано за простор негдашње Југославије, сасвим извесно плод је чињенице да је рођен у Баварској, где је уосталом и стасао, и да се посвећено бавио историјом управо ове регије. Истинско познавање крупне улоге принца Метерниха морало је довести до истанчанијег разумевања наслеђа овог простора. Питање је додуше да ли је он тако суптилан прилаз имао у другим регијама широм света.

По повлачењу из активне политике враћа се професури на Џорџтаун универзитету, Вашингтон. Оснивач је фондације, што је нека врста општег места код отписаних званицника западних земаља. Хенри Кисинџер међутим заиста остаје активан. Аутор је десетине наслова. Његова дела сматрају се класичним дипломатским приручницима.

Ма шта мислили о његовој историјској улози, ма како је процењивали, сви се морају сложити да је Кисинџер био, и јесте, једна од наутицајнијих личности глобалне политике. Боље речено политичке мисли. Оно чиме се он разликује од огромне већине колега у свету дипломатије и високе политике, јесте несумњива чињеница сасвим ретке стручности. Кисинџер није у свету политике никада био, ни на самом почетку јавне улоге, као саветник, каријерни дипломата и високи државни званичник, моћник који, попут готово свих других, понешто загребе по чињеницама пре него што се посвети крупном политичком проблему. Отуда небројене често невероватне стратешке грешке које званичници најмоћнији земаља света последњих деценија по правилу производе. Неретко се притом онима на које је усмерена пажња, посебно нејакима, намеће нека врста "Прокрустове постеље", ван оквира реалности.

И вероватно та чињеница и објашњава стварност у којој се он као личност и некаква историјска величина поштује, али се његови увиди и савети, на жалост, игноришу. Практична политика неретко тежи обликовању нове реалности, па и упркос чињеницама. Негдашња Југославија је у том смислу драстичан је показатељ.

Његово повлачење из света практичне политике као да се поклопило са добом игнорисања чињеница, прошла је епоха реалних увида, а започело доба силовања стварности.

Својевремено, тумачећи прилике у којима се свет налази, Хенри Кисинџер је ово што нас окружује описао досетком да је оно што се наметало као тзв. Нови светски попредак заправо постало Нови светски хаос.

Препоручујемо

Свет

2 4

КИСИНЏЕР ЈАСАН, КИНА И АМЕРИКА СУ ГЛАВНЕ ПРЕТЊЕ ЧОВЕЧАНСТВУ, А ПУТИН И РУСИЈА? Запад занемео након изјава бившег званичника Вашингтона

18. 05. 2023. у 13:07

Свет

8 4

КИСИНЏЕР: Чланство Украјине у НАТО задовољило би интересе и Кијева и Москве

17. 05. 2023. у 23:45

Свет

0 0

КИСИНЏЕР ПРЕДВИЂА: Преговори о украјинском сукобу могли би да почну крајем године - уз посредовање Кине

08. 05. 2023. у 09:21

Свет

1 0

ДРУГИ ХЛАДНИ РАТ ЋЕ БИТИ ОПАСНИЈИ ОД ПРВОГ: Кисинџер слути "кинеску вестернизацију"

26. 03. 2023. у 16:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације