ПОСЛЕДЊА ДРЖАВА У САД КОЈА ЈЕ УКИНУЛА РОПСТВО: Учинили су то и званично пре 10 година

КРАЈ Америчког грађанског рата, у којем је легална влада Сједињених Америчких Држава спречила трајну сецесију јужњачких држава које су привремено образовале тзв. Конфедерацију, донео је крупне друштвено-политичке и економске промене. XIII амандман на Устав САД којим је укинуто ропство била је једна од њих.

Tanjug/AP

Конституционална историја Сједињених Америчких Држава почиње јула 1776. године, када су представници Тринаест колонија, које су дигле побуну против Британске империје, започеле разговоре о својим будућим односима, што је новембра 1777. довело до Уговора о конфедерацији, првог устава те земље, ратификованог три године и нешто касније, док Амерички рат за независност још није ни био готов.

Али показавши се недољно ефикасан, јер није створио снажне савезне институције које би штитиле заједничке интересе свих држава чланица, у складу с начелом „заједно смо јачи” — већ је 1789. замењен Уставом САД, који је и даље на снази, и који је у протекле 234 године мењан искључиво амандманима, којих је до сада било 27, с тим што је првих десет, који су познати као Повеља о правима, ратификовано истог дана, већ 15. децембра 1791.

Члан V одређује процес ратификације амандмана, који може предложити или двотрећинска већина оба дома Конгреса (Представнички дом и Сенат) или национална конвенција (тј. велика скупштина изабрана само за ту улогу), на чије би сазивање позвале две трећине државних легислатура (тј. скупштине савезних држава), што је метод који досад никад није био искоришћен (ако не рачунамо Уставну конвенцију 1787.), па се не зна како би функционисало у пракси и како би било организовано.

Да би био усвојен, амандман морају ратификовати три четвртине држава, било њихове легислатуре или ратификационе конвенције (али је само XXИ амандман, који је укинуо прохибицију, коју је увео XVIII амандман, ратификован на тај начин; то је уједно и једини који је поништио неки претходни), а Конгрес има право да дефинише метод ратификације, као и да га орочи (XXI би пропао да није ратификован у року од седам година: али, мада је предложен фебруара 1933, већ га је у децембру ратификовало довољно држава).

Један од најважнијих амандмана у историји је XIII амандман којим је 1865. укинуто ропство и присилно служење, сем као казна за злочин. Сенат је двотрећинском већином предложио амандман 8. априла 1864, годину дана пре краја Америчког грађанског рата, а Представнички дом потврдио 31. јануара 1865, после доста вештог маневрисања Линколнове администрације његових републиканаца.

Скоро све северњачке државе су га брзо ратификовале, чак и пре атентата на Линколна 15. априла (сем Конектиката и Њу Хемпшира, који су то учинили након), као и већина граничних, тј. робовласничких држава које су остале у Унији, а на које се није односила ограничена Прокламација о еманципацији, која је ступила на снагу 1. јануара 1863; брзо су их следиле чак и поједине конфедеративне државе, које су при крају рата дошле под контролу Уније, попут Арканзаса и Луизијане (обе пре атентата).

Ендру Џонсон, Линколнов наследник, до краја те године је убедио још четири поражене чланице „покојне” Конфедерације, Алабаму, Каролине и Џорџију, што је број ратификација 6. децембра попело на тада неопходних 27, чиме је он званично усвојен и ступио на снагу пре краја те последње ратне године.

Будући да је неопходни праг пређен, шта ће остале савезне државе одлучити више није било битно, ропство је укинуто свуда, ратификовали они или не; али су свеједно Орегон, Калифорнија и Флорида до краја децембра учиниле исправну ствар, затим у јануару 1866. Ајова и Њу Џерзи, који је одбацио амандман марта лане. Следио је Тексас средином фебруара 1870, и коначно Делавер, средином фебруара 1901, одбивши га фебруара 1865.

Кентаки, гранична држава током Америчког грађанског рата, што у том контексту значи да је била робовласничка али у Унији (мада је Кентаки имао и конфедеративну владу у сенци, она је повремено контролисала само рубна подручја), ратификовао је 13. амандман тек марта 1976. (одбивши га претходно фебруара 1865). Као да то већ није довољно невероватно, Мисисипи је амандман који укида ропство ратификовао 16. марта 1995, а сертификовао (формалним обавештавањем Архивисте САД) 7. фебруара 2013. — ПРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА.

То, наравно, не значи да је ропство у Мисисипију укинуто пре десет година, или било шта слично. Ради се о потпуно симболичном акту, али сама чињеница да се на њега толико дуго чекало и да се с њим толико одуговлачило, показује нам колико је важан, и расистима, и нормалним људима. Још када би само расна, верска и национална мржња могла да се укине исто тако — скупштинским декретом; али на њеном укидању, нажалост, мора мукотрпно да се ради.

(Телеграф.рс)

Препоручујемо

Свет

0 0

САД И КИНА ДОГОВОРИЛЕ НАСТАВАК РАЗГОВОРА: Тачке најозбиљнијег неслагања

18. 06. 2023. у 22:45

Свет

19 9

"АКО ПОБЕДЕ У УКРАЈИНИ, РУСИ НЕЋЕ СТАТИ НА ГРАНИЦИ": Амерички државник упозорава - "Мораћемо да идемо у борбу"

18. 06. 2023. у 18:33

Свет

1 2

НОВО КРВОПРОЛИЋЕ У АМЕРИЦИ: Нападач отворио ватру на децу, деветоро рањено, једно убијено на лицу места

18. 06. 2023. у 16:54

Економија

8 1

ЗАДУЖИВАЊЕ БЕЗ ЛИМИТА: Амерички дуг премашио историјски максимум

17. 06. 2023. у 23:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације