НАРОД СПАС ВИДИ У ДЕСНИЦИ: Популисти нуде излазак из кризе у Европи

Учестале кризе, све већа поскупљења, долазак миграната, претње ратовима, несташице, успорена администрација, само су неки од разлога због којих десница све више цвета на европском тлу.

FOTO: AP/Tanjug

Идеал социјалне правде одавно више није ексклузивитет левице, па радничка класа све више спас тражи у чврстом дискурсу десничарског корупса који декларативно стаје у одбрану нације и традиционалних вредности. Левица се све више конципира као интернационална категорија, а невоље су виђене као нешто што долази споља. Класични либерални левичари и десничари, које све трпају у исти кош социјалдемократа, очигледно више нису решење за нагомилане проблеме обичних грађана.

Чак и у једној Француској, где је крајња левица увек имала јако упориште, после недавних протеста скочио је највише рејтинг крајње десничарског "Националног окупљања" који, апсурдно, на тим протестима није ни учествовао. Социјалиста овде одавно више нигде нема на политичком радару. Грађани, једноставно, левици све мање верују. Утисак је да се излазак из криза конципира само кроз чврсту руку.

У Финској је, тако, конзервативац Петери Орпо пре неколико дана преузео премијерско место од социјадемократкиње Сане Марин, а владаће у коалицији у којој се налазе и крајњи десничари из редова "Правих Финаца". Класични десничари су освојили 20,8 одсто, крајњи чак 20,1, док су социјалдемократе треће са 19,9.

Изразито десну оријентацију одабрали су и Грци на управо одржаним изборима, не само глатком победом "Нове демократије" премијера Кирјакоса Мицотакиса која ће имати 158 од 300 посланика, већ и продором крајње деснице чије ће три странке с укупно око 13 одсто, имати 35 посланичких места. 

Последњи ударац владајућа левица Педра Санчеса је недавно инкасирала на регионалним и локалним изборима у Шпанији из којих је као победник изашла десничарска Народна партија Алберта Нуњеса Фејиха. Однос од 32 према 28 одсто није на први поглед тако драстичан, али су народњаци освојили 9 од 12 региона, крајње десничарска партија Вокс је у узлету и постала је трећа снага у земљи, док је крајње левичарски Подемос доживео крах. Све то је натерало премијера да распусти парламент и за крај јула распише превремене опште изборе који су на програму били крајем године.

Крајњи десничари расту и Шведској. "Шведске демократе" Џимија Акесона непрестано добијају на рејтингу, па су са 0,02 одсто 1988. када су основани, стигли до 20,5 одсто прошле године и постали друга по рангу политичка снага у земљи. Удесно одлази и Словачка, док су то већ учиниле Мађарска, Италија...

Истовремено, не расту само десничарске снаге у Европи, већ се и либерална левица и центар, попут власти у Француској, преоријентишу више десно, да би одговориле на изазове миграција или протеста, покушавајући тако да иду наруку десници и смање незадовољство грађана у првом случају, или да сачувају власт, у другом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације