КАКО ЈЕ ФРАНЦУСКА ЗАПУСТИЛА СВОЈА ПРЕДГРАЂА: Гета се окренула против градова

Упада у очи да су међу учесницима протеста у Француској ових дана често деца. У највећем броју имају између 14 и 18 година, понекад и само 12.

Фото: Горан Чворовић

Власти су скренуле пажњу родитељима да су одговорни за њихово понашање и да ризикују две године затвора и 30.000 евра уколико не испуњавају своју родитељску дужност. Социолози критикују ову поруку сваљивања одговорности само на породице, у тренутку док је цело друштво одавно напустило нека предграђа. Разуздани малолетници не поштују ауторитет, не презају ни од полиције, па зашто би од родитеља. Понекад живе и само с мајкама, које с њима не могу да изађу на крај. Ово је и пораз образовног система.

Французи као да тек сада откривају истински проблем запуштене периферије. До сада је било бар петнаестак сукцесивних планова за решавање нагомиланих проблема у насељима од којих су нека права гета. Наоко се чинило да се направио помак, али целокупна ситуација је све гора, што показују и актуелна догађања.

Претходних година, урбанисти су рушили читаве солитере да би се на њиховом месту дизале породичне куће, "хуманизовала" се околина, уводило више зеленила и пратећег садржаја, регрутовали посредници између "велике браће" и државе, али без успеха. Ту правила и даље диктирају вође банди које, чак, понекад одређују и дужину сукњи девојака из краја. Незапосленост овде уме да пређе и преко 50 одсто становништва, а деца још у раној доби напуштају школу. Све је настало још почетком седамдесетих, када су у овим насељима смештане придошлице из бивших колонија. Ту су остали практично изоловани и заборављени од друштва, без хомогенизације и већег мешања с осталим социјалним слојевима. Сада се то враћа као бумеранг.

У ове делове градова полиција у принципу нерадо залази. На мети су сви који представљају државу, чак и поштари, хитна помоћ, па и погребна кола. Када чувари реда ипак зађу међу солитере, из заседе их засипају каменицама, циљају ватрометом, а умеју, с врха, да баце на њих и читаве веш­-машине. Пуцају на њих и из сачмарице.

Многи се питају како је могуће да током нереда неко циља полицајца с намером да га повреди, а да после тога не заврши на дугогодишњој робији. А таквих има на хиљаде. Има више објашњења за то. Власти се труде да смире ситуацију, да не доливају уље на ватру жешћим реакцијама. Виђени су ових дана полицијски аутомобили који се немоћно повлаче пред масом. Нема ни довољно средстава. Укинути су позорници који су одржавали контакт са локалним становништвом. Полицајци се жале и да судови многе ухапшене једноставно пусте на слободу. Адвокати су се извештили, па сваки пут када је реч о групи, уколико су још маскирани, готово је немогуће доказати тачну улогу сваког од њих, па оптужба пада у воду.

Неки од представника крајње левице истичу да млади који учествују у побуни пљачкају радње зато што су можда сиромашни и гладни, док им други узвраћају да одношење најновијих мобилиних телефона или прескупих патика нема никакве везе с глађу. Суштина је, ипак, дубља. С друге стране, неки скрећу пажњу и на присуство расизма и приврженост крајњој десници код појединих полицајаца. Ово је сада више од побуне због убиства, излази сва жуч из запуштених квартова оних који на сваки начин желе да се обрачунају с властима и државом. Прва на удару је јавна имовина, иако је и они користе. Бивало је случајева у којима мајка ујутро плаче над спаљеним аутомобилом, док је њен син претходну ноћ учествовао у побуни.

Насиље осуђује око седамдесет одсто грађана, а исто толико тражи и увођење ванредног стања. Неки захтевају чак и излазак војске на улице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације