МАКРОН СТОЈИ ПРЕД ВАТЕРЛООМ: Шта значе сто дана које је француски председник затражио за смиривање националних страсти

Сви они политичари, који од опозиције траже фамозних сто дана примирја, за постизање првих резултата, извесно не знају за порекло овог обичаја, иначе то сигурно не би радили, због симболике коју то са собом носи. То је, изгледа, био случај и са француским председником Макроном, иако обичај потиче баш из Француске, што му се, сад, обија о главу. Сто дана су добијали и претходни председници, и у Француској, и у свету, али је сада, баш на Макронов рачун, из прашине историје извучено право, негативно значење овог термина.

Фото: Профимедиа

Многобројни председници влада и држава у свету траже политичко примирје првих сто дана на власти по завршетку избора, да би могли да ухвате залет у спровођењу мера. Тражио је то, додуше из других разлога, и Макрон, 17. априла, када је обећао национални програм смиривања страсти после нереда и протеста изазваних непопуларном пензијском реформом, да би за то време могао мирно да стави на ноге обећане реформске потезе замишљене да ублаже незадовољство.

Тих сто дана се у традицији везују за Наполеона и његов неуспешни повратак на власт. По поразу у Рату шесте коалиције, од Аустрије, Пруске, Русије, Шведске, Велике Британије и неколико немачких земаља, Наполеон је морао да абдицира 6. априла 1814. године и, као што се зна, протеран је на острво Елба.

Имао је само једну идеју – како да поново ступи на власт. У фебруару 1815. године искористио је одсуство енглеског команданта Кемпбела који је контролисао острво и побегао, најпре бродом, да би затим, успут окупљајући присталице, 20. марта тријумфално ујахао у Париз, одакле је нови суверен Луј Османаести утекао дан раније.

Тако је започео заокружени период од фамозних сто дана. Наполеон је за то време покушао да успостави уставну монархију, надао се стабилном повратку на власт, али се победнички део међународне заједнице с тиме није слагао, а прави фијаско наступио је Наполеоновим поразом у Ватерлоу 18. јуна, после чега је неколико дана касније дефинитвно свргнут и интерниран на острво Света Јелена.

Сто дана први пут као синоним за крах другог Наполеоновог мандата први је поменуо префект Шаброл де Волвик, поводом враћања Луја Осамнаестог у Париз у јулу исте године. Та чињеница изучава се на свим француским политичким школама.

Сто дана “примирја” који ускоро истичу Макрону, политички аналитичари често ових дана називају “Макроновим Ватерлоом”. Мир је покушао да врати кроз окретање условима рада, што је имало за циљ да смири левицу, ка регулисању имиграције, што је циљало незадовољне десничаре, и поправљању стања у школи, што је брига свих. Чак 78 одсто грађана мисли да у томе није успео.

Одржано је у међувремену и неколико протеста због пензијске реформе. Ни Макрон није ћутао за тих сто дана, обратио се пуно пута преко штампе. Дошло је и до нереда због убиства седамнаестогодишњег младића током полицијске контроле. Данима су гореле улице. Зли језици кажу да су паљевине престале на инсистирање дилера који због нереда у предграђима нису могли на миру да продају дрогу, а не због акција власти.

Макрон је сада извршио козметичке промене у Влади, задржао премијерку Борн, предложио неуверљиве мере, сматрају његови противници. А таквих је, према цитираном испитивању јавног мњења, много. Французима, очигледно, прети врућа политичка јесен, с кризом чији се крај не назире, после истека фамозних сто дана.

НАПАДАЧКА АПСТИНЕНЦИЈА

У модерној Француској историји, сто дана "нападачке апстиненције" су добијали председници који се у принципу бирају почетком маја, да би, затим, месец дана касније, уследили и општи избори, после чега иде и пауза за годишње одморе, која није погодна за политичке анализе и окупљања. Сада ће, после Макронове епизоде с овим термином сви много више пазити када ће га и како употребити. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације