АМЕРИКА КОМАНДУЈЕ, А ЕВРОПА ПЛАЋА ЦЕХ: Проф. др Драган Симеуновић о појачању напада исламских терориста и паду стандарда
РАТ у Израелу неминовно ће распалити екстремистичке страсти, а екстремизам је родно тло тероризма.
Врло је вероватно да ће уколико се тај сукоб брзо не заврши, доћи до повећања терористичких напада у земљама ЕУ. Јер, оне подржавају Израел, а у њима живи велики број Арапа. То је једначина без непознатих. Безбедност грађана у тим земљама је због тога већ сада значајно потенцијално угрожена.
Овако, за "Новости", ситуацију после избијања сукоба на Блиском истоку оцењује проф. др Драган Симеуновић и упозорава да опасност не долази само од исламистичких екстремиста који су практично већ друга или трећа генерација у земљама попут Француске, Белгије или Велике Британије, већ и од екстремиста са Блиског истока који су се после ратова у Ираку, Сирији и Авганистану умешали у избегличке колоне, неретко са намером да када пристигну у европске земље које они доживљавају као непријатељске, отпочну са терористичким деловањем.
Проф. Симеуновић упозорава да и поред свих антитерористичких мера које је Европа предузела након недавних горких искустава са исламистичким тероризмом на своме тлу, екстремизам те врсте у њој ипак није искорењен, већ је само пригушен.
Наша земља није главна мета
- ЈЕДАН од извршилаца масакра пре неколико година у Паризу, био је мигрант који је пропутовао са другим "колегама" такозваном Балканском рутом, што значи и кроз нашу земљу - каже проф. Симеуновић. - За нас је срећна околност што им нисмо главна мета и што се док путују ка жељеној држави не баве тероризмом, мада не презају од хулиганског понашања, чему све чешће сведочимо.
Наш саговорник наглашава да су актуелни ратови а пре свега онај који се води на тлу Украјине, снажно утицали на промене у економском, политичком и уопште друштвеном бићу Европе. Од избијања сукоба у Украјини земље ЕУ су дале примат апсолутном политичком вођству САД, занемарујући свој економски интерес који им је до тада био у првом плану. Дотадашњи профил Европе као толерантног друштва пао је у воду када су на површину избили дуго притајивана политичка нетрпељивост па и мржња према појединим земљама и народима, као што је Русија, које су постале нормалне појаве.
- Све до великог мигрантског таласа из 2015. године који је запљуснуо Европу, њени грађани су имали прилично толерантан и хуман, готово романтизован однос према избеглицама и мигрантима - истиче др Симеуновић. - Очигледно је да их је забринуо не само број миграната у тој људској реци која је надирала махом са Средњег истока и из Африке, већ и континуитет мигрантског тока. Иако прилив миграната није више тако бројан као 2015, они и даље непрекидно долазе и то се неће моћи спречити. Све до сада предузете мере у Европи су дале само делимичне резултате. Њихов број, различитост њихове религије и културе у односу на ону европских земаља, као и невољност миграната да се интегришу у друштва онако како то Европа жели, изазивају разна негативна осећања немалог броја становника Старог континента. Та осећања се најчешће испољавају као страх, бес, нетолеранција, па и мржња према странцима-мигрантима, што је и довело да наглог пораста политичког утицаја деснице у готово свим европским земљама.
Експерт за конфликте, међународног угледа, истиче да је и те како присутна веза између санкција које су уведене Русији и економске ситуације у Европи.
- Општа погођеност ратом која се неминовно одражава на економско стање не само уплетених, већ и других земаља у окружењу захтева брижљиво промишљање економских потеза, па и таквих који се исказују у виду санкција. У ратним условима и санкције су својеврсна рачуница. Ратови на Блиском истоку увек у одређеној, већој или мањој мери утичу на цену нафте и нафтних деривата, што је последично везано за инфлаторна кретања у великом делу света. Зато, што се пре смири ситуација у Израелу то ће бити и мања инфлација и код нас и у другим земљама. Они који се радују овом или рату у Украјини морају да имају у виду да је инфлација болест која се дуго лечи.
Снажан ударац стабилности
- РАТ на тлу Украјине је нанео снажан ударац енергетској стабилности Европе и то ће бити тешко поправити. Тим пре што се по проценама стручњака Европа није сасвим опоравила од велике економске кризе у коју је упала крајем претпрошле деценије. За Европу би било најбоље да се не уплиће у ратове и да гледа свој интерес, али то, бар у овом тренутку, није могуће.
Сваки рат, каже др Симеуновић, има тенденцију да се шири и то је понекад немогуће спречити. Томе иде наруку низ прикривених интереса које имају суседне земље и велике силе. Оне по правилу баш у време ратова настоје да те своје интересе остваре, а то често значи проширење сукоба на њихове, или на још нечије територије.
На питање како ратови у Украјини и на Блиском истоку утичу на односе између европских земаља, Симеуновић каже:
- Апсолутна хармонија не постоји ни у једној заједници, а никада није постојала у Европској унији. Када дође до ратова, интерес сваке земље је да у што већој мери очува своје економско и друштвено стање, што нагони многе од њих да се све више понашају као суверене државе, а не као део наддржавне заједнице каква је ЕУ, која је од својих чланица тражила да се пре уласка у њу одрекну значајног дела свога суверенитета. То доводи до по Брисел нежељеног интересног груписања земаља унутар ЕУ, што се може слободно означити као ресуверенизација и повратак националне државе на мала врата. Последица може бити то да и кад прођу ратови, делимично осамостаљене државе - чланице ЕУ - неће хтети да се одрекну поново стеченог политичког и економског суверенитета. Ипак, не треба очекивати ни да ће хтети да напусте чланство у ЕУ због разних погодности које им оно пружа. Куда то води, остаје да се види.
Препоручујемо
ПАНИКА У ПРИШТИНИ: Кикл добио мандат за формирање нове аустријске владе, за њега Косово није држава
ЛИДЕР крајње десничарске Слободарске партије Аустрије (ФПО) Херберт Кикл добио је данас мандат за формирање нове аустријске владе, а његова странка упутила је прошле године предлог резолуције аустријској Скупштини којом захтева да се парламент изјасни против признања тзв. Косова.
06. 01. 2025. у 19:41
СВЕШТЕНИК О СМРТИ МИЛИНКОВИЋА: Видео сам да му је лице било бледо-жуте боје, тресао се
ЈЕДАН од последњих људи који је разговарао са глумцем, режесером и чувеним "Трагачем" Милорадом Милинковићем је свештеник Влајко Банковић, протојереј-ставрофор и старешина цркве Светог вазнесења Господњег у Јабуковцу код Неготина.
07. 01. 2025. у 15:26
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)