КО ЈЕ БИО ХЕНРИ КИСИНЏЕР? Политички визионар или ратни хушкач
ХЕНРИ Кисинџер, често описиван као један од најутицајнијих америчких дипломата и државника, рођен је 27. маја 1923. у Фирту у Немачкој. Његово име је постало синоним за глобалну дипломатију, а његова каријера обухвата период великих међународних промена и изазова.
Фото: ЕПА
Кисинџерово породично порекло обликовали су Други светски рат и нацистички прогон Јевреја. Са породицом се преселио у Сједињене Државе 1938. године, где је започео своје високо образовање на Харварду. Његова интелектуална сналажљивост и аналитички приступ брзо су га истакли као перспективног младог стручњака у области међународних односа. Први значајан корак у његовој каријери био је да постане саветник за националну безбедност под председником Ричардом Никсоном 1969. године. Током свог мандата, Кисинџер је играо кључну улогу у обликовању америчке спољне политике током Хладног рата. Његова способност да доноси тешке одлуке и води дипломатске преговоре довела га је до кључних тренутака, укључујући вођење политике детанта између САД и Совјетског Савеза.
Један од најпознатијих момената у Кисинџеровој каријери било је потписивање споразума о контроли наоружања „САЛТ I” 1972. године, који је био покушај да се смање нуклеарне тензије између две суперсиле. Његова улога у мировним преговорима у Вијетнаму и потписивању Париског споразума 1973. такође су оставили дубок траг на међународне односе.
Нобелова награда за мир, коју је Кисинџер добио 1973. године, била је признање за његове напоре у постизању споразума и смањењу војних сукоба. Међутим, иста награда наишла је на критике због војних операција које су претходиле дипломатским достигнућима, као што је бомбардовање Камбоџе током рата у Вијетнаму. Након боравка у Белој кући, Кисинџер је наставио каријеру као дипломата, обављајући функцију државног секретара под председником Џералдом Фордом. Његова улога у постизању споразума између Израела и Египта (Кемп Дејвидски споразум) 1978. додатно је продубила његову репутацију мирнодопског преговарача.
Међутим, Кисинџерова каријера није била без контроверзи. Критичари га оптужују да подржава диктаторске режиме у циљу очувања америчких интереса, док други доводе у питање етичке аспекте његовог спољнополитичког деловања. Упркос контроверзама, Хенри Кисинџер остаје важна личност у светској дипломатији, чије су одлуке и достигнућа обликовали међународну сцена током кључних тренутака.
Кисинџер је, подсећамо, преминуо у свом дому у Конектикату у 101. години, саопштила је консултантска кућа Кисинџер асошиејтс.
БОНУС ВИДЕО: НАПЕТО У СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТУ - Српска новинарка поставила Милеру незгодно питање
(Klix)
Препоручујемо
ПРЕМИНУО ХЕНРИ КИСИНЏЕР: Утицајни бивши државни секретар умро у 101. години
30. 11. 2023. у 07:07
БЛИНКЕН ДОПУТОВАО У ТЕЛ АВИВ: Очекују се разговори о продужењу примирја
30. 11. 2023. у 00:22
СЕВЕРНА КОРЕЈА ПРЕЛОМИЛА: Никада нећемо разговарати са САД о нашем суверенитету
29. 11. 2023. у 23:55
БАЈДЕН РАЗГОВАРАО СА БИН ЗАЈЕДОМ: Лидери говорили о рату између Израела и Хамаса
29. 11. 2023. у 23:15
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (2)