ВЕЛИКА БРИТАНИЈА 2024. ОДЛУЧУЈЕ О СУДБИНИ АСАНЖА: Оснивачу Викиликса у САД прети казна од 175 година затвора

Биљана Ристивојевић

02. 01. 2024. у 09:13

ОСНИВАЧ "Викиликса" Џулијан Асанж ће 20. и 21. фебруара 2024. године имати финално рочиште пред Високим судом у Лондону, након скоро четири године проведене у озлоглашеном британском затвору "Белмарш", што ће највероватније бити последња прилика да буде спречено његово изручење Сједињеним Америчким Државама.

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА 2024. ОДЛУЧУЈЕ О СУДБИНИ АСАНЖА: Оснивачу Викиликса у САД прети казна од 175 година затвора

Фото: АП

Асанжу у САД прети казна од 175 година затвора због објављивања доказа о ратним злочинима које је америчка војска починила у Авганистану и Ираку.

Високи суд ће у фебруару размотрити ранију пресуду Вишег суда донету у јуну 2023. године којом је оснивачу "Викиликса" одбијено право на жалбу.

Судије ће одлучити да ли ће Асанж имати могућност да настави да аргументује свој случај пред британским судовима или ће исцрпети све могућности даље жалбе у Великој Британији и ући у процес екстрадиције.

Уколико суд не буде стао на страну Асанжа, остаје му могућност жалбе пред Европским судом за људска права.

Присталице Асанжа позивају "све који подржавају слободу медија" да им се придруже у Лондону и широм света на протестима у знак подршке оснивачу "Викиликса".

Супруга оснивача "Викиликса" Стела Асанж поручила је да се у последње четири и по године значајно погоршало психичко и физичко стање њеног супруга.

- Уз мноштво доказа који су изашли на видело од првобитног саслушања 2019. године, укључујући извештаје да су високи амерички званичници били умешани у планирање убиства мог мужа, јасно је да је правично суђење на тлу САД немогуће. Прогон овог невиног новинара и издавача мора да се оконча - истакла је она.

Главни уредник "Викиликса" Кристин Храфнсон такође је подржао Асанжа, рекавши да "нема штампе, без заштите права на слободан рад".

- Џулијанов случај је важан. Велика Британија треба да одлучи да ли жели да буде уточиште за слободну штампу или жели да буде саучесник у деградацији једног од основних постулата наше демократије. Ово је последња шанса за судије у Великој Британији да зауставе ово неправедно изручење невиног човека - истакао је Храфнсон.

Док је био на позицији специјалног известиоца УН за тортуру, Нилс Мелцер је објавио извештај о Асанжу, у којем је навео да оснивач "Викиликса" показује "све симптоме који су типични за особу која је подвргнута менталном мучењу".

Он је навео да Асанж пати од "екстремне анксиозности и стресних стања које карактеришу несаница и немогућност опуштања".

- Психичка тортура траје месецима и последица је међународног притиска - истакао је Мелцер.

Прошле године, више од 60 посланика аустралијског парламента позвало је Сједињене Државе да одустану од процесуирања Асанжа, додавши да се случај "отегао на више од једне деценије".

- Погрешно је то што је господин Асанж прогоњен и што му је ускраћена слобода - навели су парламентарци у отвореном писму.

Са друге стране, амерички званичници су одбацили наводе аустралијских посланика.

Државни секретар САД Ентони Блинкен изјавио је да разуме "забринутост и ставове Аустралијанаца", али је додао да је "веома важно да пријатељи у Аустралији разумеју забринутост САД због Асанжове наводне улоге у једном од највећих  цурења поверљивих информација у историји наше земље".

Он је истакао да је Асанж наводно довео у ризик националну безбедност Сједињених Држава.

Џулијан Асанж и "Викиликс" први пут су постали познати широј јавности 2010. године када су на том сајту објављене стотине хиљада тајних поверљивих докумената и дипломатских депеша, што је до данас остао највећи безбедносни пропуст те врсте у америчкој војној историји.

Асанжу у САД прети казна од 175 година затвора на основу Закона о шпијунажи који је усвојен 1917. године у јеку Првог светског рата како би се, између осталог, сузбила критика Сједињених Америчких Држава због уласка у рат и њихових војних активности.

Закон никада раније није коришћен за кривично гоњење новинара или медија који су објавили поверљиви материјал.

Од 2012. године налазио се у амбасади Еквадора где је добио политички азил који је тражио да би избегао изручење Шведској, која га је теретила за силовање, односно изручење САД.

Након смене власти у Еквадору 2019. године, амбасада те земље му је укинула азил а затим га предала британским властима , од када се налази у затвору.

БОНУС ВИДЕО: "ЈЕДИНО МЕСТО ГДЕ СЕ МОЖЕМО ОПУСТИТИ": Породице у Гази предах од рата траже на морској обали

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио

ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио

ПРЕМИЈЕР Мађарске Виктор Орбан објавио је на друштвеној мрежи Икс писмо које је добио од Доналда Трампа, у којем председник Сједињених Америчких Држава истиче да су односи САД и Мађарске јачи него икада и да се заснивају на заједничким вредностима.

09. 01. 2026. у 10:22

ПОКРЕНУТА ДВОСТРУКА ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА: Страх због Гренланда преплавио Европу, лидери сада имају нову тактику

ПОКРЕНУТА ДВОСТРУКА ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА: Страх због Гренланда преплавио Европу, лидери сада имају нову тактику

ЕВРОПСКЕ владе покренуле су двоструку дипломатску офанзиву како би убедиле председника САД Доналда Трампа да одустане од својих претензија према Гренланду - кроз лобирање у Вашингтону и притисак на НАТО да отклони безбедносне забринутости америчког председника.

09. 01. 2026. у 13:11

ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице

ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице

БЛИЗАК пријатељ и сарадник Чедомира Јовановића, Александар Кос, последњих месеци нашао се у жижи интересовања јавности. О његовом професионалном ангажману, али и приватном животу, у последње време све се чешће спекулише, док је јавности и даље мало познато чиме се заправо бави и какав је његов пут био до позиције на којој се данас налази.

09. 01. 2026. у 08:42

Коментари (1)

Стручност, поверење и хумани приступ пацијентима је стуб здравства