ПАОРЕ ЕУ УЈЕДИНИО ПРОТЕСТ: Европски ратари пред хартијом, формуларима и рачунарима недељно проводе између 9 и 15 сати
Стајско гнојиво на градским трговима, запаљена слама пред општинским зградама, истоварено воће и поврће по друмовима. Огорчени европски пољопривредници изашли су на улице.
Осим што их глава боли од све скупљег горива и екстремних трговинских маржи, устали су, можда и понајвише, због непресушног извора бриселских норми које им свакога дана изнова, у све већем броју, загорчавају живот. Брикратска кап је прелила чашу земљорадничког стрпљења.
Почело је у Немачкој, наставило се у Француској, сада полако кључа у Шпанији, Италији, Пољској, Румунији. Бес се шири целим Старим континентом. Пољопривреднике је ујединио гнев због све више такси и намета, нелојалне европске конкуренције и, пре свега услед хрпе европских директива и декрета који обесмишљавају ратарску свакодневицу. Лепо замишљена правила којима би требало да се заведе све више реда, да знамо шта стављамо на трпезу и уносимо у организам, постала су, услед шуме прописа, антитеза и бесмисао самима себи.
- Дивно је то да пољопривреда буде што чистија и здравија, али ми од тога, нажалост, имамо само штету – сажео је преко овдашњих медија у просту реченицу сав апсурд данашње администрације један учесник протеста.
Истраживање је показало да пољопривредници пред хартијом, формуларима и рачунарима недељно проводе између 9 и 15 сати! Уместо да сеју, жању и узгајају, чак дан до два сваке седмице зарањају у папире, не би ли задовољили захтеве локалне и европске администрације. Паори су силом прилика и сами бирократе дугих 20 одсто свог укупног радног времена. Брзо постаје јасно зашто је то тако, али се зна да једна њива може да буде обухваћена са чак десет различитих зонирања, зависно од тога да ли је земља осетљива на нитрате, штити ли се биодиверзитет, има ли у близини извора, птичјих настамбина... Пољопривредници истичу да су слова закона понекад контрадикторна, када се више правила скупи на једној парцели.
Ратарска мука налаже да поштовање норми морају администрацији да документују фотографијама. Истовремено, испуњавање директива се контролише и снимцима из сателита. Земљорадници истичу да најобичније постављање ограде којом би се смањили удари ветра или спречила ерозија од кише представљају праву главобољу и судар са 14 различитих законских аката. И, као да то није довољно, близу деведесет одсто прописа стиже из Брисела, а на то се дода још понеки административни лист локалне власти, да попуни простор до сто одсто папирологије. За то се потруде многа министарства – пољопривреде, екологије, здравља, за енергетску транзицију...
Земљорадник мора да води рачуна о хиљаду ствари – од тога да ли у прехрани животиња има генетски модификованих биљака, преко разрставања јаја и кромпира по величини, до последњих новитета у изградњи хала и њихових изолација на звук и мирисе. Треба, у чизмама и са вилом у руци, мађионичарски да се удене у рурални развој и модернизацију.
Нарочито тешко пада забрана пестицида која умањује род. Еколози, међутим, истичу штетност овакве хране по људе. Један од захтева побуњених пољопривредника ових дана је и да се више не шири списак проскрибованих пестицида. А најгоре се тек спрема. Многе црне мисли море када помисле на прокламовану нулту толеранцију на угљен диоксид до 2050, године. Тешко је замислити да ће већ за 25 година њиве орати електрични трактори.
Пољопривредници данас раде и по 16 сати, седам дана у недељи, а да многи од њих на крају месеца себи не могу ни плату да исплате. Због свега наведеног, у последњих десет година двадесет одсто ставило је катанац на фарму, а сви се у Француској питају шта ће бити за пет-шест година, када их половина од преосталих буде отишла у пензију, а неће имати ко да их наследи, због практично немогућих услова рада.
Истраживања показују да су после свега за две године на себе руку дигли 253 пољопривредника и 43 пољопривреднице. Зато земљораднике у протесту ових дана јавност масовно подржава. Добијају аплаузе, и то често од младих људи, који су свесни безизлаза ка коме се крећемо. Куда иде овај свет, ако смо дозволили да људи који нас хране немају бар мизерну плату и који се, због мука које преживљавају, убијају сваког другог дана?
ПРЕТЕРАНО АДМИНИСТРАЊЕ
Аналитичари истичу да иза сваке норме постоји добра идеја и жеља да се сектор унапреди, али и наглашавају да тако не може да се иде у недоглед. На ингениозне идеје обично долазе бирократе које, после подневног ручка, седе у топлим канцеларијама и смишљају којим би следећим параграфом могле да унапреде здрав живот, не стављајући се ни једног тренутка у кожу оног који то мора на терену да примени. Тако се стиже до астрономске количине обавеза које је немогуће испунити. Још би с тим могли да изађу на крај индустријски ланци, који имају тимове за проучавање прописа и прављење дугорочне стратегије, али не и обичан паор.
НОРМЕ ПОЈЕДУ СВАКУ ДОТАЦИЈУ
Колико је рад на њиви данас незахвалан посао, показује чињеница да готово трећина европског буџета отпада на Заједничку пољопривредну политику, и да ће земље чланице добити од 2023. до 2027. године 264 милијарде субвенција, али то није довољно да би се покрили трошкови. Француска, иначе, као земља која има највећу пољопривредну производњу у Унији (18 одсто) добија и највеће дотације, око 45 милијарди, за наведени период. Помоћ даје и држава, француска у просеку од 8 до 36 хиљада евра годишње, али она је све више условљена, погодили сте, поштовањем норми.
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)
МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.
12. 11. 2024. у 15:47
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
КО ЈЕ ЈАЧИ - НАТО ИЛИ РУСИЈА? Истраживање открива ко има моћнију војску: "Две стране имају паритет само у једном погледу"
ПИТАЊЕ које занима многе добило одговор.
11. 11. 2024. у 22:35
Коментари (0)