СУСРЕТ ПАПЕ И РУСКОГ ПАТРИЈАРХА: Мир у Украјини кључ за разговор поглавара католичке и руске православне цркве

У МЕДИЈИМА се ових дана појавила вест око ангажовања папе Фрање на заустављању рата у Украјини и око могућности да се поново сретне са руским патријархом Кирилом.

Патријарх Кирило и папа Фрања, Фото RIA.RU

Председник Светског савеза старовераца Леонид Севастјанов, који одржава односе са католичким поглаваром, казао је новинарима да папа Фрања размишља и ради на припреми мини-самита о мирним преговорима око Украјине. У Ватикану разговарају са руским и украјинским дипломатима о томе може ли се организовати долазак делегација споменуте две земље како би се поново успоставио дијалог. Наравно да у Ватикану пре свега желе да виде постоји ли обострана жеља, јер без тога се не може сести за преговарачки сто.

Кад је средином септембра 2023. нови руски амбасадор Иван Солтановски у Ватикану предао акредитивно писмо, папа Фрања му је казао да се нада да сусрет са патријархом Кирилом у Хавани неће бити последњи. После тога је саветник руског патријарха протојереј Николај Балашов рекао да је Руска православна црква отворена за разговор, али иницијатива треба да крене из Ватикана.

Балашов је изјавио руској агенцији РИА Новости да радни контакти са представницима Римске католичке цркве, као и са другим хришћанским конфесијама - постоје. То је део свакодневне делатности Одељења спољних послова Московске патријаршије.

Коментатори могући сусрет везују не само за преговоре око заустављања рата у Украјини, већ и за ситуацију на Блиском истоку.

Заменик директора Института за изучавање Европе Руске академије наука Роман Лункин сматра да ће сусрет папе Фрање и патријарха Кирила бити могућ ако два црквена поглавара буду осећала да могу да утичу да се стигне до мира, или бар да му се приближе.

- У Московској патријаршији и Ватикану желе да престане рат у Украјини и да се дође до мира. Управо је мир кључна реч за будући сусрет. Али, папа и патријарх у суштини могу да утичу само у решавању хуманитарних питања - каже Роман Лункин.

Нажалост, управо су власти у Украјини својим одлукама погоршале односе са Руском православном црквом и оним свештеницима и верницима у Украјини који су остали верни руском патријарху Кирилу.

Лункин оцењује да на Западу ипак постепено долазе до сазнања да је политика Зеленског заснована на дискриминацији најбројније украјинске православне цркве, која је донедавно у називу имала додатак "московског патријархата", што је потврђивало њену повезаност са Руском православном црквом. Притисак на свештенике и вернике, хапшења и отимање храмова сигурно не доприносе смиривању ситуације, већ јачању раскола у украјинском друштву.

То што су власти под полицијском претњом успеле да натерају свештенике да у молитвама не спомињу руског патријарха Кирила не значи да су они прешли на страну расколничке цркве коју је са малобројном групом амбициозних свештеника-каријериста основао бивши председник Петар Порошенко и којима је "крњи томос" дао цариградски патријарх Вартоломеј. Све је то било могуће и због уплитања америчких политичких структура које су на патријарха Вартомоломеја правиле притисак преко грчког политичког и црквеног лобија из Америке.

Да парадокс буде већи, новонастала расколничка црква која је сада под старатељством Цариградске патријаршије има знатно мања права него док је била лојална руском патријарху Кирилу.

Реално, тешко је очекивати да ће папа Фрања осудити украјинске власти које тероришу свештенике Украјинске православне цркве који су и даље лојални Московској патријаршији.

Главни је проблем што су структуре гркокатоличке и католичке цркве у Украјини повезане управо са оним екстремним националистичким делом Украјинаца са западног дела земље.

Свака папина критика код католичког и гркокатоличког свештенства у Украјини изазива незадовољство и гунђање.

До избијања најновијег конфликта на Блиском истоку као место могућег сусрета папе и патријарха Кирила се спомињао Јерусалим. Сусрет је био планиран у јуну 2022, али је због рата био одложен. У Москви су изразили чуђење јер је Ватикан једнострано одложио тај сусрет, а Московска патријаршија је о томе сазнала из новина. Кад се већ нису састали 2022. у Јерусалиму, касније се говорило да је могућ њихов сусрет у Казахстану на Конгресу лидера традиционалних религија који је одржан у Астани. Тамо је био папа, али није руски патријарх већ нови руководилац Одељења спољних црквених послова Московске патријаршије митрополит волоколамски Антоније.

Крајем јула 2023. папа Фрања је предложио руском патријарху да се сретну на неком од московских аеродрома, када је он планирао да лети 31. августа за Монголију. О томе је новинарима говорио поглавар старовераца Леонид Севастјанов, који је у сталнм контакту са Ватиканом. Тада је папа поручио да сусрет не треба стално одгађати за нека будућа времена, а један од московских аеродрома би се сматрао неутралном територијом.

Да подсетимо, њихов први сусрет је био 12. фебруара 2016. у Хавани, на аеродрому "Хосе Марти". Био је то први сусрет у историји руског патријарха и римокатоличког поглавара. У двочасовном разговору говорило се о прогону хришћана на Блиском истоку, али и о религиозном расколу у Украјини. Један део разговора су посветили кризи породице у савременом друштву, будућности хришћанства и сарадњи. На крају су потписали заједничку декларацију од 30 тачака, написану на десет страница. Врло брзо је текст декларације критиковао гркокатолички поглавар у Украјини Свјатослав Шевчук. Он је рекао да је папски савет некомпетентан да говори о међународној политици и поготово о односима у Украјини. Истине ради, мора се рећи да је и у Русији било оних свештеника који су били против сусрета патријарха и папе.

Пре сусрета у Хавани вођени су преговори 1996. и 1997. око тога да се организује сусрет у Аустрији патријарха Алексија Другог и тадашњег папе, али су биле велике разлике у ставовима о кључним питањима. Већ тада су унијати у западном делу Украјине насилно отимали храмове уз оправдање да су некада били њихови и да их је њима одузео Стаљин.

Папа је више пута изјављивао да би желео да се сретне са председником Русије Владимиром Путином, али у Москви није било никакве реакције. Добро се зна да папа може да дође у Москву само ако добије позив од руског патријарха и тек онда је могућ сусрет са Путином.

Осим тога престало се говорити о могућој посети папе Кијеву. Папа Фрања је свестан да не може да подржи отимање храмова од Украјинске православне цркве Московског патријархата, јер је то право насилништво украјинских националиста, подржаних полицијом.

Када ће се одржати сусрет папе и патријарха Кирила сада је немогуће прецизирати.

- Нови сусрет патријарха Кирила и папе треба бити добро припремљен како би био неки резултат. Московска патријаршија има канал комуникације са Ватиканом преко свог Одељења за међународне црквене односе - рекао је у новембру 2023. руководилац Синодалног одељења Московске патријаршије за односе са јавношћу Владимир Легојда. Он је објаснио да за нови сусрет треба да се поклопи термин који одговара двојици поглавара, затим да буде усаглашен дневни ред и што је најважније да буде јасан циљ тих преговора.

МЕТА Кијевско-печерска лавра, Фото AП

Само отац и мајка

НЕСПОРНО је да руски политичари и црквено руководство имају на Западу симпатизере међу традиционалистима. У Русији Путин и патријарх Кирил, као и огромна већина стновништва има исти став: да дете треба да има оца и мајку, а не родитеља број један и број два. Много пута је Путин на разним скуповима говорио да у Русији нико нема ништа против људи нетрадиционалне сексуалне оријентације. Они у четири зида могу да раде шта хоће, али им се не дозвољава да шире своју пропаганду међу малолетницима.

Кад уопште дође до новог сусрета патријарха и папе, на дневном реду ће морати да буде и њихова оцена улоге хришћанства у свету кад је реч о породици и традиционалним вредностима. Већ сада се зна да руски патријарх неће ићи на никакве компромисе у формулацијама са модернистима са Запада. Исто је и са националним интересима Русије.

Заћутали о унијаћењу

ИНТЕРЕСАНТНО је да су у Кијеву и Лавову престали да говоре, барем јавно, о томе да треба да дође до уније између Католичке цркве и расколичке Православне цркве Украјине. Све је то било с циљем да се православље у Украјини удаљи од Русије. Али очигледно је да су расколници схватили да за то не могу да добију подршку међу верницима. На почетку рата о томе су говорили поглавар расколника митрополит Епифаније Думенко и поглавар украјинских гркокатолика архиепископ Свјатослав Шевчук, као и католички митрополит у Лавову Мечеслав Мокшицки.

Наравно да је против такве идеје била Московска патријаршија, а у Ватикану су били свесни да би то блокирало било какав дијалог са Москвом.

Препоручујемо

Свет

0 0

ОТКАЗАНЕ ДАНАШЊЕ ОБАВЕЗЕ: Папа није добро, има благи облик грипа

24. 02. 2024. у 13:32

Свет

1 11

ПРОГОВОРИО ЧУВАР ТАЈНИ ВАТИКАНА: Бискуп Серђо Пагано заслужан што је свет сазнао истину о ратном папи Пију дванаестом

22. 02. 2024. у 17:52

Репортаже

0 1

ИСПОВЕСТ ЧУВАРА ВАТИКАНСКИХ ТАЈНИ: Бискуп Пагано одлази у пензију

21. 02. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

ТИТО ВАТИКАНУ ПРЕДАО АРХИВУ ЗЛОЧИНА НДХ : Вукашиновић о Брозовим греховима према Србима у СФРЈ (ВИДЕО)

15. 02. 2024. у 11:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације