ПАТРИЈАРСИ ПОРФИРИЈЕ И КИРИЛ СЛУЖЕ ОПЕЛО: Представници СПЦ допутовали у Москву, где ће данас бити испраћен Владика Антоније
У НАЈВЕЋЕМ храму у Русији, Саборној цркви Христа Спаситеља, данас ће се верници и свештенство опростити од српског епископа моравичког Антонија, који је 22 године руководио подворјем Српске православне цркве у Храму Петра и Павла у центру Москве.
![ПАТРИЈАРСИ ПОРФИРИЈЕ И КИРИЛ СЛУЖЕ ОПЕЛО: Представници СПЦ допутовали у Москву, где ће данас бити испраћен Владика Антоније ПАТРИЈАРСИ ПОРФИРИЈЕ И КИРИЛ СЛУЖЕ ОПЕЛО: Представници СПЦ допутовали у Москву, где ће данас бити испраћен Владика Антоније](/data/images/2024-03-17/463224_258968_fmob.jpg)
Фото Архива/Б. В.
Литургију и опело ће служити српски патријарх Порфирије и московски патријарх Кирил, што је најбољи доказ колико је владика Антоније, који се упокојио 11. марта после тешке болести, био цењен.
По доласку у Москву, због сахране епископа Антонија Пантелића, патријарха Порфирије са бројном делегацијом СПЦ, на аеродрому "Внуково" дочекао је митрополит волоколамски Антоније, задужен за спољне послове у Руској православној цркви, и саветник московског патријарха протојереј Николај Балашов. Њих двојица су добро знала нашег владику Антонија, одлично су сарађивали и радо долазили у наше подворје.
Са патријархом Порфиријем стигао је у Москву и епископ бачки Иринеј, затим горњокар-ловачки Герасим, епископ ваљевски Исихије и други. На испраћај свог брата у Москву допутовао је протојереј Милан Пантелић из Шабачке епархије.
Епископ Антоније ће у суботу бити сахрањен у порти Храма Петра и Павла, тамо где је више од две деценије дочекивао са осмехом вернике, и Србе и Русе. Зато су га сви звали "наш владика". Место сахране епископа Антонија има своју симболику јер је он обновио рад подворја СПЦ у Москви. Патријарх Кирил је подсетио да је владика Антоније био први стални настојник српског подворја у Москви од када је оно обновљено и у току две деценије одговорног служења дао је велики допринос развоју руско-српских међуцрквених односа.
Велика заслуга владике Антонија је што је окупио бројне вернике и наше људе који раде у Русији и уз њихову помоћ обновио све црквене просторе. Захваљујући његовом ауторитету и доброти, наши људи су радо помагали цркви а он је то знао да цени.
![](/data/images/2024-03-17/463210_ksi119dytyyecmmpk2bibt15szyg3m31-patrijarh-moskva_f.jpg?1710679480)
Фото СПЦ
Писац ових редова је био пријатељ владике Антонија и добро се сећа кад је он као млади свештеник преузео подворје у Храму Петра и Павла. Као прави монах живео је скромно. Кад смо се упознали спавао је на отоману у једној скромној собици. Никада се није жалио, па су га због скромности и отворености и срдачности верници заволели. Био је непосредан у комуникацији са људима различитих образовних нивоа. Знао је да брзо успостави контакт и са високо образованима, али и са студентима и обичним радницима. Напросто, људи су му веровали јер је био човек из народа. Никада није заборавио свој ваљевски родни крај, али је радо причао о успоменама док је учио у Духовној академији у манастиру Крка, где се 1988. и замонашио.
![](/data/images/2024-03-17/463209_patrijarh-porfirije-i-mitropolit-antonije-zaduzen-za-spoljne-poslove-u-rf-foto-mos.patr._iff.jpg?1710679488)
Патријарх са митрополитом Антонијем и касније у посети женском Покровском манастиру, Фото СПЦ
Чак и кад је постао владика и професор на факултету, остао је исти - добронамеран и искрен. Код њега су за празнике радо долазили не само свештеници и верници, него и политичари.
Да су домаћини јако ценили нашег владику Антонија доказ је и то што је од 2003. руководио катедром литургије на Православном универзитету Светог Јована Богослова у Москви, где је и предавао. Такође је предавао и у Московском богословско-филозофском институту.
Владика Антоније је докторирао на Православно-богословском факултету у Словачкој, на теми "Однос Српске и Руске православне цркве у периоду од 1944. до 1955".
После прележаног ковида епископ је често поболевао, и често боравио у болници.
- Лоше се осећам, тешко подносим лекове - рекао је потписнику ових редова неколико дана пре него што је стигла тужна вест да је преминуо.
Поклон моштима Свете Матроне
ЊЕГОВА светост патријарх српски Порфирије посетио је јуче по доласку у Москву са свештеном пратњом женски Покровски манастир у Москви. Том приликом патријарх се, у пратњи игуманије Теофаније, поклонио моштима Свете Матроне Московске, велике руске светитељке, веома поштоване широм православне васељене.
![АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - Могли су нас шпијунирати! АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - Могли су нас шпијунирати!](/data/images/2025-02-11/571809_profimedia-0758018135_kf.jpg?time=1739277204)
АМЕРИКАНЦИ ОТВОРИЛИ КИНЕСКИ БАЛОН КОЈИ СУ ОБОРИЛИ: Остали шокирани оним што се налази у њему - "Могли су нас шпијунирати!"
КИНЕСКИ шпијунски балон који је 2023. године прелетео Сједињене Државе био је опремљен америчком технологијом која је могла омогућити шпијунирање Американаца, према изворима који су директно упознати са техничком анализом коју је спровела америчка војска.
11. 02. 2025. у 13:30
![ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО) ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО)](/data/images/2025-02-11/571829_profimedia-0962212937_kf.jpg?time=1739280031)
ГРАЂАНИ У ПАНИЦИ: Море у Турској се повукло више од 300 метара (ФОТО)
НАКОН серије потреса на Санторинију, море у Измиру и многим другим местима дуж егејске обале повукло се више од 200 метара, објавили су турски медији.
11. 02. 2025. у 14:15
![3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: Томпсон - то није будала! Наши хероји су давно починили масакр, а чији смо ми? 3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: Томпсон - то није будала! Наши хероји су давно починили масакр, а чији смо ми?](/data/images/2025-02-11/571873_vedrana-rudan-zoran-milanovic-marko-perkovic-tompson-foto-yt-printscreen-profimedia-ata-images-2_kf.jpg?time=1739290351)
3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"
"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."
11. 02. 2025. у 17:12
Коментари (0)