КИНА НОСАЧИМА "БИЛДУЈЕ" МОРНАРИЦУ: Пекинг у Пацифику конкурише САД

КИНА модернизује и снажи своју морнарицу конструисањем најмање два носача авиона, по свој прилици, на нуклеарни погон. Ново наоружање имаће за циљ одвраћање могућих напада из суседних држава, али и потискивање америчког војног присуства у Пацифику. Амбиције лидера Си Ђинпинга сежу све до најјужније тачке у Јужном кинеском мору, око 2.000 километара далеко од копна.

Фото Танјуг/АП

Пекинг, између осталог, страхује да би на Тајвану, који сматра делом кинеске територије, могао да избије сукоб. У годишњем извештају Народном конгресу кинески премијер Ли Ђанг изнова је потврдио вољу власти да "одлучно напредује у циљу поновног уједињења Кине". За Пекинг претња лежи од снабдевања Тајвана оружјем из САД.

Чак пет америчких носача авиона већ је стационирано у Пацифику. Све је очигледније да више није реч само о Тајванском мореузу, већ о ширем подручју. Један од разлога повећања војних напетости јесте то што ће, по кинеском мишљењу, "критични" Вилијам Лаи Чинг у мају преузети председничку дужност у Тајпеју. Аналитичари сматрају да ни Кина ни САД нису заинтересоване за директан сукоб, али, иако су економске блокаде вероватније, све опције остају на столу.

У служби кинеске морнарице, сада су два носача авиона. Први, "Лиаонинг", Кина је купила 1998. од Украјине, преко посредника из Макауа, за 20 милиона долара. Године 2012. преуређен је у носач авиона и предат морнарици. Други, "Шандонг", представља домаћу копију "Лиаонинга" с мањим изменама и углавном крстари Јужнокинеским морем.

"Фујиан" је још у бродоградилишту у Шангају. Као и два претходна, има конвенционални погон. Очекује се да ће догодине ући у употребу. Спекулише се да је у изградњи и четврти носач авиона. Највиши политички официр кинеске морнарице на питање хоће ли бити опремљен нуклеарним погоном, одговорио је нејасно: "Обавестићемо јавност у догледно време".

Уочи Народног конгреса, медији у Хонгконгу и Тајвану јавили су да су још два носача авиона на нуклеарни погон положена у два бродоградилишта. Имају по два реактора који енергију стварају нуклеарном фисијом.

- Кина жели јасно да покаже снажне амбиције да одбрани своје воде модерном морнарицом - каже Ванг Фенг, издавач листа на кинеском језику "Чајна тајмс" у Тајпеју, главном граду Тајвана. - Ово је ефикасна тактика одвраћања после низа смртоносних поморских инцидената са суседним земљама.

Службени кинески курс истиче да "Кина не гради носаче авиона би се упоређивала са САД, а поготово не да би њима водила ратове, него да би их користила за одбрану свог суверенитета и територијалног интегритета". То потврђује и издвајање за војску, за 7,2 одсто веће него лане, номинално 215,5 милијарди евра. Кина је, иначе, већ друга у свету по издвајањима за одбрану, одмах иза САД.

Чвршћа рука у Хонгконгу

ЗАКОНОДАВНО веће Хонгконга једногласно је усвојило нови закон о националној безбедности којим се уводе казне за издају и побуну. Законом се властима дају већа овлашћења када је реч о сузбијању опозиције Пекингу и влади Хонгконга, пише "Њујорк тајмс". Закон третира и кривична дела, као што су "спољно мешање" и крађе државних тајни, чиме се стварају потенцијални ризици за мултинационалне компаније и међународне организације које послују у Хонгконгу. Уводи се и могућност да полиција од судије за прекршаје тражи да спречи осумњичене да се консултују са адвокатима по свом избору, уколико власти то оцене као претњу по националну безбедност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације