НОВАЦ ИЗГУБИЛИ, АЛИ ПОВРАТКУ СЕ НАДАЈУ: Остали су без огромних свота, али власници западних компанија не одустају од Русије

Бранко Влаховић - Од сталног дописника МОСКВА

03. 06. 2024. у 16:15

Власници многих великих западних компанија схватили су да су направили велику грешку кад су под политичким притиском и претњом Вашингтона напустили Руску Федерацију и изгубили много уложеног новца.

НОВАЦ ИЗГУБИЛИ, АЛИ ПОВРАТКУ СЕ НАДАЈУ: Остали су без огромних свота, али власници западних компанија не одустају од Русије

Фото: Архива

Они који се нису уплашили америчких претњи да ће им увести санкције сачували су бизнис у Русији и још више га развили. Посебно много новца су изгубиле западне нафтне компаније, као и оне које их сервисирају. Многе од њих су деценијама развијале бизнис у Русији и добро зарађивале. Ефекат тог повлачења осетили су и Руси, јер су заустављени многи амбициозни пројекти. Затворене су бројне фабрике западних аутомобила, али на тржишту се појавио велики број возила произведених у Кини, а опет је повећана производња домаћих "лада" и "москвича".

Ако се анализирају купопродајни уговори, лако се може приметити да постоји три модела како су они направљени. Најједноставнији је онај кад су власници одлучили да потпуно и заувек напусте руско тржиште. Други модел уговора је продаја, са опцијом повратка имовине ако се нормализују односи. Није случајно што се у уговорима често може видети формулација да "ако нови власник једног дана буде продавао компанију, предност се мора дати првобитном власнику".

И трећа је продаја компанија менаџерима који су досада водили ту компанију. Наравно да је и то начин да се компанија поново врати, ако се успоставе нормални економски односи Запада и Истока.

Више остало него што је отишло

У Русији је крајем фебруара 2022. радило 2.405 компанија из земаља Европске уније и земаља Г7. Швајцарски економисти из Санкт Галена направили су анализу која је показала да је од њих око 120 до краја 2022. успело да прода једну од фирми ћерки у Русији. Од оних које су напустиле највише је америчких, из Јапана, а потом из ЕУ. Највише је остало фирми из Немачке.

Бечки институт међународних економских истраживања објавио је у мају анализу у којој се каже да је већина страних компанија наставила да ради без обзира на санкције. Чак и Кијевска школа економике у својим анализама пише да је у Русији остало више од две хиљаде међународних корпорација, а отишло их је око хиљаду и шестсто.

Највеће губитке су имале америчке и британске компаније. Присетимо се да су прве санкције Русији биле уведене после рата у Грузији. Тада је одлучено да се у руску пољопривреду инвестира много новца, па је од некадашњег великог увозника пшенице и хране Русија постала извозник. Данас је Русија један од највећих произвођача житарица на свету. Осим тога, развила је производњу и прераду меса. Без претеривања се може рећи да нема тих санкција које би утицале на то да се руске продавнице прехрамбрених производа испразне.

У Министарству индустрије и трговине РФ кажу да је за последње две године Русију напустила петина великих западних компанија, дакле око сто, а осталих 400 компанија сачувало је бизнис на разне начине. Што се тиче америчких компанија, до рата је у Русији радило њих 350, а касније је до 2024. отишло само 66. Од европских великих компанија Русију је напустило око сто.

"Њујорк тајмс" је израчунао да су оне компаније које су после фебруара 2022. напустиле Русију имале губитке од око сто милијарди долара. Примера ради, једна од највећих сервисних компанија у нафтном бизнису "Бејкер Хјус" направила је губитак од 451 милион долара после продаје свог руског бизниса. Они су обуставили рад у Русији у марту 2022. и од њих је бизнис купила сибирска Компанија "Њефтесервисније технологије" из Тјумена.
И британска огромна нафтна Компанија "Шел" је такође продала свој бизнис у Русији. Они тврде да су имали чисти губитак 135 милиона долара. Бизнис су продали руском "Лукојлу".
Немачки концерн "Сименс" изгубио је око 600 милиона евра. Главне губитке је имао његов део "Мобилити", јер је "Сименс" престао да продаје Русији возове "сапсан". Раскинуо је дугогодишњи уговор са Руском железницом, па чак и сервисирање брзих возова. Руси су били задовољни сарадњом, а и Немци су имали поузданог и платежно способног партнера. Међутим, немачка влада није послушала своје бизнисмене него Вашинтон.

Руководство "Сименса" је и раније упозоравало да од увођења санкција Русији западни бизнис може имати огромне штете.

Дувански концерн "Бритиш америкен табако" је продао свој бизнис у Русији и Белорусији у септембру 2023. У финанијском извештају су проценили да су на тој продаји изгубили 612 милиона фунти.

Сви западни произвођачи аутомобила су затворили своје фабрике у Русији, али са надом да ће се једног дана вратити. "Рено" је у мају 2022. продао граду Москви за симболичну суму своју фабрику, као и свој део у "Аутовазу" који производи "ладе". У року од шест година "Рено" може да врати своје власништво откупом. На такав потез Рено се одлучио јер је само за прво полугодиште 2022. имао губитак 2,3 милијарде евра. Сада се у Москви производе "москвичи".

Аутомобилски концерн "Нисан" је продао руској држави фабрику аутомобила у Санкт Петербургу у октобру 2022. Губитак је 839 милиона долара, али у уговору је записано да у току наредних шест година "Нисан" има право откупа фабрике.

Много се писало о одласку чувеног америчког ланца ресторана "Мекдоналдс". У мају 2022. он је ставио кључ у браву својих ресторана у Русији. Али већ у јуну, у просторијама "Мекдоналдса" почели су да се отварају ресторани ланца "Вкусно и точка". Америчка компанија је своју франшизу продавала широм Русије и тако јако добро зарађивала. Одласком је престала да зарађује велики новац, али већина ресторана и тако није било њено власништво и њихов наследник ради по обновљеном програму.

Највеће губитке је приказао холдинг "Веон", који је регистрован у Холандији. Он је отишао са руског тржишта јер је у октобру 2023. продао своју телекомуникациону компанију Vimpe.kom. У извештају пише да су имали губитак од 3,7 милијарди евра. Колико је заиста то тачно, а колико су то финансијске игре, тешко је рећи...

Они који су остали да раде могу само да трљају руке. Један од њих је италијански велики произвођач тестенина "Барила". У свим самопослугама могу се наћи све врсте њихових тестенина. Наставила је да ради и Компанија "Јунилевер", произвођач кућне хемије. Неке од страних компанија су за три деценије присуства на руском тржишту направиле фабрике и нису спремне да их продају уз попуст од 90 одсто. Руководство "Јунилевера" је одлучило да остане јер ни њихови конкуренти, као што је "Колгејт-Палмолајв", такође нису напустили Русију.

Од страних банака најдуже се на тржишту задржала аустријска Рајфајзен банка.
Да не буде дефицита робе, руска влада је била дозволила тзв. паралелни увоз. Просто речено, од увозника се не тражи сертификат од оригиналног произвођача. По подацима Федералне руске царине обим робе који је доспео у Русију параленим увозом 2022. износио је око 20 милијарди долара.

Мада су водеће светске модне куће затвориле своје многобројне продавнице, њихова роба и даље стиже код богатих купаца. Додуше, иде наоколо, али то купцима и тако није важно. Први су ту врсту санкција прекршили Италијани, који су отворили посредничке компаније у Турској, преко којих су лиферовали робу у Русију.

На исти начин се могу купити и скупи вискији и коњаци, а вина има из целог света. Једина је разлика што је све што се сматра луксузом поскупело. Али парајлије то уопште не брине, а средњи и нижи слој Руса није ни до сада имао пара за модну одећу, обућу и скупе шампањце, коњаке и вискије. Њима је вотка добра за подизање расположења и славља која Руси јако воле.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!