ОВАКО ИЗГЛЕДА ЧУВЕНА ПЛАЖА ИЗ "ДАНА Д": Обележено 80 година од искрцавања у Нормандији (ФОТО/ВИДЕО)

БИТКА за Нормандију, на западу познатија као Дан Д, водила се 1944. године између снага нацистичке Немачке, које су окупирале Европу, и савезника у Другом светском рату

Фото: Google maps/Vikipedija

Десант у Нормандији је био одлучујући потез који су извеле савезничке снаге да би ослободиле окупирану Европу током Другог светског рата.

Осамдесет година касније, искрцавање у Нормандији, познато и као операција „Оверлорд“, остаје највећа поморска инвазија у историји која је укључивала више од три милиона војника који су превезени преко канала Ламанш из Енглеске у Нормандију у окупираној Француској.

Већину савезничких снага чиниле су америчке, британске, канадске и француске јединице. Друге земље, чији војници су такође учествовали у бици, биле су Аустралија, Белгија, тадашња Чехословачка, Грчка, Холандија, Нови Зеланд, Норвешка и Пољска.

Искрцавање у Нормандији започело је ноћним падобранским и једриличарским десантом, масивним ваздушним нападима и поморским бомбардовањем после којег је уследио амфибијски десант 6. јуна - Дан Д.

Битка за Нормандију потрајала је још два месеца, до 25. августа, колико је требало савезничким снагама да успоставе чврст мостобран на европском копну и да пробију немачку линију фронта у Француској, а окончана је ослобађањем Париза и уништењем џепа код Фалеза.

После немачког напада на СССР 1941. године, Совјетски Савез је подносио највећи део терета борби против фашизма у Европи. Амерички председник Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил обавезали су се да ће 1942, а најкасније 1943. године отворити „други фронт“ у Европи како би помогли свом савезнику СССР у борби против нациста.

Већ 1942. године савезници су почели да припремају планове за инвазију на Хитлерову Европу. Заповедником операције „Оверлорд“ именован је амерички генерал Двајт Ајзенхауер, који је за операцију морао да припреми милион војника и још два милиона људи за ратну производњу.

Од велике важности било је да се добро одреде место и време инвазије. Најлогичније место било је Па де Кале, јер је то било најближе Великој Британији и ваздушним лукама одакле би полетали бомбардери. То је истовремено било и најнелогичније место, јер је тамо немачка одбрана била најјача.

Због тога је требало да се пронађе ново, погодније место. Савезници су на мапи погледали јужно и уочили мање утврђену регију Нормандију. Плаже Нормандије назвали су кодираним именима: Јута, Омаха, Голд, Џуно и Сворд.

Савезници су учестало бомбардовали целу Француску, тако да Немци нису ни сумњали да је гранатирање припрема за десант. Само једна трећина бомби бачена је на Нормандију. У бомбардовању је укупно учествовало више од 11.000 авиона, који су бацили више од 195.000 тона бомби. Инвазиону флоту чинили су бродови осам различитих земаља са укупно 6.939 бродова.

До 1944. године Хитлерова Европа постала је готово неосвојива тврђава, заштићена са запада Атлантским зидом. Атлантски зид је био вероватно највећи систем војних утврђења у историји. Зид је био направљен у облику ровова и упоришта с топовима и митраљезима. Плаже су такође биле тешко утврђене, миниране и прекривене бодљикавом жицом. До Дана Д, немачка војска је укупно поставила 6,5 милиона мина.

Напад је почео 6. јуна 1944. године, када је 5.000 бродова и 10.000 авиона кренуло у одлучујући напад на Хитлеров Атлантски бедем и напад за коначно ослобођење Европе од нацизма. Пре напада чамцима извршено је огромно поморско бомбардовање немачких положаја на копну, што је поткрепило инвазију.

Више од 4.000 чамаца кренуло је ка зонама искрцавања. Инвазионе снаге чинили су Британци, Канађани, Американци, Пољаци и други који су се борили против нацизма.

Авијација је напала немачке положаје на копну, оклопне јединице, пешадијске и друге јединице и положаје трупа док су падобранци искакали далеко у позадини од искрцавања на плажама. Немачка авијација није имала авионе да их пошаље у напад на савезнике, који су имали тоталну ваздушну премоћ. Митраљези су непрекидно тукли по искрцаним трупама, тако да је било много мртвих и рањених.

Војници нису имали заклон, многи су убијени одмах по изласку из чамаца, неки на плажи, док је неколицина успела да се заштити у кратерима које су направиле гранате.

Највеће жртве су поднеле Сједињене Америчке Државе - 29.000 мртвих, 106.000 рањених и несталих. Велика Британија је бројала 11.000 мртвих, 54.00 рањених и несталих. Канада је имала 5.000 мртвих, 13.000 рањених и несталих.

До поноћи 6. јуна 1944. године, савезници су успели да одбију све противнападе и да успоставе контролу над плажама омогућујући искрцавање остатка војника и на крају победу у бици.

Foto: Фото: Јутјуб принтскрин/ Daily Mail/googles maps

POGLEDAJ GALERIJU

(Курир)

Препоручујемо

Свет

0 0

"ФРАНЦУСКА И САВЕЗНИЦИ СТОЈЕ УЗ ВАС": Макрон послао снажну поруку током прославе Дана Д у Нормандији

06. 06. 2024. у 19:56

Свет

0 0

АМЕРИЧКИ ПРЕДСЕДНИК БАЈДЕН ПОДИГАО ТОН: Нормандија у сенци Украјине

06. 06. 2024. у 16:48

Свет

0 0

ЈУБИЛЕЈ НА КОЈИ НИСУ ПОЗВАНИ РУСИ: У Нормандији обележено 80 година од искрцавања савезника

06. 06. 2024. у 16:48

Свет

0 2

ЕВРОПА "ОЖИВЕЛА" ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ: Падобранци извели скок на месту где се водила једна од највећих битака

02. 06. 2024. у 15:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације