С-500 ПРОМЕТЕЈ НА “НИШАНУ” ИНДИЈЕ И КИНЕ: Руски ПВО/ПРО систем, дизајниран је да убија стелт ловце, балистичке ракете и сателите (ВИДЕО)

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

25. 06. 2024. у 21:01

РУСИЈА је наводно преместила неке елементе свог огромног система противваздушне одбране С-500 на Крим.

С-500 ПРОМЕТЕЈ НА “НИШАНУ” ИНДИЈЕ И КИНЕ: Руски ПВО/ПРО систем, дизајниран је да убија стелт ловце, балистичке ракете и сателите (ВИДЕО)

Фото: ЕПА/принсткрин/Илустрација


После успешних украјинских напада на ракетни систем С-400, постављају се питања да ли Русија разоткрива свој, још увек непроверен, најсавременији ресурс стављајући га у могући домет украјинских удара.

Познато је да Русија има само један активни пук С-500, који се састоји од само два батаљона са по две батерије противваздушне одбране. Детаљи о томе који елементи су премештени нису јасни. Системи противваздушне одбране овог типа имају неколико оперативних компоненти, укључујући командна места, радаре и лансере.

Да ли је систем распоређен да заштити витални Керчки мост на Криму? Зар није било алтернативних избора? Да ли је ово само спиновање са обе стране? С-500 је још увек у експерименталној фази, а Москва је наговестила да очекује да ће серијски производити систем до 2025. Међутим, руски медији су 2021. известили да је први С-500 већ био распоређен око Москве.

Фото МО Русије


УКРАЈИНА РЕДОВНО ЦИЉА КРИМ

Украјина све теже отежава Русији да одржи Крим нападима на противваздушну одбрану, мостове, железничке везе, снабдевање електричном енергијом и водоводне везе.

Украјина је погодила руско складиште нафте. Рафинерија Туапсе у Краснодарском крају, на југу Русије, погођена је и захтевала је неколико месеци поправке. Заједничка операција украјинске морнарице и војске погодила је трајектни прелаз и нафтни терминал у луци Кавказ, која се налази на руској страни Керчког мореуза који дели Крим од Русије.

Раније су ударили на кримску страну трајектног прелаза Керч, оштетивши два железничка трајекта који су кључни за способност Русије да одржи снабдевање Крима.

Мост у Керчком мореузу је значајно оштећен након украјинских напада 2022. и 2023. године, што је утицало на способност да се преузму тешки возни саобраћај као што су војна логистика, тешко оклопна возила итд.

Русија је тако била принуђена да користи украјинску копнену окупирану територију за своју путну и железничку везу, што је у много ближем домету украјинског напада. Логистика на мору је такође погођена након што је Украјина уништила четири и оштетила пет руских десантних бродова. Украјина је користила дронове и ракете да уништи или оштети најмање 27 руских ратних бродова и једну подморницу. Ваздушна одбрана полуострва такође је деградирана сталним нападима.

Способност против беспилотних летелица и пројектила тестирана је на и другим местима, укључујући кризу на Црвеном мору и сукоб Израела и Хамаса.


СИСТЕМ ПРОТИВВАЗДУШНЕ ОДБРАНЕ С-500 ПРОМЕТЕЈ

С-500 Прометеј је руски ракетни систем земља-ваздух/антибалистички ракетни систем који допуњава ракетне системе С-400 и А-235 АБМ. Овај систем противваздушне одбране представља врхунски напредак у руској војној технологији дизајниран да одговори на растуће претње које представља савремени рат из ваздуха. То је одбрамбени систем од балистичких ракета.

Као и његови претходници, прилагодљивост С-500 је његова основна карактеристика. Систем може да лансира различите типове пројектила прилагођених специфичним претњама и оперативним захтевима, повећавајући његову свестраност и ефикасност у супротстављању растућим опасностима из ваздуха.

Радарски и системи за циљање С-500 су међу најнапреднијим на свету, обезбеђујући домете до 600 километара. Једна од његових најзначајнијих карактеристика је способност да гађа широк спектар циљева, укључујући стелт авионе, хиперсоничне ракете и сателите у ниској орбити, значајно побољшавајући одбрамбени положај Русије.

Софистицирани радарски комплекс састоји се од четири радарска возила по батерији. То укључује радар за аквизицију 91Н6Е(М) С-опсега, радар за аквизицију Ц-опсега 96Л6-ТсП, вишемодни радар за ангажовање 76Т6 и радар за ангажовање против балистичких пројектила 77Т6.

Коришћењем вишеструких радарских фреквенција и софистициране обраде сигнала, С-500 може да идентификује и прати стелт авионе, смањујући њихову ефикасност у продирању у брањени ваздушни простор. Дакле, С-500 представља потенцијалну претњу америчким стелт борбеним авионима Ф-22 Раптор и Ф-35 Лајтинг 2.

Систем може да гађа 10 циљева истовремено и има време одзива од три до четири секунде, краће од С-400. Снажнији радар отпоран на ометање може открити мете и „близу свемира“.

Ови најсавременији радарски системи омогућавају С-500 да детектује балистичке и ваздушне циљеве на изузетним удаљеностима, са могућностима које се протежу до 2.000 километара за балистичке циљеве и 800 километара за ваздушне претње.
Ова способност дугог домета омогућава систему да идентификује и прати мете много пре него што уђу у зону гађања, пружајући значајну тактичку предност. Радар може да ради у више режима, укључујући праћење и истовремено ангажовање, обезбеђујући континуирану покривеност и брзу одговор на претње које се појављују.

Систем с-500 / Фото МО РФ

С-500 има неколико типова пројектила прилагођених за различите циљеве и домете дејства. Ове ракете могу да достигну висину до 200 километара, што омогућава С-500 да пресреће балистичке ракете током њихове средње фазе курса и да гађа сателите у ниској орбити.
С-500 се састоји од четири ракете земља-ваздух дугог домета 40Н6М или два пресретача 77Н6 постављена на ракету-носач. Ракете дугог домета 40Н6М имају домет до 400 километара, док су пресретачи серије 77Н6 способни да достигну око 600 километара. Тврди се да је висина погођене мете чак 180–200 км.

Примена следи ригорозно тестирање. С-500 се одликује брзим лансирањем и великом брзином паљбе, што му омогућава да истовремено гађа више циљева. Ово га чини веома ефикасним у окружењу са засићеним претњама, где се бројне долазеће претње морају брзо и ефикасно решити.

Тврди се да је систем веома отпоран на електронске сметње и да може да обезбеди ефикасност чак и када се суочи са софистицираним нападима електронског ратовања.
На папиру, батерија С-500 укључује три радара - од којих су два идентична радарима који прате С-400. Трећи радар, 77Т6 АБМ радар, оптимизован је за откривање брзих балистичких пројектила и ракета. 77Н6 је првобитно требало да буде пројектил „хит то кил“ без бојеве главе. Уништава своју мету буквално налетевши на њу. Уклањањем бојеве главе, пројектил постаје лакши, управљивији и прецизнији. Детаљи система су још увек обавијени велом мистерије.

Кремљ тврди да је С-500 једино оружје способно да пресретне руску „хиперсоничну“ балистичку ракету Кинжал из ваздуха. Руски извештаји показују да је С-500 успешно пратио и пресрео хиперсоничне циљеве почетком 2024. године.

Систем С-500 може бити испоручен у два одвојена противракетна комплекса: ракетни систем ПВО дугог домета и противракетни одбрамбени комплекс. Временски оквир за операционализацију система С-400 се продужавао. С-500 је био у развоју више од једне деценије. Пуна имплементација је тренутно планирана за 2025.

Према првобитном плану, десет батаљона С-500 требало је да буде купљено за руску Ваздушно-космичку одбрану (ВКО). Серијска производња касни око пет година. Поморска верзија је вероватно наоружање за нови разарач класе Лидер је такође у развоју.


С-500 НА КРИМУ

С-500 је наводно био распоређен да заштити Керчки (Кримски) мост који је изградила Русија, који је председник Владимир Путин представио 2018. Веза дуга 20 километара повезује Крим са копном Русије. То је кључно за одржавање снабдевања руских трупа на полуострву и у копненој Украјини под руском контролом. Украјина је више пута гађала мост. Заштита моста је приоритет за Русију.

Ракетни систем ПВО С-500 који се сматра значајном надоградњом у односу на свог претходника, С-400, позициониран је на критичној стратешкој локацији.

Овај потез долази након што је Русија изгубила делове батерија за противваздушну одбрану С-300 и С-400 од украјинских ракета тактичког ракетног система америчке војске (АТАЦМС), наглашавајући рањивости у њеној постојећој инфраструктури противваздушне одбране. С-500 је сада оперативан, штитећи Керчки мореуз од локације на Криму који је окупирала Русија, показују извештаји.

Русија има само један ПВО систем С-500. Чињеница да су неки делови целог система ангажовани у борби наглашава важност заштите Крима. Такође би могло бити оперативно тестирање тих под-делова. Ипак, ризиковање јединог система због напада артиљерије или крстарећих ракета је упитно.


С-500 И ДРОНОВИ

Способности С-500 се приписују његовим моћним радарима, моћном балистичком компјутеру и веома маневарским пресретачима. Овај систем који је дизајнирао и произвео Алмаз-Антеј наводно има јединичну цену од око 2,5 милијарди долара.
Украјина је забринута због руских средстава противваздушне одбране и жели да деградира оне напред распоређене пре него што уведе своју флоту борбених авиона Ф-16.
Одбрана од великог координисаног ракетног напада уз подршку дронова није лака. С-500 је скромно побољшање у односу на старији С-400. Украјински ракетни напади су већ деградирали батерије С-300 и С-400 ПВО.

Прецизно вођена АТАЦМС ракета од 1.500 кг може да распрши стотине комада смртоносне подмуниције на широком подручју. Погађање било ког деликатног дела елемената С-500 могло би учинити систем неоптималним у перформансама. Ово је стварност коју сви ПВО оператери морају узети у обзир и борити се.

Док размештање на Криму означава прву познату борбену улогу С-500, крајњи план Русије је да у потпуности окруни московски регион овим страшним системима до 2025. Како тензије са Западом ескалирају, Русија је заузета усавршавањем свог одбрамбеног ракетног система „судњег дана“.

Фото: Профимедиа

Типично дизајниран за „убијање“ стелт ловаца, пројектила и сателита, способност С-500 да испуни своја очекивања одбрамбених снага која мењају игру остаје под знаком питања.
У септембру 2021. заменик руског премијера Јуриј Борисов рекао је да би Индија могла бити потенцијални и вероватно први купац С-500. Чак би и Кина могла бити заинтересована за систем. Раније је Кина била први купац С-400 и набавила шест батерија. Индија је добила три батерије, а још две ће бити уведене до 2026. године.

Кина ће подржати значајну покривеност у Источном и Јужном кинеском мору и прихватити претње које долазе од Јапана, Тајвана и америчких носача авиона. Такође ће пустити више С-400 за хималајску границу са Индијом.

Слично томе, ако би Индија набавила С-500, то би држало Ваздухопловство ПЛА даље од линије стварне контроле (ЛАЦ) и допунило би АБМ систем. Јасно је да је тренутно време “чекај и гледај” за обе стране и процена како се С-500 понаша против неконвенционалних напада.

Индија ће извући поуке из украјинских напада на С-400 и планирати одговарајућу дисперзију и камуфлажу. Мора се узети у обзир активна одбрана од беспилотних летелица и малих пројектила велике брзине и морају се изградити редундантни системи.

eurasiantimes.com/ваздухопловни маршал Анил Чопра

БОНУС ВИДЕО - НУКЛЕАРНЕ ВЕЖБЕ: Руске снаге вежбају електронско лансирање ракета током нестратешких вежби

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДАНСКА ДИГЛА УЗБУНУ ЗБОГ ДВА РУСКА БОМБАРДЕРА: Повећан ризик од избијања војног сукоба због  Русије

ДАНСКА ДИГЛА УЗБУНУ ЗБОГ ДВА РУСКА БОМБАРДЕРА: "Повећан ризик од избијања војног сукоба због Русије"

ДВА руска стратешка бомбардера Ту-95 извршила су патролне летове изнад неутралних вода Беринговог и Чукотског мора, саопштило је руско Министарство одбране.

18. 12. 2024. у 16:17

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (1)

И ОНА ДИГЛА РУКУ НА СЕБЕ?! Драма чувене певачице после самоубиства њеног досадашњег мужа, кошаркаша Јаниса Тиме