У БРИТАНИЈИ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС : Сунакови конзервативци после 14 годна суочени са дебаклом, либерали очекивали тријумф

ИЗБОРИ у Великој Британији, одржани јуче, доносе, како се најављивало, историјски пораз конзервативаца досадашњег премијера Ришија Сунака (44), док се предвиђало да кормило земље преузимају либерали са Киром Стармером (61) на челу, пошто већ месецима имају огромну предност у сондажама јавног мњења. Постбрегзит проблеми, а највише слаб привредни развој и муке са мигрантима, остају победницима на терет. А аналитичари кажу да се кључни постулати британске спољне политике неће битно мењати.

Фото: Shutterstock/Илустрација

Сунак је расписао опште изборе раније него што је очекивано, јер су најпре планирани на јесен. Земља има 650 изборних јединица, а гласачи у свакој бирају по једног посланика за Доњи дом парламента. Гласало се у свим конститутивним јединицама, Енглеској, Шкотској, Велсу и Северној Ирској.

Кад сви листићи буду пребројани, краљ ће затражити од лидера странке са највише посланика да, као премијер, формира владу, док ће председник странке са следећим бројем мандата, постати вођа опозиције. У случају да ниједна странка не освоји већину, што је овог пута вероватно само у теорији, парламент ће бити "замрзнут", а највећа странка би могла да формира коалициону владу, или образује мањинску, рачунајући на гласове других странака приликом изгласавања закона. Анкете, међутим, прогнозирају вртоглаву превагу лабуристичког таса на националног ваги, иако се Сунак надао преокрету због недавног успоравања инфлације и нагласка на реформи социјалне помоћи.

Уочи избора, готово свакодневно, стизале су лоше вести за његову Конзервативну странку која се сматра(ла) једном од најуспешнијих политичких снага у западном свету. Неке анкете су јој предвиђале знатно мање од сто скупштинских фотеља, што би био прави дебакл, будући да су на прошлим изборима 2019, пошто се у Британији парламент бира на пет година, од 650 заузели чак 365 места. Истовремено, Сунак би могао да постане први премијер у историји који није прошао у сопственој изборној јединици!

Стручњаци сматрају да је Стармер, раније на челу Краљевске тужилачке службе и директор Јавног тужилаштва, само делом заслужан за предвиђани успех његових социјалдемократа, јер су, како тврде, криви сами конзервативци.

Торијевци су изгубили право да владају, констатује конзервативни "Сандеј тајмс", а "Фајненшел тајмс" коментарише да је "Британији потребан нови почетак". Политиколог Тим Бејл са Универзитета Краљица Мери у Лондону оцењује да је 14 година дуга владавина конзервативаца била катастрофална. Бираче су одбили пре свега хаос и скандали под Сунаковим претходницима Борисом Џонсоном и Лиз Трас.

Реформа Уједињеног краљевства, антимигрантска десничарска странка Најџела Фаража требало је, по свим рачуницама, да буде на трећем месту. Либералне демократе, некада трећа највећа странка у земљи са доследних десетак процената бирачког тела, надали су се да ће успети да остваре успех на изборима. Њима би, наиме, могла да припадне улога владе у сенци коју у Британији традиционално има опозиција, а која би овог пута могла да измакне конзервативцима. То би за њих био велики губитак, а за либералне демократе огроман добитак, јер влада у сенци председава скупштинским одгворима и добија знатно више времена за обраћање у парламенту него мање опозиционе странке.

Дојче веле пише да се "вратоломијама као што је банџи џампинг лидер странке Ед Дејви током предизборне кампање побринуо да његова партија буде национална тема. Диљем Британије, а нарочито у јужној Енглеској, виде их као кредибилну политичку алтернативу.

Фактор Фараж

ПИТАЊЕ је да ли Торијевци могу да се афирмишу у опозицији зато што је то место заправо заузео Најџел Фараж који, је са својом странком Реформа УК, играо кључну улогу у покретању Брегзита. Тирадама против миграната и критикама Конзервативне партије, Фараж, познат по блискости са председничким кандидатом САД Доналдом Трампом и уздржаности према шефу Кремља Владимиру Путину, појачао је притисак на Ришија Сунака са десне стране.

На Острву "скрећу" улево

ЗА разлику од већине држава које се на овогодишњим изборима померају удесно, Британија је једна од ретких за које се очекује да ће се померити улево. Контраст је посебно оштар са суседном Француском, где се очекује да ће, овог викенда, центристички покрет председника Емануела Макрона и коалиција левичарских партија изгубити од крајње десничарског Националног скупа Марине ле Пен.

Тренд у Британији се делимично може објаснити тиме што су бирачи сити конзервативаца десног центра. Али, то је такође резултат британског система гласања, у ком су мање странке у неповољнијем положају. "Не постоји ништа што би сугерисало да су Британци више левичари, или мање популисти или да више воле имигранте, веома су слични бирачима на европском континенту", оцењује Сара Хоболт, професорка политике на Лондонској школи економије. Кључна разлика је, сматра, изборни систем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације