У ПАРИЗУ КРАЈЊА ДЕСНИЦА - ИЛИ ВЛАСТ У КРИЗИ: Французи сутра излазе на биралишта у другом кругу парламентарних избора

ВЕЛИКА неизвесност чека Француску сутра у другом кругу ванредних парламентарних избора које је председник Макрон расписао 9. јуна након изузетно високог скора крајње деснице на гласању за посланике Европског парламента.

Foto: Julien de Rosa, Pool via AP

Једино што је извесно, то је да ће и овога пута крајња десница, оличена у Националном окупљању, као и у првом кругу, такође остварити изузетно добар резултат и да ће вишеструко умножити досадашњи број посланика. Да ли ће то бити довољно да и самостално владају, остаје да се види када у недељу у 20 сати буду затворена биралишта у земљи.

Испитивања јавног мњења су крајњим десничарима, непосредно после првог круга, давали, у горњој граници, и до 310 посланика у скупштини у којој је 289 довољно за апсолутну већину. Али, од тада су Макронови центристи склопили пакт с левичарима да, где год је то могуће, једни подрже друге, одустајући у корист боље пласираног кандидата, да би се тако направила брана Националном окупљању.

После тога, скор крајње деснице се сада процењује на 200 до 230 депутата, уједињене левице на 165 до 190, а Макронових либерала на 120 до 140. Ту су и десничарски републиканци који могу да рачунају на 35 до 50, као и различите друге десничарске формације, до петнаестак посланика.

Када је распуштао парламент, француски председник Емануел Макрон је поручио да то чини да би се политичка ситуација у земљи разјаснила. Уколико нико не добије апсолутну већину – а то би у принципу у оваквом односу снага могли да буду само крајњи десничари – Француска ће наставити са неизвесношћу, а закони би и даље могли да се доносе непопуларном посебном уставном клаузулом без скупштинског гласања, или стварањем ад-хок савезништава за сваки највиши правни акт понаособ. Макрон би скупштину, уколико дође до блокаде у одлучивању, поново могао да распусти тек за годину дана.

Фото: AP Photo/Michel Euler

Кандидат Националног окупљања за премијера Жордан Бардела је већ поручио да не намерава да преузме ову функцију, уколико коалиција окупљена око његове странке не освоји апсолутну већину, јер не жели да га стално прегласавају и прете рушењем владе.

Жордан Бардела / Фото ЕПА

Уколико освоје висок скор у недељу, постоји могућност да крајњи десничари као савезнике придобију и остатак републиканаца, ван крила које се већ одвојило од ове странке и придружило им се. У случају да продор направи левица, део републиканаца би евентуално могао да политички "тргује" с "црвенима", за поједине скупштинске пројекте који им буду одговарали.

Тешко је међутим замислити иоле стабилну ширу коалицију с Макроновим присталицама, у којој би се нашао и крајњи левичар Жан Лик Меланшон, оптужен за антисемитизам и спутавање крупног капитала. У случају да крајња десница не буде могла да формира кабинет, помиње се и могућност да председник Макрон, чије је законско овлашћење да предлаже мандатаре на основу изборних резултата, посегне за техничком владом, што је искуство које Французи још нису искусили у Петој републици.  

Препоручујемо

Свет

0 2

МАКРОН НА МАЛА ВРАТА ПОДЕЛИО ФУНКЦИЈЕ: Расцеп у табору председника Француске

03. 07. 2024. у 17:34

Свет

0 2

ОШТАР ОДГОВОР ЛЕ ПЕНОВЕ: Мбапе не представља већину француског народа имиграционог порекла

05. 07. 2024. у 22:45

Свет

0 45

АКО ПОБЕДИМ, ПОНИШТИЋУ ТУ ОДЛУКУ! Марин Ле Пен уздрмала Кијев, обећала све мању подршку Украјини

05. 07. 2024. у 20:12

Свет

0 1

ГДЕ ЈЕ МАКРОН? Француски председник нестао усред изборне кризе

04. 07. 2024. у 17:54

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације