Свет

ИТАЛИЈА ЈЕ ДУЖНА КАО ГРЧКА: На Апенинском полуострву јавни дуг достигао историјски максимум и наставља убрзано да расте „као квасац“

Милица Остојић - Специјално за Новости РИМ

19. 08. 2024. у 19:55

ИТАЛИЈАНСКА централна Банка је објавила стање јавног дуга у јуну ове године откривајући да се ближи „црвена линија“ од скоо 3.000 милијарди евра. Тиме је достигнут историјски рекорд и опасан психолошки праг.

ИТАЛИЈА ЈЕ ДУЖНА КАО ГРЧКА: На Апенинском полуострву јавни дуг достигао историјски максимум и наставља убрзано да расте „као квасац“

Само у јуну ове године дуг је увећан за 30,3 милијарде евра у односу на мај месец и тачно износи 2.948,5 милијарди евра. Тај податак забрињава и посебно због директног утицаја на буџет за 2025 годину, а чији параметри договорени са ЕУ не би требало да буду изневерени и које треба поштовати у оквиру Пакта стабилности у односу дефицит и јавни дуг испод 3 процента.

Министар за економију и финансије Ђанкарло Ђорђети међутим подсећа на фронт прихода, јер се у државну касу слило у јуну 42 милијарде, што представља пораст у првој половини ове године је за 9,9 процената, односно 3,8 милијарди у односу на исти месец прошле године.

Чиме се објашњава такво повећање дуга и исказани укупан дуг: највећи проценат држи Банка Италије, 24 процента, 12,2 друге финансијске институције, потребе одржавања јавне администрација за 15,3 милијарде, дуг централне Владе повећан је за 30,4 милијарди. Увећање инфлације и недостатак експанзије продуктивних активности довео је до периода присилног увећања дуга.

Али у сабирању потреба и дугова рачуна се на константно смањење утаје пореза који је у последњих пет година драстично смањен, тако су порески приходи порасли за 10 процената, захваљујући „реформама Владе премијера Ђорђе Мелони јер су ишли ка поједностављивању пореског система“.

Ишчитавања стања јавног дуга различита су, Демократска партија (левице) напада - Влада не чини ништа да „заустави раст дуга“, апелује на стабилност целокупног оквира јавних финансија и критикује да је све више додатних пореза на плећима пензионера и запослених. А инфлација је усред лета галопирала, само у јулу је порасла за 1,3 процента, у односу на априлски од 0,8 процената, највише због повећања цене енергената, а предвиђања су да ће на годишњем нивоу стићи на 5,9.

Познати економиста Карло Котарели објашњава да „ће се Италија вратити на око 140 процената у односу дуг – бруто друштвени производ у наредне две године, садашни је 137,3 процента, пре него што поново падне али ће Италија имати и даље висок дефицит, сада 7,4 одсто бруто друштвеног производа што води ка ризику.

С обзиром да је италијански јавни дуг на другом месту међу земљама ЕУ, после Грчке, са 161,9 процената али испред Француске од 110,6 апелује се на поновно покретање адекватног економског раста на нивоима какав су остварили Шпанија и Португал и започети озбиљну ревизију потрошње тако да се доведе стопа раста у Италији са садашњих 1 проценат на онај од 2 или 2,5 процената какав имају те две земље.