Свет

НЕМА ГА НА ФРОНТУ - СТРУЧЊАК ЗА НАОРУЖАЊЕ: Зашто Руски МиГ-35 остаје недоказан ловац (ВИДЕО)

Предраг Стојковић

20. 08. 2024. у 19:01

ЕКСПЕРТИ, посматрачи и аналитичари постављају кључно питање: где је руски Микојан МиГ-35 Fulcrum Ф, летелица која се рекламира да може успешно да се супротстави америчком Ф-35?

НЕМА ГА НА ФРОНТУ - СТРУЧЊАК ЗА НАОРУЖАЊЕ: Зашто Руски МиГ-35 остаје недоказан ловац (ВИДЕО)

Током више од 900 дана рата у Украјини, свет је био сведок скоро читавог спектра руске авијације попут Су-25, Су-27, Су-30, Су-34, Су-35 и МиГ-29, и чак се прича о кратком присуству Су-57. Међутим, такозвани „убица Ф-35“, према Русима, упадљиво недостаје из арсенала.

Амерички стручњак за наоружање и искусни војни аналитичар Питер Суциу изражава исту забринутост: где је МиГ-35? Критичари, примећује Суциу, тврде да је МиГ-35 више маркетиншки трик него прави ривал западним ловцима као што је Ф-35. Ово је изазвало скептицизам у погледу његове ефикасности и будућности. Искрено речено, маркетиншки трик би се могао посматрати као само мекши израз за нешто неефикасно или чак варљиво.

Упркос тврдњама о напредном радару и супериорним перформансама, МиГ-35 остаје углавном непроверен, са неколико произведених јединица и ограниченом оперативном употребом, закључује Суциу у својој анализи.

-Русија се бори да пронађе стране купце, а увођење МиГ-35 на ратиште у Украјини није потврђено, наводи он.

За разлику од Су-57, МиГ-35 се код куће суочио са јаком конкуренцијом других руских авиона, посебно оних из Сухоја. Су-30, Су-35 и Су-57 су били префериранији у односу на МиГ-35, углавном због њихових супериорних способности и логистичких предности одржавања уједињеније флоте.

Још један занимљив аспект је недостатак интересовања међународних купаца. Неки аналитичари могу указати на факторе попут рата у Украјини или CAATSA, али то није суштинско питање. Русија је увек успевала да нађе купце, било да њихов број расте или опада. За разлику од Су-57, који жељно посматрају земље попут Индије и Вијетнама, МиГ-35 није заокупио машту, чак ни унутар руског ратног ваздухопловства. Једноставно речено, нема интереса.

МиГ-35 се борио да обезбеди значајне поруџбине, како на домаћем, тако и на међународном плану. Руско ваздухопловство се определило за друге авионе, као што су Су-35 и Су-57, који надмашују МиГ-35 по домету, носивости и свестраности. Овај недостатак потражње додатно слаби одрживост програма МиГ-35.

Кремљ осећа жаоку. Руска влада је под озбиљним финансијским притиском, углавном због текућих војних операција попут инвазије Украјине. Ови буџетски притисци довели су до смањења потрошње за одбрану, што отежава оправдавање даљег развоја платформе која није показала јасне предности у односу на тренутне опције. Самим тим, производња додатних јединица МиГ-35 је значајно смањена.

Упркос томе што је био на тржишту као ловац „4++“ генерације са најсавременијом авиоником и радарским системима, МиГ-35 није испунио очекивања. Авион је имао техничке проблеме, посебно са својим радаром и моторима, што га чини мање конкурентним у поређењу са модерним ловцима као што је амерички Ф-35. Овај технолошки јаз, посебно у погледу стелт способности и перформанси мотора, умањио је његову привлачност како у Русији тако иу иностранству.

Међутим, на папиру је МиГ-35 импресиван — барем према руским инжењерима и медијима. Званично, МиГ-35 мери око 17,3 метра [56,8 стопа] у дужину, са распоном крила од отприлике 12 метара [39,3 стопе] и висином од око 4,73 метра [15,5 стопа]. Покрећу га два Климов РД-33МК турбовентилаторска мотора са накнадним сагоревањем, од којих сваки ствара 19.800 фунти потиска са накнадним сагоревањем, обећавајући перформансе велике брзине и агилност.

МиГ-35 се може похвалити радаром Жук-АЕ са активном електронско скенираном низом [АЕСА], који истовремено прати до 30 циљева и гађа их до 6 одједном. Опремљен системом „fly-by-wire“, МиГ-35 нуди побољшану маневарску способност и стабилност. Пилоти имају користи од напредног пакета авионике који садржи стаклену кабину, која приказује кључне информације о лету преко мултифункционалних дисплеја и heads-up display [ХУД].

Са разним сензорима, укључујући инфрацрвени систем за претрагу и праћење [ИРСТ], МиГ-35 се истиче у пасивном откривању и праћењу циљева у ваздуху. Његов пакет за електронско ратовање [EW] додатно побољшава преживљавање са радарским пријемницима упозорења [RWR], системима упозорења на приближавање пројектила [MAWS] и диспензерима противмера.

Када је у питању наоружање, МиГ-35 је изузетно свестран, са девет потпорних тачака који могу да носе широк спектар оружја. То укључује ракете ваздух-ваздух, ракете ваздух-земља, вођене бомбе, невођене бомбе, и ракете. За дејства на близину, авион може бити опремљен топом ГШ-30-1 калибра 30 мм.

Оперативни домет МиГ-35 може да варира у зависности од његовог профила мисије и носивости. Само са унутрашњим горивом, МиГ-35 се може похвалити борбеним радијусом од око 1.000 километара [620 миља]. Додавање екстерних резервоара за гориво или коришћење ваздушног допуњавања може значајно проширити овај домет, омогућавајући млазњаку да предузме дуже мисије и одржи присуство у спорном ваздушном простору.

Чак и ако је МиГ-35 испунио сва очекивања, има велики проблем: Москва не може да их довољно. Harrison Kass из The National Interest-а је истакао да је „руским снагама испоручено само око пола туцета МиГ-ова 35“. Прошле године је Сергеј Коротков, главни конструктор Уједињене авио-компаније [УАЦ], рекао да је МиГ-35 послат у Украјину. Међутим, како преноси Defense-Blog.com, нема чврстих доказа за ово осим тврдњи руских медија.

Русија се и даље хвали својим „напредним“ наоружањем, али често не пружа чврсте доказе. Због тога је тешко видети МиГ-35 као нешто више од модификованог прототипа МиГ-29К.

(bulgarianmilitary.com/Бојко Николов)

БОНУС ВИДЕО - РУСИ НА ПОЗИЦИЈИ: Видјени тенкови у Курској области