ПОСЛЕДЊЕ АНКЕТЕ ПРЕД АМЕРИЧКЕ ИЗБОРЕ: Ево ко има предност - Трамп или Харис

Јована Шведић

10. 09. 2024. у 19:20

АМЕРИЧКИ гласачи ће 5. новембра изабрати свог следећег председника, који је првобитно требало да буде поновни меч између актуелног председника Џозефа Бајдена и републичког бившег председника Доналда Трампа, све док Бајден није изашао из трке и поставио потпредседницу Камалу Харис као демократског кандидата.

ПОСЛЕДЊЕ АНКЕТЕ ПРЕД АМЕРИЧКЕ ИЗБОРЕ: Ево ко има предност - Трамп или Харис

Фото: Танјуг/АП

Преостаје једно питање, а то је да ли ће Трамп започети свој други мандат или ће Америка напојон имати своју прву председницу? Како се ближи дан избора, Би-Би-Си је помно пратио анкете и анализирао који исход можемо да очекујемо 5. новембра, као и који велики догађаји могу да утичу на председничку дебату овог јутра у трци до овалне канцеларије у Белој Кући.

Printscreen/BBC

Ко тренутно води?

Месецима пре Баједнове одлуке да напусти председничку трку, анкете су константно указивале да бивши председник Трамп има изгледе да се врати на своју позицију.

Иако је то било само у теорији, неколико анкета је сугерисало да позиција Харисове у трци није толико различита од оне коју је имао актуелни преседник.

Трка је кренула да буде интензивнија оног тренутка када је започета њена кампања, где је преузела мало али значајно водство које наставља да одржава од тада.

Према последњој националној анкети, Харисова води са 47 одсто, док републикански кандидат има око 44 одсто гласова.

Foto: AP Photo

Како преноси Би-Би-Си, проценти су заокружени како би се јасно показала разлика у гласовима. 

Харис је достигла 47 одсто гласова током њене четвородневне конвенције у Чикагу и говора који обећава "нови пут" за све Американце, након скоро изједначених резултата пристиглих 22. августа.

Трампов просек је остао релативно стабилан са 44 одсто, без значајног раста након јавне подршке Роберта Ф Кенедија, који је обуставио своју кандидатуру 23. августа.

Шта су заправо националне анкете и чему служе?

Иако ове националне анкете служе као водич кроз председничке кампање и дају увид ко је фаворит у држави у једној целини, не могу прецизно да предвиде резултат избора.

Разлог томе је употреба система електорског колегијума који Америка користи да изабере председника, тако да освајање већине гласова може бити мање битно него у којој држави су освојили исте.

У 50 Америчких држава, већина гласа за исте странке и постоји само мали број држава у којима постоји подједнака шанса за оба кандидата да освоје симпатију гласача и победе на изборима. 

Те државе се називају "бојишта", због великих шанси и за победу и за губитак. 

Шта је систем електорског колегијума?

Када Американци учествују на новембарским изборима, већина ће дати глас или демократи Камали Харис, или републиканцу Доналду Трампу.

Тај глад заправо обликује групу званичника који ће представити Харис или Трампа у електорском колегијуму. 

Реч "колегијум" ("college") представља групу људи са заједничким задатком, а ти људи су електори који ће изабрати председника и подпредседника. 

Електорски колегијум саставља се сваке четири године, пар недеља након дана избора, како би могли да обаве задатак. 

Број електора зависи од државе и броја становништва, тако да свака држава има онолико електора колико има законодаваца у Америчком Конгерсу (Бела Кућа и Сенат).

Калифорнија носи највећи број од 54 електора, док државе као што су Вајоминг, Аљаска и Северна Дакота, као и Вашингтон Ди-Си, имају минимум троје, што би укупно био 538 електора. 

Сваки од њих представља један електорни глас и председнички кандидат мора да своји 270 или више гласова како би освојио председничку трку. 

На пример, ако кандидат освоји 50,1% гласова у Тексасу, добијају свих 40 електорских гласова државе.

Са друге стране, кандидат би могао да победи убедљиво и да и даље добије исти број електорских гласова.

Стога је могуће да кандидат постане председник тако што ће победити у низу тесних трка у одређеним државама, упркос томе што има мање гласова широм земље.

Ко води у "државама бојишта"?

Тренутно, анкете указују на седам држава за које је јако тешко протумачити ко заправо води у трци.

Постоји мањи број држава него број националних анкета како би могло да се прикупи довољно информација о вођству кандидата у истим, и тако долази до грешака у бројевима које могу драстично променити крајње резултате.

Према последњим анкетама, постоји један или мање од 1 одсто тачке раздвајања два кандидата у овим државама које укључују Пенсивланију која је кључна са највећим бројем потенцијалних електорских гласова у понуди што би лако донело поведу и 270 потребних гласова. 

Printscreen/BBC

Пенсилавнија, Мичиген и Винсконсин су одувек биле окренуте Демократама пре него што је Трамп променио њихово мишљење и претворио их у "црвене" државе победом на изборима 2016. године.

Бајден је повратио поверење становника ових држава 2020. године, те се верује да уколико Харис успе да одржи њихове симпатије, постоје велике шансе за њену победу.

Главни показатељ да се трка драстично променила тренутка када је Харис постала демократски кандидат, дана када је Бајден одустао од трке, Трамп је водио скоро 5 одсто у просеку у "државама бојишта".

Како се рачунају резултати и да ли се може веровати анкетама?

Цифре до којих је Би-Би-Си дошао, а наведене су у овом тексту, су део анализе сајта 538, који је део Америчке мреже Еј-Би-Си Њуз.  

Како би се дошло до просека, 538 прикупља податке појединачних анкета који се одвијају национално и у државама бојишта од стране великог броја стручних компанија.

Како би се успоставила контрола квалитета, 538 укључује само анкете оних компанија по одређеном критеријуму, што значи да комапније морају да буду апсолутно транспарентне са подацима колико људи је учествовало, када и на који начин се одвијала анкета било да је преко телефонског позива, смс поруке, онлајн и тако даље.

Сада, анкете сугеришу да је разлика између Камале Харис и Доналда Трампа свега пар процената што на националном нивоу, што у државама бојиште, што додатно отежава прецизну предикцију ко би могао да победи на предстојећим председничким изборима. 

Анкете су подцениле Трампову подршку 2015 и 2020 године, те се компаније максимално труде да приступе проблему прецизне предикције на што више начина, укључујући како да њихови резултати одражавају састав бирачке популације.

БОНУС ВИДЕО:

АМЕРИКА У ПОСЕТИ ПЕКИНГУ: Саливен саветник за националну безбедност у "критичној" мисији

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ ПУТ ПОСЛЕ 100 ГОДИНА: Вучић једини српски државник који је после краља Петра водио државу из Подриња

ПРВИ ПУТ ПОСЛЕ 100 ГОДИНА: Вучић једини српски државник који је после краља Петра водио државу из Подриња

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић преместио је своју канцеларију у Подриње и одатле пет дана водио земљу и обављао државничке послове, а први је државник који је то урадио после краља Петра Првог Карађорђевића.

10. 09. 2024. у 19:23

ПРОЦУРИО ШОЛЦОВ ПЛАН ЗА КРАЈ РАТА У УКРАЈИНИ: Русија задржава окупиране територије? Ни Путин, ни Зеленски неће бити срећни

ПРОЦУРИО ШОЛЦОВ ПЛАН ЗА КРАЈ РАТА У УКРАЈИНИ: Русија задржава окупиране територије? Ни Путин, ни Зеленски неће бити срећни

ПРЕМА италијанском листу "Ла Република", немачки канцелар Олаф Шолц припрема мировни план који подразумева руско задржавање окупираних украјинских територија.

10. 09. 2024. у 16:58

РАДИМО СЕРИЈУ О НАЈВЕЋЕМ ОЛОШУ КОЈИ ЈЕ ХОДАО СРБИЈОМ: Милош Танасковић о серији Клан, интими и одрастању (ВИДЕО)

"РАДИМО СЕРИЈУ О НАЈВЕЋЕМ ОЛОШУ КОЈИ ЈЕ ХОДАО СРБИЈОМ": Милош Танасковић о серији "Клан", интими и одрастању (ВИДЕО)

МИЛОШ Танасковић је у емисији "Бинџ" открио многе, до сада непознате, информације о серији "Клан", као и занимљивости из свог приватног живота.

10. 09. 2024. у 10:44

Коментари (0)

Људи МАСОВНО УМИРУ од РАКА - сви радили у ИСТОЈ згради! Откривени подаци, умешана Влада САД