ДОЛАР ЗАВРТЕО ИЗБОРНИ РУЛЕТ: Финиш обилних донаторских акција које прате председничку кампању у САД

ЈОШ се нису стишали последњи одјеци жестоке ТВ дебате председничких кандидата на скорашњим изборима за новог кормилара САД, Доналда Трампа и Камале Харис, а већ се муњевитом брзином уплаћују донације Републиканској и Демократској странци. Уз оне које воде други мотиви, од симпатија за страначке програме до умањења пореских обавеза, највише донатора руководи се, жељама и амбицијама. А они су и најиздашнији.

Фото: Танјуг/АП

Ни у једној земљи на свету не улаже се толико новца у кампању за председничку функцију, као у САД. Џозеф Бајден, 2020. године, и тада поражени Трамп, заједно су, на изборну кампању, потрошили око 5,7 милијарди долара, рекордно, и двоструко више, него на претходним изборима, наводи организација "Опен Сикретс", задужена да бележи изборне донације.

Машинерија за прикупљање новца и ових дана ради пуном паром. Милијардер Џорџ Сорош и његов син Аксел, новчано подржавају Камалу, а то чини и Рид Хофман, познати улагач такозваног ризичног капитала, суоснивач платформе Линкедин и члан управног одбора Мајскорсофта. До сада им је, током ове године, пребацио седам милиона долара.

Милијардер Тимоти Мелон је, само у мају, потрошио 50 милиона долара на Трампа, кога новчано подржавају и инвеститор у технологију Дејвид Сакс и шеф Тесле Илон Маск. Његови се донаторски чекови, по извештавању медија, "ките" укупним двоцифреним милионским износом.

Не без узвратног очекивања, како се показало у његовом дописивању са Трампом на платформи Икс 13. августа. Маск је, наиме, поновио подршку републиканцима и чак понудио сарадњу у могућој Трамповој влади.

- Мислим да би било сјајно имати комисију за ефикасност владе која би прегледала те ствари и обезбедила да се новац пореских обвезника троши смислено - поручио је, додавши да "би био срећан да учествује у таквој комисији."

Супербогати и челници мега компанија, диктирају, тиме, политичке трендове, чак кумују самом исходу избора, утичући и на власт наредне четири године. Прошлост, међутим, доказује да новац, ипак, није довољан, напомиње Дојче веле и подсећа да је Хилари Клинтон у кампањи 2016. прикупила знатно више пара од Трампа, али је ипак - изгубила.

Годинама су вођене расправе о ограничењу износа донација за изборну кампању. По речима Јерга Хебенштрајта, који на немачком Универзитету Јена истражује унутрашњу политику САД и финансирање изборних кампања, прекретница је била 2010. година, кад је Врховни суд САД донео пресуду која је и данас на снази. По тој одлуци, свако ограничење политичког финансирања кампање, у ствари је цензура и због тога - илегално. Постоје, међутим, ограничења директних донација, па тако појединци могу да донирају највише 6.600 долара.

Оправдана скупоћа

ИЗБОРНЕ кампање у САД умногоме су скупље него у другим земљама, највише зато што већина држава користи јавно финансирање изборних кампања. Осим тога, за сваке председничке изборе потребно је изнова изградити комплетан страначки апарат. У САД су странке релативно слабе, готово се може рећи да на савезном нивоу партија "настаје" на сваке четири године, што значи да је треба изнова поставити и то у 50 савезних држава и у сваком изборном округу, што је скупо.

Веће интересовање младих

ДЕБАТУ Харис-Трамп је пратило 67 милиона људи, скоро 16 милиона више него јунску, која је довела до одустајања Бајдена од трке за председника, уз значајан пораст гледалаца млађих и средњих година. Дебату је водио Еј-Би-Си њуз, али је приказана на 17 различитих мрежа. Ове године је занимљиво да је за чак за 53 одсто скочио број млађих и средовечних гледалаца који је пратио дебату.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације