БИТКА ТРАМПА И КАМАЛЕ ДО ПОСЛЕДЊЕГ ГЛАСАЧА: Американци сутра излазе на биралишта широм земље како би изабрали 47. председника

СТАНОВНИЦИ Сједињених Америчких Држава у уторак, 5. новембра, изаћи ће на биралишта како би изабрали 47. председника. За врућу фотељу у Овалном кабинету бориће се актуелна потпредседница САД Камала Харис на страни демократа и бивши амерички председник Доналд Трамп из редова републиканаца. Кандидате ће према предвиђањима и овога пута чекати неизвесна битка, па се очекује да ће победника, као што је то био случај и у претходним изборним циклусима, одредити бирачи у колебљивим државама.

Фото: Танјуг/АП

Лидер републиканаца на путу до председничке кандидатуре није имао озбиљнијих противника у странци, па је и пре рока освојио довољан број делегата потребних за номинацију. Он је на Републиканској националној конвенцији у Милвокију средином јула званично постао кандидат партије, где је сенатора из Охаја Џеј Ди Венса изабрао за свог потпредседника.

За разлику од Трампа, пут Камале Харис до председничке номинације био је знатно другачији. Потпредседник САД се у изборну трку укључила након повлачења актуелног шефа Беле куће Џозефа Бајдена, којег су колеге из Демократске странке и донатори натерали да окачи такмичарске ципеле о клин после салви критика на рачун његових поодмаклих година и многобројаних гафова. Бајден је после одустајања од трке за реизбор одмах као замену предложио своју десну руку, па је Харисова убрзо и званично постала кандидат демократа за новог шефа Беле куће. Она је као потпредседника именовала гувернера из Минесоте Тима Волца.

Кампању су осим Бајденовог повлачења обележила и два покушаја атентата на лидера републиканаца Трампа, што је отворило питање да ли ће бивши председник жив дочекати изборе. Осим тога, и кампања је била прилично бурна. Ривали се нису штедели, па су се у гостовањима на ТВ, на друштвеним мрежама и митинзима износили озбиљне оптужбе једни против других и износили салве увреда. Трамп се у кампањи суочио и са бројним судским процесима који су против њега били покренути, док се Камали највише замерало да можда није најбоља замена за Бајдена и да је цео потпредседнички мандат провела у сенци свога шефа. Трамп је у мају чак био проглашен кривим за фалсификовање пословних докумената у циљу прикривања исплата порно-глумици Сторми Данијелс уочи избора 2016. године и тако постао први бивши председник САД који је осуђен за неко кривично дело.

Међу кључним темама које су се током кампање издвојиле као најважније биле су питање права на абортус, илегалним мигрантима који у земљу у највећем броју стижу преко америчко-мексичке границе, те економија, која је можда била и најважнија унутрашња ствар. Спољна политика није толико била у фокусу кандидата, али јесте била трн у оку нарочито демократама због сукоба који су у току у Украјини и на Блиском истоку.

Оно што изборе у САД разликује од процеса у другим држава јесте то што становници не гласају директно за свог кандидата, већ, технички, бирају електоре, који чине део Електорског колеџа, који затим бирају председника. Електорски колеџ је систем који обухвата све савезне државе и састављен је од представника, електора, који гласове распоређују на основу резултата гласања у својој држави. У свим државама, осим у две, сви електори иду победничком кандидату те земље, без обзира на то колико тесну победу је он остварио.

Укупно има 538 електора и тај број се никада не мења, а да би победио председнички кандидат мора да освоји минимум 270 електорских гласова. Овај систем је јединствен у свету и на сваке четири године изнова ствара забуну у светској јавности. За разлику од других земаља где кандидат који освоји највише гласова од свих учесника односи победу и отвара шампањац, то у САД није случај. Победника на председничким изборима одређује Електорски колеџ, а не највећи број гласова који кандидат освоји у САД.

Разлог за то је што би неки од кандидата у појединим државама могао да победи са малом разликом у броју гласова, док би у државама које је изгубио могао да доживи пораз са великом разликом. То се до сада догодило петорици председника: Џону Квинсију Адамсу, Рутерфорду Хејсу, Бенџамину Харисону, Џорџу Бушу Млађем и Доналду Трампу 2016. године. Бивша државна секретарка Хилари Клинтон је 2016. године као тадашња демократска кандидаткиња освојила највише гласова на националном нивоу, али није имала довољан број електора за победу. Критичари Електорског колеџа тврде да систем не представља националну вољу бирача, док присталице сматрају да се на тај начин штите мале државе, као и географски велике државе које имају мали број становника.

Већина држава је у великој мери наклоњена једној или другој партији, тако да је сва пажња усмерена на седам неодлучних држава за које се сматра да ће одредити исход председничких избора. То су Аризона (11 електорских гласова), Џорџија (16), Мичиген (15), Невада (6), Северна Каролина (16), Пенсилванија (19) и Висконсин (10). Према анкетама, Трамп и Харисова су изједначени у Висконсину, Невади, Пенсилванији и Мичигену. У Северној Каролини Трамп води за један одсто. Бивши председник је у предности над потпредседницом у Џорџији и Аризони. Ипак, ове податке треба узети са резервом. Колико су бирачи у колебљивим државама важни, показали су и Трамп и Харисова минулих недеља. Митинге су одржавали искључиво у овим државама како би у последњи час придобили срца неодлучних бирача.

Оно што Америку, такође, издваја од других држава је и што не постоји Централна изборна комисија, као кровно тело које би се бавило пребројавањем и контролом гласова, већ свака држава организује сопствени процес пребројавања гласачких листића. Локални и државни званичници извештавају о резултатима избора у реалном времену, а први подаци се не објављују док се сва биралишта званично не затворе. Пошто се гласови преброје, они се оверавају на локалном и државном нивоу. Државе затим предају документацију у којој се идентификују електори који представљају кандидата који је освојио гласове у тој држави.

Електори су обично изабране присталице одређене странке или их именују политички званичници. Састају се у својим државама у децембру како би дали своје гласове за председника и потпредседника. Затим се Конгрес, чији мандат почиње у јануару, састаје у новом саставу, обично 6. јануара, како би пребројао електорске гласове и званично прогласио победника. Председник полаже заклетву на церемонији 20. јануара.

Гласачки листићи на овогодишњим председничким изборима биће пребројани брже него 2020, која је била година пандемије, али се треба припремити за дугу ноћ, ако не и на неколико дана чекања, известио је "Политико". Према писању америчког портала, мање гласова стићи ће поштом него у време пандемије, док су неке државе промениле своје законе како би убрзале пребројавање листића. Поједини гласови ће се бројати и данима после избора.

У америчкој јавности постоји бојазан да један од кандидата може победити, а да други неће хтети да призна пораз. То се нарочито односи на бившег председника који је 2020. тврдио да су избори украдени. Амерички конгресмени из редова Демократске странке саопштили су неколико дана уочи избора да ће признати победу републиканског кандидата уколико победи на председничким изборима у САД 5. новембра.

Демократе у Конгресу годинама су називали Доналда Трампа "побуњеником" и тражили његов опозив после 6. јануара 2021. године и упада његових присталица у Капитол и сугерисали да му је уставом забрањен повратак у Белу кућу. Конгресмени су сада јавно поручили да желе пренос власти без драме, чак и ако то значи остављање по страни ставова неких чланова да Трамп нема право да се врати на место председника због уставне забране, односно, 14. амандмана који брани свим федералним званичницима који су учествовали у побуни да поново буду на функцији.

У то време, демократе у Представничком дому већином су гласале за опозив Трампа због "подстицања побуне", а њихов вођа Хакем Џефрис називао је Трампа "главним побуњеником".

- Интегритет нашег демократског процеса зависи од мирног преноса власти. Доналд Трамп је одлучио да су једини валидни избори избори на којима он победи. Он је једини председник који је подржао побуну, а не прихватио вољу америчког народа. Демократе ће увек осигурати да се сваки глас рачуна и да ми подржавамо нашу демократију - рекла је Кетрин Кларк за "Политико".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације