КЉУЧНЕ ДРЖАВЕ У ПРЕДСЕДНИЧКОЈ ТРЦИ: Овде се одлучује победник између Доналда Трампа и Камале Харис

Сједињене Америчке Државе ишчекују једне од најузбудљивијих председничких избора у последњим деценијама. Док су неке савезне државе постале конкурентне захваљујући уздрманој трци, друге су већ деценијама бојишта на изборима.

Фото: Tanjug/AP

Како последњих месеци стоје ствари, седам држава које се у америчкој политичкој терминологији називају "swing states" (неодлучне државе, односно оне у којима се не може са сигурношћу рећи ко ће победити) могле би 5. новембра да одлуче ко ће бити наредни председник САД - садашња потпредседница Камала Харис или бивши председник Доналд Трамп.

Сва тренутна истраживања јавног мњења у вези са председничким изборима у САД шаљу исту поруку: потпредседница Камала Харис и бивши председник Доналд Трамп су практично изједначени у националном гласању. Иако Харисова према последњим анкетама благо води, та разлика се подводи под оно што се зове "могућност статистичке грешке".

Штавише, иако нека истраживања дају предност једном или другом кандидату, резултати генерално остају унутар граница те статистичке грешке.

Међутим, због система Електорског колеџа у САД, избори неће бити одлучени на основу националног гласања, већ комбинацијом држава које сваки од кандидата освоји. Да крајње поједноставимо, свака држава победнику даје одређени број такозваних електорских гласова, а победник је онај ко их више сакупи. Дакле, не обавезно онај кандидат који добије укупно више гласова бирача, већ онај који освоји више електора.

Као и на сваким изборима, само неколико држава је ове године заиста конкурентно, и те државе привлаче највећу пажњу кампања у последњим недељама изборне трке док обе стране покушавају да стекну предност, пише Јуроњуз.

У последња два изборна циклуса, неке од ових држава су одлучиле победника са само неколико десетина хиљада гласова разлике од неколико милиона гласача колико имају, што значи да и Харисова и Трамп могу победити са малим разликама, без обзира на укупан број гласова на националном нивоу.

На основу недавних избора и тренутних доказа из анкета, седам држава је дефинитивно у игри — плус неколико које би могле донети изненађење.

1. Аризона — држава где се разлика мери у стотинама (победнику доноси 11 електорских гласова)

2016: Трамп +3,5% у односу на Хилари Клинтон
2020: Бајден +0,3% у односу на Доналда Трампа

У изборној ноћи 2020. године, републикански наклоњена мрежа Фокс њуз разбеснела је Трампову кампању тако што је прва објавила победу Џоа Бајдена у Аризони.

Требало је неколико дана да већина других медија потврди дефинитиван резултат, а Бајденова разлика у победи била је запањујуће мала: мање од 10.500 гласова од готово 3,4 милиона колико их је гласало.

Овај резултат био је још више изненађујући јер ниједан демократа није победио у овој држави још од Била Клинтона 1996. године. Иако су демократе забележиле неке успехе на државном нивоу, приче о промени демографије у корист демократа до тада нису довеле до победе на председничким изборима, иако је држава кренула у том смеру 2016.

Демократе су победиле на изборима за гувернера и задржале једно од места у Сенату 2022. године, што указује на то да база странке и операције изласка на биралишта остају снажне. Ипак, иако је Харисова водила кампању у тој држави, она се и даље сматра једном од држава које је најтеже задржати.

Али, две паралелне кампање могле би помоћи Камали Харис да задржи предност у Аризони.

Сенаторска трка за место које напушта демократкиња која је постала независна Кирстен Синема, вероватно ће ићи у корист демократа, с обзиром на то да су републиканци из Аризоне номиновали ноторно непопуларног "трамписту", бившу кандидаткињу за гувернера Кари Лејк.

Још важније, Аризона је једна од 10 држава у којима ће гласачи на овим изборима моћи да се изјасне о правима на абортус путем референдума.

Након што је Врховни суд укинуо пресуду Роу против Вејда, која је гарантовала федерално право на абортус, Аризона се вратила на драконски закон из 19. века који забрањује абортус у готово свим околностима.

Кампање које подржавају право на избор сада организују напоре како би подржале меру која би у Устав Аризоне увела право на абортус до тренутка када плод постане одржив, а тај напор готово сигурно ће повећати излазност међу бирачима који подржавају Харисову.

2. Џорџија — држава за коју је Трамп лажно тврдио да ју је освојио (16 електорских гласова)

2016: Трамп +5,13%

Веома тесна победа Џоа Бајдена у Џорџији била је још један запањујући пораз за Трампа 2020. године, а та држава је одмах постала један од главних циљева бившег председника у његовој кампањи да поништи изборни резултат.

Чланови Трамповог правног тима касније су се суочили са правним поступцима због својих акција — посебно због напада на два нестраначка изборна радника — док се Трамп суочава са државним кривичним процесом у којем се наводи да је покушао да непрописно утиче на резултат вршећи притисак на државне званичнике.

Случај се делимично заснива на озлоглашеном телефонском позиву упућеном пре побуне 6. јануара, у којем је Трамп лажно тврдио да је победио, износио лажне тврдње о изборним преварама и тражио од државног секретара да "нађе" 12.000 гласова који су му били потребни да преокрене изборе у своју корист.

Са разноврсном популацијом и растућим урбаним подручјима, Џорџија је већ неко време демографски наклоњена демократама, а сада има и два демократска сенатора.

Ипак, због тесног резултата из 2020. и постављања Трампових лојалиста у Државни изборни одбор, Харисова нема места за опуштање.

Џорџију је недавно тешко погодио ураган Хелен, због чега је републикански гувернер Брајан Кемп прогласио ванредно стање у свим окрузима у држави.

Последице су обележене интензивним дезинформацијама о одговору администрације Бајден-Харис на катастрофу, али је Кемп захвалио председнику на отворености за његове захтеве за помоћ.

3. Мичиген — држава која је једном помогла Трампу да победи (15 електорских гласова)

2016: Трамп +0,23%
2020: Бајден +2,78%

Поред Пенсилваније и Висконсина (о којима ћемо говорити у наставку), Мичиген је једна од три државе које су Трампу донеле победу у Електорском колеџу 2016. године, прелазећи на републиканску страну по први пут од 1988. године.

Један од разлога зашто је победио Хилари Клинтон у тој држави био је благо смањен број бирача наклоњених демократама у највећем граду државе, Детроиту. Након што је Бајден повратио Мичиген са разликом од 2,78%, Харисова се нада да ће задржати ту државу у колони демократа високим одзивом бирача у граду који остаје упориште странке.

Она се такође нада да ће бирачи бити одбијени веома негативном реториком њеног противника. У недавном говору у Економском клубу Детроита, Трамп је поновио своје раније изјаве о граду — некада озлоглашеном по криминалу и урбаном пропадању — користећи га као упозорење за целу земљу.

Наравно, кампања Харисове је искористила Трампове речи и друге изјаве како би их претворила у промотивни спот, али са позитивним тоном.

4. Невада — држава коју углавном држе демократе (6 електорских гласова)

2016: Клинтон +2,42%
2020: Бајден +2,39%

Једина држава међу овогодишњим колебљивим која је гласала и за Клинтонову и за Бајдена, Невада није гласала за републиканце од 2004. године.

Она се стално сматра кључном неодлучном државом, а њен статус је додатно ојачан раном позицијом у календару председничких примарних избора обе стране, као и серијом жестоко оспораваних трка за Сенат — укључујући једну ове године.

Кључ за победу у Невади је велика хиспаноамеричка популација, бирачка група која је у последњим председничким циклусима била изразито наклоњена демократама. У новијим анкетама се, међутим, назире да је Трамп, упркос својој дугој историји екстремне расне реторике према имигрантима из Латинске Америке, успео да задобије подршку међу овом групом, посебно међу мушкарцима.

И Трамп и Харисова су недавно активно тражили подршку латиноамеричких бирача, али са веома различитим порукама.

Док Харисова гура поруку усмерену на економске могућности и балансирање безбедности граница са правичним третманом имиграната, Трамп је недавно одржао округли сто са латиноамеричким лидерима у Лас Вегасу, где је говорио о наводном катастрофалном паду САД и тврдио да демократе желе да забране краве.

Док је Бајденова победа 2020. била незнатно тања него Клинтонове 2016, демократе у Невади и даље имају предност у организацији. Невада је дом преминулог демократског сенатора Харија Рида, који је предводио своју странку у горњем дому Конгреса током већег дела Обамине администрације.

Такозвана "Ридова машина", преко које је организовао демократске гласаче у држави, и даље се сматра једном од најефикаснијих изборних операција у САД — као што показује чињеница да држава и даље има два демократска сенатора, од којих се углавном очекује да један освоји реизбор ове године.

Трамп, с друге стране, има дугу историју пословања у Лас Вегасу, где још држи хотел.

5. Северна Каролина — једина која је двапут гласала за Трампа (16 електорских гласова)

2016: Трамп +3,66%
2020: Трамп +48,59%

Једина неодлучна држава која је привукла националну пажњу и која је двапут гласала за Трампа, Северна Каролина је можда најтипичнија "swing" држава.

Иако има демократског гувернера, држава има два републиканска сенатора; последњи пут је гласала за демократског председника 2008. године, али је од Обамине победе била држава са тесним изборима.

Са напредном пословном, образовном и технолошком индустријом, Северна Каролина је дом многих студената и млађих радника чије вредности много више одговарају Харисовој него Трампу.

Истовремено, многи изабрани државни законодавци су изразито конзервативни. Северна Каролина је увела једну од најстрожих забрана абортуса у земљи, забрањујући женама да прекидају трудноћу након 12 недеља — што је тренутак пре него што многе уопште схвате да су трудне — а, као и другде, гнев због укидања основних права додатно је подстакао бираче наклоњене демократама.

Као и Џорџија, Северна Каролина је тешко погођена ураганом Хелен, а чак су и унутрашњи западни делови државе претрпели разорне поплаве.

Настали хаос чини државу тешком за истраживање или путовање кроз последње недеље избора, што значи да ће бити теже предвидети исход него у већини других држава.

6. Пенсилванија — она која је одлучујућа (19 електорских гласова)

2016: Трамп +0,72%
2020: Бајден +1,17%

Губитак Хилари Клинтон у Пенсилванији ефективно је окончао њене наде да постане председница, упркос томе што је водила интензивну кампању тамо све до ноћи пре избора.

Константно колебљива држава, Пенсилванија је дом два изразито демократска града, Питсбурга на западу и Филаделфије на истоку, док је централни део државе много конзервативнији, са руралним заједницама и постиндустријским градовима који су последњих деценија наклоњени републиканцима.

Генерално прихваћен модел за победу демократа у Пенсилванији је да освоје велику већину у Питсбургу и Филаделфији, као и да победе у умеренијим предграђима Филаделфије.

Трампова снага, међутим, лежи у подстицању високог одзива у мање урбаним деловима те државе, које Харисова вероватно неће придобити, што значи да ће морати да постигне изузетно добре резултате у традиционалним упориштима своје странке.

7. Висконсин — држава у којој су умрле наде Хилари Клинтон (10 електорских гласова)

2016: Трамп +0,77%
2020: Бајден +0,63%

Висконсин је трећа од три државе које су прешле на републиканску страну и тиме осујетиле наде Хилари Клинтон 2016. године.

Попут Мичигена, један од разлога за њен пораз — са разликом од мање од 23.000 гласова — био је релативно слаб одзив у урбаним срединама Милвокију и Медисону, док је Трамп освојио високу подршку у руралним подручјима. Године 2020. Бајден је успео да побољша своје резултате у оба града.

Као и већина овогодишњих колебљивих држава, Висконсин је био мета Трамповог правног тима у покушају да преокрену изборе, али без успеха. А као и неколико других држава, и Висконсин има изборе за Сенат, на којима демократкиња Теми Болдвин брани своје иначе сигурно место.

Председнички кандидати имају Висконсин у фокусу. Ту је Харисова одржала свој први скуп овог лета након што је преузела место демократске кандидаткиње, а републиканци су одржали своју конвенцију у Милвокију.

Харисова је касније говорила у арени коју су користили републиканци за тај догађај, а њен говор је преношен уживо на демократској конвенцији у Чикагу.

Неизвесности и потенцијална изненађења

Далеко је од немогућег да изборна ноћ донесе изненађење.

Године 2016, две најуже победе Хилари Клинтон биле су у Њу Хемпширу и Минесоти, двема државама које демократе већ неко време редовно освајају.

Ниједна од њих се ове године не сматра озбиљно угроженом — посебно јер се популарни гувернер Минесоте Тим Волц придружио Харисовој као кандидат за потпредседника — али искуство Хилари Клинтон показује да се поредак сигурних држава не може узети здраво за готово.

У међувремену, било је анкета које показују да је Харисова конкурентна у бившим колебљивим државама за које се сматрало да су потпуно изгубљене за демократе.

Једна анкета ју је ставила само четири поена иза Трампа у Ајови, коју је последњи пут освојио Обама 2012. године, док јој бројне анкете дају Трампу предност од свега пет поена у електорским гласовима богатој држави Охајо. Чак се чини да му је она релативно близу и на Флориди, која је ефективно његова матична држава и још једно место где су демократе изгубиле у последња два изборна циклуса.

Међутим, постоји довољно ултратесних колебљивих држава у којима може да води кампању, па је мало вероватно да ће тим Харисове трошити време и ресурсе на покушаје освајања мало вероватних победа — што је грешка коју је направила Клинтонова 2016. године, када је пред крај кампање скренула пажњу на Тексас, који је на крају био неосвојив.

У међувремену, накратко је изгледало да би републиканци могли да постигну пробој у Небраски вршењем притиска на државне законодавце да промене изборни систем државе, према којем додељује своје електорске гласове по конгресном дистрикту.

Они су одбили да то ураде, што значи да Харисова и даље има јаке шансе да задржи један освојив глас из Омаха дистрикта.

(Телеграф.рс)

БОНУС ВИДЕО 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације