СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Марко Колашинац
Марко Колашинац

26. 11. 2024. у 17:09

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Фото: И. Маринковић, Профимедиа

Када је руски председник Владимир Путин говорио на Минхенској конференцији о безбедности, немачка канцеларка Ангела Меркел, тада још почетница на функцији, седела је у првом реду, пише Дојче веле.

Тај говор из 2007. године многи ће касније описати као најаву онога што Путин намерава.

Рекао је и да Европска унија и НАТО не могу глумити замену за Уједињене нације – чиме је, како то тумачи и Меркел, алудирао на бомбардовање СР Југославије 1999. године без мандата УН-а.

- Добро сам могла да посматрам Путина током говора. Говорио је брзо, делом без рукописа, који је вероватно углавном сам написао, можда и сваку реч - описује Меркел у својим мемоарима „Слобода“ (Freiheit), који су у продаји од овог уторка (26.11.).

Foto: Tanjug

О бомбардовању и агресији на Србију

- Највише ме узнемиравала његова (Путинова) увереност у сопствену непогрешивост: ни речи о нерешеним сукобима пред његовим вратима у Нагорно-Карабаху, Молдавији и Грузији, критика "интервенције" НАТО-а у Србији, али ни речи о страшним злочинима Срба током распада бивше Југославије, ни речи о развоју унутар саме Русије - пише Меркел.

На другом месту у књизи, Меркел бомбардовање Србије описује овако: „Као део операције НАТО Allied Force, ваздушне снаге бориле су се против српских и југословенских трупа Слободана Милошевића. Оне су биле бруталне према албанском становништву у покрајини Косово и терале су га у избеглиштво како би спречиле независност Косова.“

Фото Д. Миловановић

То нису једина места у опсежној књизи где се спомињу Хрватска, Србија или Западни Балкан. Међутим, у књизи се ниједном поименце не спомиње ниједан политичар са Балкана.

„Трновит“ пут до ЕУ – једина шанса

Цело поглавље у књизи посвећено је Западном Балкану. Меркел описује један састанак с вицеканцеларом Зигмаром Габријелом, министром спољних послова Франк-Валтером Штајнмајером и другима. Тема је била како обележити разне округле годишњице 2014. године – на пример, 25 година од пада Берлинског зида или стотину година од почетка Првог светског рата.

Габријел је, пише Меркел, рекао како се не би требало само враћати у прошлост, већ размишљати и о поукама из историје за данашње проблеме. Меркел је одговорила:

- Имате право, посебно када се ради о Првом светском рату. Након југословенских ратова деведесетих година, морамо допринети трајном обезбеђивању мирног суживота на Западном Балкану, ту још имамо много посла.

Како подсећа Меркел, у то време Словенија и Хрватска већ су биле у ЕУ, док су остале земље региона – Србија, Македонија, Босна и Херцеговина, тзв. Косово и Албанија – биле у овој или оној фази пута ка ЕУ.

- Али у нашим разговорима највише су нас бринуле трајне тензије, пре свега између Србије и Косова, као и унутар самих држава, посебно Босне и Херцеговине. Чак и те 2014. године, сто година након почетка Првог светског рата, мир у региону био је крхак - пише бивша канцеларка.

На описаном састанку, пише, предложила је да се земље Западног Балкана које још нису у ЕУ окупе на скупу како би се ојачала њихова међусобна сарадња.

Рађање Берлинског процеса

Штајнмајер је упозорио да би то могло изгледати непримерено – да, с обзиром на немачку историју, Берлин позива на такве састанке без ширег договора у Европи. Меркел се сложила. Прву конференцију организовала је Немачка, али укључиле су се и друге земље. Тако је настао такозвани Берлински процес, за који Меркел сматра да је „велики успех.“

Фото АП

Пре свега су, пише, тамо договарани конкретни пројекти Европске комисије и држава региона – инфраструктурни пројекти, канцеларија за сарадњу младих RYCO и економска сарадња.

- Добро је што нисмо чекали док све те земље не постану део Европске уније како бисмо пронашли моделе сарадње - оцењује Меркел.

Ипак, кратко поглавље закључује тиме да има још много проблема:

- Била сам и остала уверена да једино чланство свих држава Западног Балкана у ЕУ може обезбедити трајан и миран суживот у региону. Колико год да је пут до тамо трновит, њиме се мора ићи.

Избегличка криза и Балканска рута

У поглављу „Успећемо“ (Wir schaffen das) – што је најпознатија изјава Ангеле Меркел којом је бодрила јавност дозвољавајући улазак стотинама хиљада избеглица – она подсећа да су у Немачку и пре тог таласа као тражиоци азила долазили грађани Србије, Македоније, Црне Горе, БиХ и Албаније, којима није била потребна виза за улазак у шенгенски простор.

Договор који је постигла с Турском 2016. године, да та земља задржи мигранте у замену за милијарде евра из Брисела, Меркел брани речима да је хтела трајно смањити број долазака и поштедети саме мигранте страдања у Егејском мору.

Фото АП

- Све док су оданде хиљаде људи дневно стизале преко Грчке, напори – које су жестоко тражили и неки европски челници – од стране Словеније, Хрватске, Србије и бивше југословенске Републике Македоније да затворе своје границе на Балканској рути за избеглице и мигранте, били су више израз кратковидог размишљања него путеви до решења.

О књизи

Књига, коју је написала са својом дугогодишњом сарадницом Беате Бауман, обухвата године проведене у ДДР-у, као и шеснаест година на функцији немачке канцеларке. Издавач Kiepenheuer & Witsch ставио је књигу у продају по цени од чак 42 евра. Према писању Шпигела, Меркел и њена коауторка можда су добиле и више од десет милиона евра аванса за књигу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПАНИКА У ПРИШТИНИ: Кикл добио мандат за формирање нове аустријске владе, за њега Косово није држава

ПАНИКА У ПРИШТИНИ: Кикл добио мандат за формирање нове аустријске владе, за њега Косово није држава

ЛИДЕР крајње десничарске Слободарске партије Аустрије (ФПО) Херберт Кикл добио је данас мандат за формирање нове аустријске владе, а његова странка упутила је прошле године предлог резолуције аустријској Скупштини којом захтева да се парламент изјасни против признања тзв. Косова.

06. 01. 2025. у 19:41

СВЕШТЕНИК О СМРТИ МИЛИНКОВИЋА: Видео сам да му је лице било бледо-жуте боје, тресао се

СВЕШТЕНИК О СМРТИ МИЛИНКОВИЋА: Видео сам да му је лице било бледо-жуте боје, тресао се

ЈЕДАН од последњих људи који је разговарао са глумцем, режесером и чувеним "Трагачем" Милорадом Милинковићем је свештеник Влајко Банковић, протојереј-ставрофор и старешина цркве Светог вазнесења Господњег у Јабуковцу код Неготина.

07. 01. 2025. у 15:26

Коментари (7)

ПАНИКА У ПРИШТИНИ: Кикл добио мандат за формирање нове аустријске владе, за њега Косово није држава