СТАРИМ ЗАНАТИМА ДО НОВОГ СЈАЈА: "Новости" на лицу места - Како изгледа Богородичина црква у Паризу изнутра

Белина је прва реч која падне на ум када се погледа обновљена унутрашњост Богородичине цркве у Паризу.

СТАРИМ ЗАНАТИМА ДО НОВОГ СЈАЈА: Новости на лицу места - Како изгледа Богородичина црква у Паризу изнутра

Фото: Горан Чворовић

Очишћеног камена, катедрала делује већа, како вековима није виђена. Они који је познају одраније, нису на то навикли, у тамној унутрашњости нагризеној талгом времена. Рестауратори истичу да и на почетку није била најсветлија међу катедралама, због времена и начина градње.

Може се слободно рећи да катедрала, чије је подизање кренуло 1163. године, у време када је ницала српска Студеница, а завршена 1345, дограђивана и обнављана током историје, никада није била овако сјајна.

Када је Макрон поставио рок од само пет година за обнову, чинило се то као немогућ изазов. Многи су сумњичаво вртели главом. И поред пандемије ковида која је у међувремену укочила цео свет, обећање је испуњено. Домаћни се с правом диче да је све постигнуто захваљујући француском умећу и вредним рукама мајстора који су цркву рестаурирали ручно, принципима старих заната.

Кровну конструкцију, методом из 17. века, 9.500 сати радило је шездесетак столара. Само за овај део градилишта утрошено је 1.200 храстова, од 2.000 за цео храм. Исечено је 20 километара греда. Очишћено је 42.000 квадратних метара камена, обновљено 8.000 цеви оргуља, рестаурирано две хиљаде уметничких предмета… На томе је радило две хиљаде људи. 

Приликом обнове, мишљења клера и архитеката нису била идентична. Занимљиво је да су црквени великодостојници захтевали одређену модернизацију имајући у виду лакши приступ верника, док су задужени за обнову инсистирали на недодирљивости историјског наслеђа. Нађен је компромис. Тако је, на пример, промењен начин самог уласка у цркву, а и уметничке слике су пронашле другачији распоред.

Првобитно је било предвиђено да отварање буде одржано испред цркве, али је најављена олуја пореметила планове. После лепог и осунчаног јутра, над Паризом су поподне почели да се навлаче сиви облаци. Очекивали су се удари ветра и до 80 километара на сат. Неке од камера великог броја светских телевизијских екипа, нису одолеле, падајући на тротоар.

Парижани су се јадали да немају среће, јер је слична ситуација наступила и приликом летошњег отварања Олимпијских игара. Због свега, Макрон је говор одржао у цркви, што се није допало неким верницима због секуларног принципа власти и раздвојености цркве и државе, али другог излаза није било. 

 Међу четрдесетак шефова држава или влада, Србију је представљао премијер Милош Вучевић. Наша земља је за обнову чувене богомоље одвојила милион евра, од укупно 840 колико је прикупљено од близу 340.000 донатора из целог света. Све је коштало 700 милиона, а остало је још 146 милиона, за даље радове на спољашњости.

Још од поднева све више људи окупљало се на тргу и улицама око Богородичине цркве, иза полицијске баријере. Отварање је могло да се прати преко великог екрана постављеног напољу. Претрес на прилазу је био детаљан, док су с кровова цео трг надгледали снајперисти. Ред и мир чувало је преко шест хиљада жандарма, полицајаца и војника.

Међу окупљенима били су и неки од оних који су 15. априла 2019. године у сузама, клечећи и певајући молитве, гледали како у пламену нестаје једна од најлепших и најчувенијих катедрала на свету. Терасе околних зграда у османовском стилу биле су начичкане посматрачима. И овога пута се певало, али у свечаном руху. Међу гостима у цркви били су и ватрогасци који су херојски гасили пожар.

Данас ће у Богородичиној цркви, која је својевремено звонила у част Косовске битке, бити одржана прва миса, а онда креће цела седмица свечаног отварања. Што се обичног света тиче, мораће да има доста стрпљења. Улазак ће и даље бити бесплатан, иако је раније било неких расправа на ту тему. Али, посета треба да се резервише преко интернета. Децембар је, наравно, одавно попуњен, а верује се да ће тако бити и добар део месеци у следећој години. Очекује се око 40 хиљада посетилаца дневно, односно око 15 милиона туриста годишње, атеиста и свих верописповести.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00

Коментари (0)

КОНКУРС ЗА МАЛЕ ДОМАЋЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ: Mercator-S вас позива да постанете део бренда „укуси мога краја“