СТРАХУЈЕ СЕ ДА БИ МОГЛО ДА БУДЕ ХИЉАДЕ МРТВИХ: Шидо сравнио Мајот са земљом
Стравични биланс после проласка циклона Шидо кроз француску прекоморску територију Мајот могао би да се мери с више хиљада жртава, уз огромну материјалну штету.
- Биће, извесно, више стотина мртвих. Можда ћемо се приближити бројци од хиљаду, чак више хиљада – поручио је префект Франсоа Гзавије Бјевил.
Ова трагедија на територији која се простире на 376 квадратних километара и има 320.000 становника, на острвљу из Коморског архипелага у Мозамбичком каналу у Индијском океану, највероватније ће бити једна од највећих несрећа у Француској последњих деценија.
Снажни ветар носио је у суботу све пред собом. Кретао се брзином од невероватних 250 километара на сат. Рушио је склепане бараке као куле од карата. Дизао је кровове, рушио дрвеће, обарао људе.
Читави квартови избрисани су са географске карте. Хрпе покућства и изломљених остатака затрпали су улице којима су шетале животиње ослобођене рушењем ограда. Све то догађало се у статистички најсиромашнијем француском департману, у коме чак 77,3 одсто грађана живи испод границе сиромаштва.
Званично, регистровано је само 14 мртвих. Али, непријатна изненађења тек чекају спасиоце, када буду почели да уклањају крш. Нестале су читаве породице.
- Ситуација је драматична, страдали су још под рушевинама. Порушене бараке сада су опасност за све – поручио је Амбдилвахеду Сумаила, градоначленик главног града Мамуџуа.
Како све заиста изгледа, говоре потресна сведочења преживелих.
- Ништа није издржало. Све је уништено. Ово је апокалипса. Хаос. Око нас су сцене ужаса. Имамо утисак да је пала атомска бомба – изјавио је преко француских медија један очајни житељ острва.
Овакву олују Мајот не памти још од 1934. године. Несрећу нико није могао да предвиди. Циклон је дошао из правца Мадагаскара, острва које је мимоишао за око педесетак километара, не баш тако великом снагом. И када се мислило да ће ослабити, наједном је добио на јачини и свом силином ударио у Мајот. Упућен је аларм, спасавао се ко је како могао. Али огроман број кућа на овом сиромашном острву био је склепан без било каквих норми предвиђених за овакве ситуације.
Из Париза је одмах успостављен ваздушни мост за пружање помоћи. Упућени су техничари да поново успоставе доток пијаће воде и струје. Аеродромска зграда и контролни торањ су такође страдали, писта је оштећена, па могу да слећу само огромни војни транспортери. Јуче је на острво дошао и министар унутрашњих послова Брино Ретајо.
Санитарна ситуација је критична. Министарка здравља Женевјев Даријесек је најавила подизање пољских болница за збрињавање хиљада повређених. На позив се у року од 24 сата добровољно јавило 350 здравствених радника. Одабрано је стотинак, колико је потребно у првом тренуку. Повређени су јуче, два дана после несреће, још пристизали. Незбринути су и редовни болесници. Од четири центра за дијализу, тренутно ради само један.
Присутан је и ризик од избијања епидемија, нарочито од колере, имајући у виду да је у првој половини године овде већ регистровано 220 случајева. Од јула их више није било, али сада се сви прибојавају да се болест не врати. Стрепи се и од емидемија које из стајаћих вода преносе комарци, денга грознице, чикунгуње и маларије.
Грађанима целе Француске упућен је позив на донације. Житељи Мајота се брину и за безбедност. Било је већ и неких пљачки, од онога што је остало. Председник Емануел Макрон председавао је синоћ у Паризу састанку кризног штаба, с циљем да се што пре и ефикасније помогне.
ЦИКЛОНЕ "ХРАНЕ" ТОПЛИ ОКЕАНИ
Метеоролошки стручњаци истичу да би циклони овакве снаге могли у блиској будућности да буду чешћи. Разлог је прегревање планете. Наглашава се да се овако снажни ветрови "хране енергијом" из топлијих океана.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
КАЗНЕ СУ ПАПРЕНЕ: Ствар коју морате имати у ауту - а морате водити рачуна и о РОКУ трајања
У ЗАКОНУ о безбедности саобраћаја дефинисано је да се у возилима мора налазити нови комплет прве помоћи (тип Б) са прецизно дефинисаним садржајем.
17. 12. 2024. у 10:05
Коментари (0)