Свет

ЗА ШОЛЦОМ НЕМА КО ДА ЖАЛИ: Ни у Немачкој ни у Европској унији за немачким канцеларом "нема ко сузу да пусти"

Ивана Станојевић

17. 12. 2024. у 15:53

НЕМАЧКА влада је пала.

ЗА ШОЛЦОМ НЕМА КО ДА ЖАЛИ: Ни у Немачкој ни у Европској унији за немачким канцеларом нема ко сузу да пусти

Кривце ће тек прозвати историја, али је један, кључни, одавно познат и њему је у понедељак Бундестаг изгласао неповерење. Социјалдемократа Олаф Шолц, неће баш остати упамћен по добром, па за њим не жале ни сународници, а ни политичари земаља ЕУ. "У Бриселу за Шолцовим семафор кабинетом нема ко сузу да пусти", пише немачки Тагесшау, али додаје да чланице Уније и њене институције, итекако рачунају на брзо успостављање стабилних услова у Берлину.

Својеврсни маневар који је Шолц преузео од својих предходника, а то је покушај да упркос губитку поверења посланика, задржи веру Немаца у себе и препоручује им се и за убудуће, био је унапред осуђен на пропаст. Грађани Немачке, наиме, одавно не верују сад већ бившем канцелару, напротив, оптужују га за крах на многим пољима, што је за последицу имало драстичан пад не само његовог него и рејтинга целе Социјалдемократске странке, чији чланови такође нису превише вољни да опросте.

За разлику од, по много чему спектакуларног, одласка Ангеле Меркел, Шолцов је сушта супротност. У скупштинској галерији за посетиоце, његови родитељи у супруга Брита Ернст, нису успели да допринесу супротном утиску. Оптуживање Кристијана Линднера, лидера либерала за "моралну незрелост", јер је његов одлазак из владе по канцеларовом налогу повукао ногу за овакав епилог, Шолцу такође није био од користи. Напротив.

Држећи се за сламку, обећао је, ако остане на власти, минималну зараду од 15, уместо 12 евра, снижење ПДВ на храну, са седам на пет процената и сигурну пензију. Све то није поправило Шолцову ситуацију, будући да су Немци итекако свесни огромних пара које се дају за одбрану и помоћ Украјини, највишу после оне из САД, док је економија у све горем стању.

Шта следи

ПРЕДСЕДНИК Немачке Франк-Валтер Штајнмајер има 21 дан да донесе одлуку о распуштању Бундестага, а очекује се ће то учинити после католичког Божића. Рок од за спровођење шестих превремених избора у послератној историји је два месеца од тада, па се помиње 23. фебруар. Последњи су одржани 2005. године. Анкете показују да сада ниједна странка није ни близу да освоји апсолутну већину, што само по себи није проблем, јер немачки изборни систем традиционално ствара коалиције. Овог пута то ће, међутим, бити на самој граници немогућег.

То је и разлог што су главне немачке политичке странке данас почеле са предизборним представљањем својих програма, а свима су у фокусу економија, миграције и рат у Украјини, пишу светски медији. Процурили делови програма указују на напоре немачких партија да "купе" гласаче политиком јачања економије. Демохришћанин Фридрих Мерц, ватрени заговорник такозване дужничке кочнице, уставног механизма против прекомерног задуживања земље, циља на смањење пореза на доходак и за корпорације и појефтињење струје.

Пословно расположење компанија у Немачкој, на најнижем је нивоу од маја 2020. године, наводи се у јуче објављеном извештају Института за економска истраживања (ИФО) из Минхена. Упозорено је на додатне ризике по домаћу економију, као што је најављено увођење царина у САД, после повратка Доналда Трампа у Белу кућу.

Мерц се залаже за слање ракета Таурус Кијеву, за шта Шолц тврди да би могао да увуче Немачку у директну конфронтацију са Русијом. Насупрот томе, десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), тренутно на другом месту по популарности после демохришћана, залаже се прекид испоруке оружја Украјини и наставак добрих односа са Москвом. За бираче ће кључно бити и питање миграције, пошто је влада обуставила провере захтева сиријских избеглица за азил.