ПРЕДВИДЕО И "ВРИЈЕМЕ КАЛЕМЉЕНИХ ЉУДИ: Живот необичног црногорског видовњака из 19. века Мата Глушца

СВЕ што је прорекао, чак и своју смрт - то се и обистинило. Али само није једно - да ће његову хумку покривати једино црна земља и по неки увели лист, а не његов крстасти штап.

В.К.

Чувени херцеговачко-црногорски видовњак Мато Глушац почива на гробљу у Даниловграду поред цркве Свете Текле, без крста и надгробне плоче. Мало ко зна да његове кости заклањају самоникле три кошћеле које су једино обележје његовог вечног коначишта. А Мато је обележио 19. век.

Свет је угледао 1774. године у херцеговачком селу Корита, да би добар део свог живота провео на тлу данашње Црне Горе. Био је чудан по понашању, причи и појави, а његове видовњачке и видарске услуге тражиле су у то време бројне знамените личности, попут владике Рада, књаза Данила, војводе и сердари, обични људи.

- У нашем народу било је одувек обдарених личности, мудраца и истинских пророка из свих слојева друштва - од владара до владика, и од војвода до чобана, а највише обичних људи који су поседовали неку чудну интуицију и луцидност духа, које је народ изузетно ценио и сматрао правим божјим угодницима. За многа од њихових прорицања чврсто се верује да су се и остварила, или ће се тек остварити. Такав је био и Мато Глушац - каже за "Новости" књижевник Чедо Баћовић, који је посветио књигу овом видару. - Мато и данас живи у народном сећању не престајући да заокупља пажњу не само "простог пука" већ и научних радника, писаца, песника, публициста, новинара.

Предвидео је Глушац, истиче Баћовић, селидбу древног манастира Добрићево који је, готово век након Глушчеве смрти, морао бити премештен због формирања акумулације Билећког језера. Наш саговорник каже да су пророкове речи волели да чују и турски зулумћари, попут Смаил аге Ченгића.

- Записано је да је Глушац аги при једном сусрету, а на инсистирање овога да му каже "шта види", рекао "Честити ага, главом ћеш стићи на Цетиње, а и ат ће ти заиграти и зарзати пред Биљардом. Колико ћеш се тамо бавити - не даде ми се виђети". Са Ченгићем је управо тако и било, глава му је дошла на Цетиње, и коњ му је зарзао пред Биљардом. То предсказање учинило је да је пророк морао пребећи у Црну Гору јер су га тражили агини наследници с намером да га убију. Својим казивањем предвидео је и минули рат, али и медицинска достигнућа овога времена кроз речи како ће доћи "вријеме калемљених људи" - каже Баћовић.

Прича се да је Мато Глушац прорекао и погибију херцеговачких бегова. Једном приликом је књаз Данило заповедио да му се доведе Мато како би убедио народ да је Глушац "обичан преварант", као и сви "фалетари". - Књаз нареди да дотерају једну краву, на којој није могло приметити да је стеона, и рече Мату: "Ова је крава јалова.", на што је Глушац рекао: "Није, господару, но је стеона и у њој је баљаст во!..." Перјаници касније пресекоше краву и уверише да је у њој био баљаст телац - прича Баћовић.

- После тога књаз нареди те доведу једну бедевију, на којој се није видело никаквих трагова суждребности и рече Мату: "Глушче, ова бедевија није суждребна!" На то ће Мато: "Јесте, господару. У њој је путоногаст ждребац". На заповед књажеву перјаници и бедевију пресеку ханџарима и у њој нађу путоногастог ждрепца. Тад се и књаз Данило, као и окупљени народ удиви, али истом рече: "Ти, Мато, погоди да ће погинути Смаилага Ченгић", након чега је уследио Глушчев одговор: "Нисам, господаре, душе ми, но ми се рекло. Упитао ме Ченгић оће ли покупити арач од Ускока, а ја му рекох да ће и главом доћи на Цетиње и ата напојити на Цетињу. Ја сам му истину казао, а што он и ат му дођоше друкчије на Цетиње није то моја ствар".

Мато је пола века пре догађаја прорекао и судбину Скадра. Погодио је чак и колико ће дана (184) бити у опсади. Он је о Скадру рекао "да ће га узети Црногорци али да ће доћи бијела војска у бијелим хаљинама и шћерати их и да никад више неће бити црногорски!" Говорећи о европском рату (Првом светском рату) Мато је рекао "да ће Црна Гора бити прегажена, да ће Црногорци остати код куће и кад буде ослобођавана да ће је ослободити туђа војска а да ће Црногорци са врхова својих планина гледати шта се ради по њиховим равницама и путовима!" О Цетињу је рекао "да ће се по њему изградити велике куће, али да ће убрзо опустјети и те куће служити за пландишта говедима кад буду бјежала од обада..."

Мато је говорио да ће на Ћемовском пољу код Подгорице бити некаква велика битка. "Поклаће се народи на пољу Ћемовску. Људска крв ће камење по Ћемовском пољу ваљати", што се и обистинило. У пророковом животу, наглашава Баћовић, посебно се издавајају два догађаја, његово рођење и смрт. Остала је прича да је Матова мајка Синђа рано остала удовица, а онда се након дванаест година преудала за најамника на свекровом имању. Старини то није било мило, па ју је, каже Чедо, проклео речима "Дабогда ђавола родила", и из тог брака родио се Мато. - Можда је та клетва учинила своје па је Мато и био другачији од осталих људи. Нити се женио, нити је имао породице, ни своје куће, па је зато, као мало ко у том времену, идући по старој Херецеговини и Црној Гори, знао сваку породицу. Није био ни нечији најамник већ је, како је и записано да је казао, више живио од онога "што учини глава него руке" - пренео је Баћовић предање и белешке о чувеном пророку.

Речи о сопственој смрти

ПРЕД крај живота Мато Глушац, остарио и ослепео, понајвише је боравио у Бјелопавлићима, код својих кумова Гргуревића и пријатеља Баја Бошковића. Како је другима пророковао, тако је и сам себи предвидео смрт, одредио је место где ће почивати, оставивши у аманет да када га нађу на том месту да га "загрну" земљом, а да му његов крстасти штап, који је стално носио, "ставе више главе мјесто крста". "Како сам се родио и живио мимо свијета, тако ћу и умријети... Тамо ћу, мним, отић' сам, без да ме носе... прућит се или скружит, виђећу још... Подно мојије нога ниће дрво, и зафаљујући њему - нећу сасвим нестати...", записане су Глушчеве речи о сопственој смрти.

Самосталне изложбе

КАО велики хуманиста, своја дела Гложик редовно донира у добротворне сврхе и у корист цркве у родној Ковачици. До сада је имао близу 60 самосталних и више од 70 заједничких изложби, у Словачкој, Француској, Италији, Немачкој, Аустрији, Финској, Холандији, Португалији, Јапану, Кини, Канади, Америци.

Слепи пророк гледа

МОЖДА, каже Чедо Баћовић, гробу чувеног пророка мало ко и сме прићи, а они који су долазили како би се "овајдили" секући гране његове кошћеле нису добро прошли. Једном приликом неки из Бјелопавлића хтели су да на месту где Мато почива сахране некаквог сиромаха, али су им се секире и будаци почеле одједном ломити, земља се, препричавао је народ, тресла а муње су севале. - Човек који је у том тренутку пролазио туда, упозорио их је да то не чине јер их слепи пророк из гроба гледа и ни мртав не да да га дирају и узнемиравају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације