Свет

ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

Марко Колашинац

18. 12. 2024. у 17:42

ЕВРОПСКЕ нације разматрају слање војних снага у Украјину у случају прекида ватре или постизања мировног споразума, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате. Разлог је једноставан - новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања да неће слати америчке војнике у ту земљу како би гарантовали безбедност, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате.

ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише

Разговори које води француски председник Емануел Макрон налазе се у раној фази, али су већ открили поделе око могућих циљева и мандата такве мисије - па чак и у расправи о томе колико је паметно покретати такву иницијативу у овом тренутку, наводи та агенција.

Не желе оставити погрешан утисак код Путина, али...

Будући да Кијев губи иницијативу у рату, а руске снаге полако али незадрживо напредују на кључном источном бојишту, европски лидери не желе да створе утисак код руског председника Владимира Путина да је дошло време за преговоре којима ће успети да задржи територије које су освојиле његове снаге.

Они инсистирају на томе да су усредсређени на јачање војне и економске помоћи Украјини и не виде знакове да је Путин спреман на преговоре.

Ипак, иза кулиса неки европски лидери разматрају како би европске нације могле пружити безбедносне гаранције за Украјину, укључујући и више десетина хиљада војника на украјинској територији.

Порастао би ризик од директног сукоба са Русима

Те снаге би повећале ризик од директног сукоба с Русијом, а уједно би додатно оптеретиле европске војске, чије су залихе оружја исцрпљене донацијама Украјини и које су навикле да се у великој мери ослањају на америчку подршку у великим међународним мисијама.

Трамп је искључио могућност да америчке снаге играју улогу у спровођењу примирја те је у недавним разговорима с Макроном и украјинским председником Володимиром Зеленским у Паризу инсистирао на томе да би Европљани морали сами да преузму тај посао, потврдили су Ројтерсу два извора.

То би могло значити распоређивање европских војника у Украјини, било да Кијев добије безбедносне гаранције уласком у НАТО - како се Украјинци надају - или билатералним гаранцијама.

Ко би чинио окосницу снага?

- Чак и када би постојала безбедносна гаранција НАТО-а, како би се то спровело на терену? Наши војни заповедници већ припремају планове које би европски лидери требало да размотре у будућности - рекао је Ројтерсу високи европски званичник.

Велике европске нације попут Француске, Немачке, Италије, Пољске и Британије могле би чинити окосницу тих снага, рекли су званичници.

Француски председник Макрон се суочио са критикама унутар Европске уније због инсистирања на овом питању, што је разумљиво с обзиром на политичку осетљивост слања војника у такву мисију. Пољски премијер Доналд Туск изјавио је након прошлонедељног разговора с Макроном да се Варшава не планира придружити таквим снагама.

Немци потврдили да би Берлин играо улогу у осигуравању примирја

Немачки министар одбране Борис Писториус рекао је недавно да ће Берлин вероватно играти улогу у обезбеђивању примирја, али да је прерано рећи какве ће снаге бити потребне.

Зеленски је рекао да би се ово питање могло покренути током вечерашњег сусрета главног секретара НАТО-а Марка Рутеа са украјинским председником и другим европским лидерима у Бриселу.

- Ако отворено расправљате о овим питањима, поставља се питање зашто би Путин дошао за преговарачки сто, јер тиме добија оно што жели - изјавио је Руте.

Аналитичари кажу да је досадашња расправа открила конфузију око тога да ли би будућа европска мисија преузела традиционалну улогу мировњака, као што је надгледање линије прекида ватре, или би служила као средство одвраћања од потенцијалних нових руских напада.

О колико војника се расправља?

Снаге одвраћања могла би формирати коалиција пет до осам земаља, рекао је један украјински званичник упућен у расправе.

Неке процене указују на то да би око 40.000 војника могло бити укључено у мисију. Према ротационој шеми, у било ком тренутку би могло бити ангажовано око 100.000 војника.

- То ће сигурно озбиљно оптеретити европске копнене снаге - изјавио је један европски безбедносни званичник.

Аналитичари наглашавају да би многа питања, укључујући правила деловања, тек требало разјаснити. „Шта ће се догодити ако европски војник буде погођен?“ упитао је један француски војни званичник.

(Индекс.хр)

18. 12. 2024. у 12:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

2 6